Полицијски гласник

СТРАНА 102

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 13

ступника и ако веома велико и проотрано, ипак необрађено и непроучено. Прибирање-и поређење Факата иде врло тешко. А у нас ое на томе пољу тек у пооледње време иочело озбиљније мислити. Духовити Вае1в, на конгрес.у за криминалистику и антропологију, који је држан у Врислу, казао је да је карактеристична црта и особина савременога кривичнога права и криминалистике у томе, што захтева непосредно проматрање и поређење чињеница и Факата из живота; што захтева не само проучавање преступа, него и преступника, а то у самој ствари јесте алФа и омега, прва и последња дужност криминалисте. Појаве чулнога света, јесу прве чињенице, са којима ваља рачунати, од којих ваља полазити у посматрању свих психичких процеса; потребно је, дакле, на њих и обратити прво пажњу. Из ових основних психичких процеса поступно се даље развијају сложеније и компликованије душевне радње. У расуђивању и закључивању о тим елементарним психичким радњама треба тражити основе заједнице душевног живота код преступника. Криминална Психологија проучававајући све те појаве подводи их под извесне законе и налази им узрочну везу и заједницу. Нигде, ни у којој СФери људскога рада и постуиања не треба више полагати на ту узрочну везу и међусобну узајмност, на ту каузалност између осећаја, расуђивања, мишљења и делања, као што је треба тражити у поступцима оних људи, што долазе у опреку са постојећим земаљским законима и тиме постају опасни по државу и друштвену заједницу. Мора се признати да се, нарочито код нас, до скора, веома мала, готово никаква пажња није поклањала нарочитој поихолошкој студији и проучавању душевног живота и света преступника. Злочин је један објективан појав и он показује да творац његов има у својој психеи свој свет осећаја, представа и мисли, које ваља проучити. Криминална Психологија има да изнесе законе тога душевнога света, у чијим дубинама леже извори и притајене клице преступа и злочина. №1. ПавловиЂ —2>-©®е-ФИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Долиција у Србији од 1804.-1869. год. (НАСТАВАК) 7 Противно динломама осталих државних службеника и старешина овог доба, у овој дипломи нема никаквих података о о дужностима попечитеља нолиције, нити се ови подаци налазе у осталим иисаним документима овог времена. Из диплома, које су војводама издавате после новог државног уређења, види се само толико, да је попечитељ полиције био надлежан за »внутрена дела", али нигде није нрецизирано, па ни изближе означено, која су се дела имала сматрати као »енг/грен а." Спора нема, да се иопечитељ полиције, на првом месту, имао старати о реду и сигурности у земљи, за доказ чега служе његове писмене наредбе војводама и осталим старешинама, 1 ) али је тако исто неоспорно да је он издавао и наредбе о купљењу порезе и о војној снреми, као год што је и попечитељ војни наређивао да се гоне »ребелијаши с( и томе нодобно. Изгледа, према овоме, да делокруг рада појединих попечитеља, па и попечитеља полиције, није био тачно одређен, већ да се губио у онштој надлежности Правитељствујушчега СовЈета за све ствари у земљи. ') Голубица ов. V. и VI.

Док оу дужности нопечитеља биле овако неодређене, дотле је сама Скупштина одредила у главноме дужности судова и нахијских и кнежинских старешина. Први су имали да воде надзор о правилном прикупљању државних ирихода, за тим да расматрају и расправљају грађанске спорове, и најзад да исле1)ују и иресуђују кривична дела. Дулшости других, који су на овој скупштини названи војводама , састојале су се у прикупљању порезе и осталих прихода, набавци хране за војску и старању о уредном одржавању војног материјала, управљању војним и грађанским пословима, за тим о одржавању ношта, сеоских кошева, постављању сеоских кметова и извршивању свега онога што би Вожд и Совјет наредили.' 2 ) Суштина новог државног уређења изложена је у дипломама које су одмах по скупштини разаслате нахијским и кнежинским старегнинама, и чије су садржине у главноме једнаке. Таква једна диплома, која је издата шабачком војводи Луки Лазаревићу, гласи: »Сербскому воЈводи Г. Јуки Лаза ревићу. Труди ваши за отечество поднети, и истинаја храброст ваша против непријатеља на разним местима показаннаја, обратилае наше внимание на вас и в знак вашего отличија, и возиагражденија потверждавамо имено вас воиводом и комендантом Шабачким, и кнежине ваше от ниже именовати села следујушчим образом: 1. Вам власт даемо с кнежинам вашим управљати, и с оним полно заповедати, что вам се иредпише, а обшчество, кое ће бити под вашом властију, неугњетавати. 2. Ви да будете полни исполнитељ вољи правителствујушча совјета народнја, и вољи моеи. 3. У делама военим от сад у будушче заповести, наставленија, и потребованија примаћете из правителствујушча совјета от Г. Попечитеља военнога Младена Миловановића, у таковим што вам иотребно буде от њега иштите. 4. У делам внутреним' ваши кнежина што год бива, и треба да јављате у Правителствујушчи Совјет Г. Попечитељу внутрених дела Јакову Иенадовичу, от коега у таковим иримаћете наставленија. 5. В прочем кромје нашеи под никога власг неподпадате, касателно кнежине Шабачке; следуе вам знати у будушче кому се имате нокоравати. 6. У време воевања под коега коммандујушчаго в послушаније и покорност вам предпише се бити, свјатејше да заповести онаго иснолњавате; ибо сваки такови командујушчи биће от нас изабран и наименован. Уверени ми, да ви с вашом признаностију, коју вам указујемо, бићете задовољни — усугубите труде ваше, у делам касајушчимсја благополучија народа и за показати себе достоиним у будушче сего уваженија. У Београду Јануарија 18. 1811. утверждено при народњем собранију верховни Сербскога народа вожд (М. П.) Георгиј Петрович. (М. П.) Правителствујушчи Совјет народни." Одмах за овим изређана су поименце села која долазе »под команду Луке Лазаревића® (њих 53 на броју), а дал>е су додата ова упутства: „С тимћеш селима коммандирати, и рачуне ода свашта давати, а у согласију с Чупићем и Јанком Поцерцом бити, свакад ће вам једне заповесги долазити, а понаособ како за воину, тако и за проче.

2 ) Финансије и устаиове обновљене Србије, стр. 87.