Полицијски гласник

В^ОЈ 12 МЕЂУНАРОДНИ КРИМИНАЛНИ КОНГРЕСИ (СВРШЕТАК) 3. Сенција иревентивна Иитања која ће се у овој оекцији расправљати ова су: а. Какав је утицај алкохола на криминалитет у рааним земљама ? Питање ово покретано је и на VI. међународном конгресу у Бриселу (1901), али је ио жељи самог конгреса одложено у циљу прикупљања што потпунијих стагистичких података. Знатан утицај алкохола на криминалитет многих земаља захтева неминовно, да ово питање буде у детаљима претресено и расправљено од стране конгреса. б. Која су на^боља средства аа сиречавање туберкулозе ио казненим заводима? Казнени заводи, као и свако веће нагомилавање људи на једном месту, веома су згодни за развитак и напредак туберкулозе. Ово у толико пре, што знатан део осуђеника долази у завод са клицом болести, било наследном или неуредним животом задобивеном, која у заводима налази врло повољне услове за своје развијање. Досадања средства за сузбијање туберкулозе и осталих заразних болести ио затворима и казненим заводима показала су се као недовољна. Један од најглавнијих узрока ове недовољности лежи у тешкоћи да се потребе казнене администрације измире са захтевима науке, јавног здравља и хуманитета,. Оправдана је нада, да ће конгрес ову тешкоћу отклонити. в. УчешКе државе у аитању иатронажа. И ово питање било је покренуто на конгресу у Брселу иницијативом сенатора Беранжеа. Приликом његове дискусије у општој седници, судски саветник Воазен изјавио је, да патронаж треба да буде под заштитом, али не и под контролом државе. 4. Секција за децу и малолетнике. Питања која су резервисана за ову секцију веома су важна како са гледишта криминалног тако иу погледу социјалном. Има их свега четири, и гласе: а. Је ли држава аозвана да иредузима мере за заштиту деце осуђеника; ако јесте, које би мере биле на]целисходни]е? Неоспорна је ствар да су деца осуђеникова, остављена сама себи, изложена не само физичкој беди, већ и искушењу да пођу трагом свога оца. Јасно је, према овоме, да и обзири хуманитета, и потреба за спречавањем криминалних радњи, налажу држави дужност да се постара о деци ооуђених лица. б. Треба ли иодићи нароч ите заводе за младе ирестуинике и аокварену или мо■рално наиуштену децу? Ако треба. онда на којим иринцииима? Према прописима појединих казнених законика, поједини малолетници упућују се у заводе за поправку, место да се шаљу у затворе. Како се њихов положај и њихово васпитање у овим заводима мора битно разликовати од положаја и васпитања њихових другова у казненим заво-

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК дима, то је било преко потребно подврћи темељном и озбиљном проучавању принципе који доминирају у овим заводима за поправку. Са овим питањем у тесној је вези и питање : да ли л1алолетни осуђеници треба да остану у Иелији за све време осуде као и иитање о иревентивним мерама, које држава треба да иредузме, да бк сиречила ироиаст аокварене и морално наиуштене деце ? Превентивна средства која држава и друштво треба да предузму у корист малолетника миого су важнија и поузданија од система репресије. Малолетници, који још нису извршили преступ, али које морална напуштеност доводи до ивице криминалитета, у већиии случајева могу се поправити и спасти пре него што загазе у криминалитет. Пут и начин, којим се ово може постићи, предмет је последње расправе на конгресу у Будим-Пешти. II. Конгрес у Хамб^ргу. Програм овог конгреса, који ће се држати у Хамбургу у другој половини месеца септембра тек. год., састављен је из ових питања: 1. Престуиници и рецидивисти. 2. Рехабилитација ирава. 3. Престуиници са ограниченом одговорнош&у. 4. Концетрисање интернационалне кри.миналне статистике. 5. Могу ли се законске аоследице аоврата иаралисати доказаним кајањем и њему сличним разлозима ? и 6. Борба иротив интернационалног криминалитета. * * * Поменули смо већ, да су на конгресу у Штутгарту расправљана питања о реформи иретходне кривичне истраге, ограничено) одговорности и реформи административног кривичног ирава. Дискусија и мишљење конгреса о првом питању, изнети су већ у овом лисгу 1 ). Напшм рецима циљ је, да читаоце упознаду са радом и зачључцима конгреса који се односе на остала два питања. Питање о реформи административног кривичног ирава заузимало је прво место у програму конгреса. Дискусију је започео проФесор Франк из Тибингена. У току свог дугог и одличног говора, исгакао је и осудио индентиФиковање иступа са иреступима и злочинима, захтевајући оштру разлику у природи казне између иступа с једне, и злочина и преступа с друге стране. Иступи су, по њему, она омања дела, којима се уопште не може приписати никаква неморална намера. Са овог разлога Франк предлаже, да се укине казна лишења слободе за иступе, изузев случаја поврата. У место ове казне, кривце треба кажњавати укором, радом, условном осудом, па најзад и новчаном казном, али ова последња ни у ко^1 случају не може бити претворена у казну затвора. Свој говор Франк је завршио предлогом, да се уз сарадњу судова приступи кодиФикацији административног кривичног права. Ј ) Види о реформи претходне истраге у I. и 5. броју »ГГолицијског Гласника*.

СТРАНА 93

Д-р Голдшмит, асесор апелационог суда у Берлину противан је кодиФикацији коју предлаже проФесор Франк, пошто је административно право још непотпуно. Пре него што би се приступило деФинитивном решењу истакнутог питања по његовом мишљењу требало би прикупити и средити све изворе|[административног права. Мањина конгреса била је вољна да усвоји предлоге проФесора Франка, али је већина нашла да питање није довољно расправљено. По предлогу проФесора Лилиентала (из Хајделберга) конгрес је одлучио, да се образује једна комисија са задатком да проучи и пред идући конгрес изнесе своје мишљење о овом питању и о појављеним предлозима. Дискусија о ограниченој одговорности била је много плоднија по својим закључцима. Започео ју је Јист са својим законским пројектом о личностима душевно оболелим и са ограниченом одговорношћу. Чувени проФесор мисли да је свака деФиниција о овим пооледњим личностима излишиа. Оно што је пре свега најважније, то је, да се из области теорије пренесе у област праксе принцип по коме ће ове личности бити блаже кажњаване. Други говорник био је Д-р Крон, који је енергично устао против израза п лица са ограниче номодговорношКу и предложио да сезамени изразом „ морално ослабљени ". Као разлог за ово своје мишљење, говорник је навео могуће злоупотребе у пракси. Д-р Аеиман и проФесор Ашафенбург и Сомер били су сагласни у томе, да у свима питањима која се односе на ове личности треба дати превагу мишљењу лекара. После дуге дебате конгрес је донео ове закључке: 1. Личности са ограниченом одговорношКу — већина ]е била за овај израз имају араво на ублажене казне. 2. Преветнивне мере треба иримењивати како иротив личности иотиуно неурачунљивих, тако и иротив личности са ограниченом одговорношћу. 3. Примени ових мера има места и ирема личностима које још нису учиниле никакав ирестуи, али које су, услед сво]е делимичне или иотиуне неурачунљивости, оаасне ио друштво, и 4. Осуђеници слабијег интелекта треба да су иотчињени надзору лекара у сваком иогледу. ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЧУДНОВАТ ДјУШНЕТ из доживљаја Шерлока Холмса А. ВЗонан Дојл (нАСТАвАк) — Ово је, рече он, али нећете бити у стању да га притворите бар до сутра у вече. Волео бих да моје име не помињете у овом догађају, пошто увек уживам да се умешам само у злочина дела, која задају највише муке при решавању. Хајде, Ватсоне! Отшетасмо се ка станици, оста-