Полицијски гласник

Г.Р0.1 10 и II 1.10ЛИДИЈСИ творен код Синода. саветник његове нахије имао ое старати да га, по могућству, онравда и пусти из затвора. 5 ) Крајем 1805., Синод је пресељен из Боговађе у Смедерово, и ту је скупштинском одлуком назват Совуетом, а почетком 1807., по заузећ^ Београда, иремештен је у овај, и нрема одлуци скупштинској, назват Сенатом. У ово време ои је био највиша власт за суђење и унрављање унутрашњим пословима у земљи, и као такав издавао је потребна наређења судовима и нахијским старешинама. Старање о озбиљпом унутрашњем уређењу земље са успехом је нродужено у овој години, захваљујући примирју о Турцима, у другој иоловини ове године. Поред непрекидног и доста успешног рада Сената у овом правцу, децембра 8. ове исте године одржана је скупштина у Београду, на којој је, поред осталих ствари, одлучено: да Србија и даље остане подељена на 12 нахија, да се у већим варошима заведу ,, комендати « а по селима кнезови, и да странци пе могу имати у Србији иепокретног имања. 6 ) Овог истог месеца (15. и 16.), Сенат је наименовао члапове суда по варошима и судије по селима, а два дана доцније нослата су свима властима у земљи упутства за суђење.') Много је важнији, за предмет наше расправе, рад Сеиата на уређењу полиције овога доба. Из једног дописа, који је публикован у МопИеиг-у (Бр. 76, 1808 год.) видимо да је Сенат под 30. децембром 1807. год. усвојио предлог односио увођења редовне и сталне иолиције у земљи. »У Београду, вели се у том допису, биће полицијска управа са задатком да пази на становништво као и на трговинске нослове, да одржава ред и чистоту но улицама, и најзад да нредузима све што би зајемчавало јавну безбедност. Управу ће сачињавати један управник (администратор), два комесара и још 15 чланова, који ће бити распоређени по унутрашњости земљс а водиће преписку непосредно са администратором. Осим тога. биће заведена и полицијска отража, која ће бити састављсна из довољног броја л>уди. а У прилог и допуну изложених нодатака, иду и ови редови Ивана Каменског 8 ) о раду скупгатине и Врховног Вожда на уређењу унутрашње управе у обновл^еној Србији. „За време примирја Скупштина је с пуно ауторитета отпочела свој рад У Београду и у свима варошима у земљи — тако заповеда Карађорђе — да се заведу магистрати, на челу којих ће бити гто један председник. По селима поставиће се оудије, а та места заузеће само они људи, који су служили у војсци као оФицири и иодоФицири, а знају читати и иисати. Предузеће се мере да се у земљи шири образованост, вештине и наука. Све више власти обратиће нарочиту пажњу на гнколе и васиитање омладине. Сваки становник је војник, али оружје не сме нооити осим за време службе. Цела земља поделиће се на 12 нахија. Скупштина народних представника, која се до сада Синодом називала, и боравила у Смедереву, скуиљаће се у Београду и стараће се свакога дана да се оствари ново уређење. Аустријоки аршин и мере за пиће уведени су у целој земљи, а полиција ће се старати да не буде злоупотреба при

5 ) Нравитељствујушчи Совјет Оербски од Вука Караџића, стр. 10. 6 ) Финансија и установе обновљене Орбије од Мите Петровића стр. 76. 7 ) Г1о Моп11;еиг-у (Бр. \ 1. 1 808.) разаслати су закони и правилници, али је ово погрешно после познатог и утврђеног Факта да Србија у ово време није имала писаних закона. 8 ) 1уап Катепегкбј: 8ег\чеп. ЕЈпе ћ181ог-§-еог#-81;а(;181;. 8к12ге. ВегНп. 1808. стр. 42—40.

1'ЛАСНИК СТРАНА 77

слуЈкењу овим мерама. Турска мера ока за тежину задржаће се и даље. Све зграде и земље, које су раније биле својина Турака или Јевреја, суд ће јавном лицитацијом нродати и добивени новац унети у народну касу. Никако имање не може се продати испод руке, већ сваки поседник имања закључиће продају иред судом. Сваки становник, пооедник и други до обичног надничара биће подвргнут илаћању данка на главу, који ће бити уређен по регистру и сразмерно порезан. Старешине ће се постарати не оамо да занатлије раде што боље своје занате, већ и земљорадници да што боље обрађују земљу а сточари негују стоку, те да тиме сваки поправи своје стање, јер сад ради своју земљу, а не, као раније, туђу. Полицаја има строго да пази: ко говори неприотојно и несмотрено нротив Сената, уређења и страних сила, и таквога ће хватати и кривичном суду нредавати (СпттаЈ^епсМ ићег^ећеп). Цене за јестиво и пиће утврдиће се законски и објавити, па ко ту таксу прекорачи први и други пут одузеће му се роба, а трећи пут и роба одузети и телесво ће бити каштигован. с< На жалост, нама су данас непозата нова првобитна уређења полиције у обновљеној Србији, те с тога и нисм.о у стању да са прецизношћу утврдимо делокруг њенога рада у ово време, а још мање да говоримо о неким њеним засебним органима. Судећи по извесним документима о р&ду судова у год. 1808. могло би се, међутим. закључити, да је нолицијска власт у ово доба била у рукама нахијских старешина, суддва — магистрата и сеоских кнезова. Из в Протокола шабачког магистрата од 1808^-1812 год," 9 ) јасно се види, да су судоии у ово време обављали велики део гшлицијске власти, која се састојала у издавању иасоша, аротеривању, издавању аолицијских наредаба, вођењу на<)зора над хлебарницама и механама, одређивању такса аиКу и животним намирницама, суђењу истуиних дела, старан>у о тшјаница.ма, иросјацима, хајдуцима итд. Поједине нумере овог протокола, које се односе на чисто полицијске нослове, гласе: а. За пасоше: „№ 79. 1. Маја (1808). Дат пасош Томи Тркићу, Илији Спужеву и Јовану Тодоровићу да иду у Београд на лађи са 5 момака. (< 101. 4. Маја (1808). Дат пасош удовици Ивани из села Рибари у Београдску нахију; иде у Остружницу и натраг доћи намерна. (< б. За протеривање: »№ 136. 13. Ме уа (1808). Дата књига: обзнањено буди свим кметовом, да имају из целе нахије изтерати Прелића Жену из Барне и мал да јои дође сав у беглук овамо у 111абац. к в. За издавање полиц. наредаба: »№ 467. Данас совршено у С. М. III. 10 ) и жителом шабачком даје се на знање, за које ни један да се нема противити, негол сваки заиовесг издату да има испунити. Ако би се од данас кои нашао, да ову заповест не изпуни, том сваком да знано буде, да ће под велику каштигу доћи. I. Из кућа ђубре сваки да има износити у поље, куће да чисто држите ; а ниједан да се није усудио на Сави ђубре износити. II. Оћаке чисто да држите. III. Сваки суд пу.н воде преправљен у кући да имаде, ако би се несрећа догодила, да би поу ) Гласник. св. I., одељак II. ,0 ) Славиом магистрату птабачком.