Полицијски гласник

БРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 95

мрке пангалоне оа црвеним уметком одређене за једног хуеарског кауста. У иохараној каси биде су још и многе друге драгоцености које оу крадљивци оотавили недотакнуте. Касу су по извршеном деду поново закл>учади и кључ су оотавили на првобитно меото у ото. Учињеним извиђајем ва лицу места утврђено је, да су извршиоци ове крађе морали познавати све тамошље прилике. — Основана сумња пала је на Јосифа Чардаша — Тота, кочијаша похаранога, коме су поверени били сви кључеви, и који је, пошто је из подрума украо 15 Флаша вина и 4 Флаше ракије , кључ од истога натраг у подрум бацио. Утврђено је још и то , да ое за време ове крађе тајно бавио у Турској Кањгоки, неки Павле Хорват, рођак горе реченог кочијаша, који је такође осумњичен за другу једну опаону крађу. Именовани Навле родом је из Очке, стар је 26 год., средњег раста, добро развијен, широких плећа, црне коое, мрких мадих бркова, носи мађарске чакшире, и оотало одело од сиве чоје. По извршеном делу њега је нестало из Турске Кањиже, са драганом, једном морално пропалом женском, неком Пирошком Ујхељи (Бернати), која је родом из Турске Кањгоке, стара 30 — 3 5 год., високог стаса, сувоњава, црномањаота, дугачког нооа. Пошто је врло лако могуће, да оу Павле и Пирошка дошлп овамо у Орбију, где ће покушати да покрадене драгоценооти уновче, то се препоручује овима полицијским и општинским властима да на њих обрате пажњу и нареде тражење. У случају проналаска треба их спровеоти Управи града Београда с позивом на Бр. 9859. Ромео Чарони, родом пз Рима, стар 18 година, коое црне, средњег стаса, сув, бркова врло малих, са једном Фдеком на левој вилици, — украо је у Суботици итадијанском поданику Ђузепу Нути-у 3 00 круна у отварима и 110 круна у готову новцу. — Препоручује се свима по.шцијоким и општинским властима, да Чаронија потраже и у олучају проналаска ствари и новац одузму, па га по том спроведу Управи града Београд са позивом на Бр. 9914. Лазар Ђорђевић , Маринко Митровић и Милан Јовановић, цигани скитачи, ноћу између 17. и 18. овог меоеца побегли оу из пригвора среза левачког, ношто су претходно разбили апсанска врата. Лазар је отар 3 5 год., омален, ноои црну браду, повеће бркове, на. главн шајкачу; Маринко је стар 25 год., средњег, отаса, ћооав, више жуто-црн, по лицу роав од богиња; Милан је стар 20 год., добро развијен црн, бркова и браде мале, носа прћаота. Сви имају чакшире и гуњ, на ногама опанке и шарене чарапе. Са њима су утекла и два дечка из њихове дружине, стари по 16 год.; сви оу окривљени за крађу коња у окр. ужичком. — Позивају се све полиц. и општинске власти да за овим крадљивцима предузму живо трагање и у олучају проналаока опроведу их начед. ср. левачког о позивом на Бр. 2715.УБр. 99 55. Лука Павловић, из Малот Лаола, у срезу млавском, окривљсн је код начел. ореза хомољског за прављење лажног новца, па кад је сазнао да се тражи, побегао је незнано куда. Лични му је опио непознат. — Позивају се све

полицијске и општинске власти да Луку живо потраже и нађеног спроведу начел. среза хомољског о позивом на Бр. 3 371, или Управп града Београда о позивом на Бр. 10 52 5. СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Покрађа нових српских дводинарада. — Приликом пооледње пошиљке новог оребрног новца из бечке ковнице за Београд украдено је успут 6. пр. м-ца из вагона једно сандуче, у коме је било смештено 4 5.000 комада нових српских дводинараца са ликом Њ. В. Краља Петра. Истрагом угарских влаоти утврђено је, да је тај вагон 6. пр. м-ца ујутру затворен оа двема пдомбама, нриспео у реду на будим-пештаноку иоточну станицу. Одатле је истог јутра отправљен за Београд са једном пломбом, о чему позвани чиновник нијо известио шефа станице, нити Је ту утврђен број у вагону смештених сандука, те је нестатак једног сандучета утврђен тек у Киш - Керешу. По овоме се са сигурношћу може закључити, да је ова крађа извршена на будим-иештанској станици. Украдени сандук био је од једовине са знаком К. В. и тежио је од прилике 50 кгр. Овдашњи цео. и кр. ауотро-угароки консулат извештавајући о овоме Управу гр. Београда писмом својим од 1 3. тек. м-ца, јавио је у иото време, да ое оволика количина српоког сребрног новца не може тако лако протурити у Мађарској, а да то у очи не падне, као што ое то може у Србији учинити, и да ће онај, ко овој крађи у траг уђе, добити 250 круна, а лице, чијим се пооредовањем новац прибави, добиће 500 круна. — Препоручује се овима полицијским вдастима да обрате пажњу на протурање нових дводинараца у већој маси, а и приватним лицима окреће ое на то пажња. Све што би се о овој крађи сазнало и на њу односило, треба јавити Управи града Београда о позивом на Бр. 9763. ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА -♦1»Убиство Јосифа Букуса Анафа. — На дан 18. новембра 190 4. годипе око 5 часова по подне убијен је у Пожаревцу бивши сараФ Јосиф Букуо АнаФ. На путу од дућана до куће, АнаФа су пресрели непознати зликовци и ножем га на меоту убили, а за тим му узели кључеве од касе, вратнли се у његов дућан и покупили ову готовину. Ово грозно и дроАо убиотво оа разбојништвом запрепаотило је не само Пожаревљане, већ и целу Србију. Штампа га је опширно коментариоала, и по овоме обичају бацила ову кривицу на подицијоку власт, пребацујући јој да не поклања довољно пажње заштити личне и имовне безбедности српских грађана. Из редака, које ћемо изложити, најбоље ће се видети, колико оу ова пребацивања била умесна. * * * Покојни АнаФ живео је већ више година у Пожаревцу. Као и осталЛ Јевреји по унутрашњости, био је повучен и увек гледао само своју радњу, а по природи свога поола био је и веома обазрив. Увек дооледан оввм овојим особинама, он је за ове време свога рада у Пожаревцу затварао дућан још за видела и обично је иотим путем одлазио својој кући, која је била у Ратковој удици. На несрећу своју, тако је

учинио и на дан 18. новембра пр. год. Ватворив још за видела дућан, похитао је право кући. Услед рђавог времена улице су биле пусте. Беше му остадо још оамо 10 —15 корачаји па да уђе у кућу, кад га изненада и с леђа ухвати за уота неко лице, коме у брзо приокочи у помоћ још један зликовац. Напори јадног АнаФа, да се отргне из руку зликоваца, оотали оу, разуме се, безуспешни. Шта више, није нокључена могућност, да су ови очајни напори ако не изазвали, а оно бар уокорили омрт АнаФову. Иотрагом је утврђено, да је АнаФ у овом отимању од зликоваца повредио лево око једном од њих, и да јечовај, одмах пооле тога, сјурио неорећном АнаФу нож у срце. Пошто су мртвог АнаФа бацили у дашчару Мате Павдовића и дочепали се кључева од његове каое, зликовци су дрско отишди у дућан, који се налази готово на најживљем месту у вароши, отворили каоу и покупили ове што је у њој било. У моменту када оу из дућана излазили срели су се, баш на самим вратима, са момком Аврамовим, који их упита: «Где је газда?» — «Ето гаудуАану одговорише зликовци хладно и изгубише се у помрчини. Чим се уверио да му газде нема у дућану, момак отрчи кући и о свему извести укућане, а убрзо за овим и полицијска власт стигла је на лице месга. Тело пок. Анафа одмах је нађено и предато породици, а влаот, пошто је извршила потребни увиђај како у дућану тако и на месту убиства, наредила је одмах потеру. за овима сумњивим личностима у Пожаревцу. Успех је био извроан, јер је притворено око 40 личности, са којима је полиција из раније по неколико пута имала посла. Међу притворенима налази се н Мика Перић, звани Дубанче, чији оу противречни искази дали власти повода да над њим отвори Формадну кривичну истрагу за убиство покојног АнаФа, и да иотом убрзо утврди, да оу ово убиство извршили : Миладин — Лале — Јанковић и Јанко Аврамовић, из Пожаревца, а у друштву оа Дубанчетом и ЖивотОм Милићем, кафеџијом из иотог меота. И Миладин и Јанко, који оу такође исте вечери били притворени, доцније су признали, да> оу они биди та лица, која су извршила убиство над поч. Анафом. Мидадин га је у Ратковој улици шчепао за леђа и уста му запушио, а Јанко је за тим пришао у помоћ Мидадину, кога је том приликом АнаФ рукама ухватио за очи, огребао и око му повредио. Стражу оу чували Мика Перић — Дубанче и Живота Милић. По извршеном убиотву, Дубанче је отишао кући, а Мидадин, Јанко и Живота отишли су у дућан. Мидадин и Јанко су тамо извршиди крађу новаца, а Живота је чувао стражу пред дућаном. Миладин још прича, да је одмах по извршеној крађи оав украдени новац предао Животи, који их је сачекао недалеко од дућана пред овојом кафаном код општиноке ваге. Живота је примио новац од њих, и отишао у кафану кроз врата од каФанске трпезарије. Јанко је поред кафане отишао кући, а Миладин кроз друга врата отишао у каФану. Једипи Жииота није признао дело, па ни то да је био саучеоник при извршењу дела, ма да је утврђено да су се из љегове собе сви кренули на извршење овога здочина. При претреоу стана свих ових лица није нађено ништа, сем што оу у каФани Животиној, у подруму, испод басамака нађени закопани кључеви од катанца, који је пређе био на штангди дућанских врата АнаФових.