Полицијски гласник

СТРАНА 100

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13

лешине баш знатне количине млека. Тицало се неке младе, нетакнуте, али душевно оболеле девојке 5 ). — Велок (Ве11ос) в ) износи овај још много чудноватији случај. Нека миада служавка, дадиља једном малом детету, незнајући како да се друкче помогне, покуша да га забави и ућутка тиме, што му је овоје дојке у уста утуткавала. Не потраје дуго, а њене дојке ночну једрати и толико се млеком набризгавати. да је могла свог штићеника дојити. — Буделок (Воис1е1о^ие) наводи сличан, али још чудноватији случај. 16. октобра 1783. год. престављена је Француској Хируршкој Академији девојчица од својих 8 година, која је — угледајући се на своју матер давала овом плачљивом малом брату сису у уста, да га на тај начин умири. Носле кратког времена појави се у њеним дојкама толико млека, да га је могла читав месец дана дојити. — Готово иоти таки случај наводи и Маскарел. Тиче се једне мдаде девојке од својих 16 или 17 година, чија је мати скоро родила мушко дете. Мати је с почетка дојила новорођенче, али оболи, па с дојењем мораде престати, јер јој је млека нестало. Међутим је ћерци правило радост, да, по примеру своје мајке, свом малом брату »даде сисе," не би ли га на тај начин ућуткала, кад је плакао. Али мало по мало. па се у њеним дојкама поче лучити толико млека, да је своме брату постала баш права дојиља. — Исте таке или бар сличпе случајеве спомињу и други писци и стручни иосматрачи. а нарочито Мира (МигаХ), Фурвије (Роигшег) и Монтегр (Моп1;6§ге). Али најчудноватији пример те врсте публиковао је Кенеди (Кеппес1у 7 ). Једна жена, која није никад рађала, која шта више, никад није ни трудна била, имала је целог свог века толико млека у дојкама, да је од своје 25. па све до 72. године живота без престанка могла дојити. Исте или бар сличнепојаве виђамо још чешће код животиња еисара. Тако се н. пр. зна да кучки набризгају сисе млеком сваке године од прилике у исто доба — све ако и не остане суштена, па се те године никако и не оштени. Код крава музара је врло честа, тако рећи, обична појава, да готово никад и не пресушују, него увек млека дају, и ако се не теле. И код других сисара има таких и сличних појава. И ако су већ и ти иојави у Функционисању женских дојака необични и веома чудновати, ипак их у томе иремашају слични примери код мушкараца. Познато је н. пр., да и мушкарци могу у својим дојкама млеко лучити, а нема сумње, да мушке дојке не могу имати ту задаћу, да децу доје. Чудновата је већ та појава, да мушкарац у опште има ма и најмањег трага тога органа, 8 ) кад већ нема употребе за њега, а још је чудноватије, да тај орган у неким извесним приликама и код мушкараца Функционише. Шта више, могло би се рећи, да наједрале, иуне, млеком набризгале мушке дојке нису баш тако велика реткост. Тако се н. пр. зна, да дојке новорођена детета — ма било и мушко — врло често одмах првих дана набрекну и наједрају. Ако их у том стању са н.ихове основе па према брадавицама мало јаче притиенемо, видећемо, да пуштају, кад више кад мање, неке суруткасте течности сличне млеку. Исто тако није баш ни то редак случај, да одраслим дечацима (»дораслићима,« »шипарцима 8 ) у добу кад почну глас мењати, а и иначе момачки начин и изглед добијати, за неко

5 ) НоГГтапп; — ЈћМ. 8еНе 185. и 205. 6 ) ВеПос: Мбс1бсте 1б§а1е; рајЈ. 70. Мед. сћ1гиг§. Кете-иг; Уо1. XXI. ра§. 202. 8 ) Још је теже објаснити појаву, да мушкарац има два реда дојака, као што се то виђа код кучке и.ш крмаче. Таког мушкарца описује и у фотографској репродукдији износи Вајганд (\У. \Уеу§ап(11: к А41а8 иш! (дгишМпзз с1. *РаусМаЈпе.* 8. 33.)

време дојке толико порасту и наједрају, да се махом од тога угшаше, па по гдекада и на болест помишљају. Тако набризгале дојке су тврде и осетљиве, а махом баш и толико вредовне, да једва кошуљу на себи иодносе. Стиснемо ли их у том стању међу два прста, потећи ће из њих нека беличаста а масна течност, слична млеку. Гдекада је лучење тога млека у мушким дојкама тако обилато, да само од себе из дојака извире („искри") и кошуљу кваси, а при притиску баш и у млазу бризне. 9 ) То потраје неко време — кад дуже кад мање, али обично десетак дана — па се онда сав тај процео изгуби и утаји, те дојке дођу опет на своју стару меру, да већ више не наједрају. По кдекада је тај процес тако нагао и буран, да се наједрале и набризгало дојке баш запале и разгноје — иото онако, као што то бива и код породиља, кад им нагло млеко навре. Ја се сећам два така случаја из некадашње моје лекароке нраксе, где је тражена лекарока помоћ, а и проФ. Вруардел (Вгоиагс1е1) спомиње 5 таких болесника, којима је морао занаљене дојке просецати, да из њих гној одиђе. (овршиће ое) Д-р М. Јованови^ Батут КРИМИНАЛНА ПСИХОЛОГИЈА II Криминална Психологија је наука која се бави парочитим проучавањем душевног живота и света и рада преступника. Злочин је дело, које има психолошку основу; оно је, у првом почетку леж ло сакривено и можда неовесно у тамним одајама злочинчеве душе. Сам злочин је у првом тренутку неодређен осећај, за тим тек поступно посгаје тамна представа и пролази читав процес док иостане дело. Криминална Нсихологија износи систем нсихолошких принципа, према којима се развија душа и њен свет код злочинаца; а ти су принципи неопходно потребни судији, криминалисти и у опште правнику ири његовом раду у практичној примени појединих закона. Од свију знања, која су кривичном иследнику, судији, криминалисти, кратко рећи правнику неонходна — осим правничког знања, знања закона и параграФа — по свој прилици знање Психологије је најпотребније, и долази на прво место; јер иомоћу те науке криминалиста најбоље и најсвестраниј( може да проучи и нозна човека, који је објект његовог рада и посматрања, а који је дошао у сукоб са постојећим законима. Наше психолошко знање је разноврсно, али је махом веома површно и несистематисано. То је познавање најобичнијих закона из науке о души. Постоји тако звана урођена психологија, на коју многи јако полажу. То је онај оштри, проницљиви поглед, поглед који продире у душу и сазнаје тајне и скривене осећаје и мисли. Тим се погледом могу тачно да умотре ствари у души и животу, које иначе врло лако превиђамо. Но моћи и умети, како се то каже, „читати у душу" не може свако. Погледом, што продире у душу, што чита мисли и појима из погледа и покрета, обдарен је веома незнатан број људи, и они, нити су икада Психологију нарочито изучавали, нити знају њене законе. Нешто урођене психологије и упознавања душевног живота имају многи људи; али је по све незнатан број оних, који је имају у толикој мери, у којој је она потребна нарочито једном криминалисти. — С друге стране Психологија, која се учи по појединим вишим и струч9 ) Та је појава позната и у нашем народу. Жене у тим приликама веле[ »Сисају га вештице.*