Полицијски гласник

СТРАНА 170

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

воћарства, који за ове случајеве прописује специјалну казну, докле год се кривица јавља у оном облику и размери, како се тамо предвиђа, иначе по §. 291. крив. закона. Исто тако нема места даљој примени ни тачке 4. §. 339. за сечу и кварење дрва поред пута, погато је казна у чл. 8. закона о унапређењу воћарства, већа од оне, која је предвиђена тачком 4-ом. Што се тиче тачке 6. § 395. кр. зак. о њеном укинућу могло би бити двоумљења само по томе, што је законодавац вршио у 1902 год. ревизију овога §-а и мењао тачке 4, 7 и 8 и додао 13-ту а 6-ту оставио онако, како је и раније гаасила, те би се имало узети да она важи; али како су опет по правилу које постоји, одредбе из специјалннх закона, кад су у сукобу са кривичним, претежније, то и за случајеве, које она предвиђа, важе одредбе чл. 8. закона о унапређењу воћарства. И тачка 12. овога §-а (275) не важи више, јер је замењена чл. 28. закона о чувању пољског имања. §. 380. замењен је чл. 18 и 19 закона о чувању пољског имања. §. 381. не важи више после појаве закона о уништавању штетних животиња и биљака и о заштићавању корисних животиња, јер овај последњи предвиђа много већу казну од оне у кривичном закону. Код § 382-ог задржата је тачка друга, која говори о лажним мерама, и која сада важи само у ономе своме делу, који није замењен законом о метарским мерама, а о томе нема никакве напомене. Задржата је и тачка 1. §. 392. која говори о казнама оних, који не мере робу на општинским кантарима, а она такође не важи, пошто је ово питање другојачије уређено законом о општинској мерини и казна предвиђена чл. 11-тим. На послетку, није учињена никаква напомена код §. 393, ма да су одредбе овога у неколико замењене чл. 82., 83 и 118 закона о шумама. Све ово што смо довде изнели јасно казује, да овом последњем издању кривичнога закона није поклоњена она пажња, која је требала да се поклони, и да они који имају да се служе њиме, морају бити веома пажљиви и обазриви, ако не желе да нанесу непријатности и лично себи и служби у којој су. Како је, међутим, држава дужна да својим чиновницима пружи законе, који ће садржати само оне одредбе што важе, то не би било ни излишно ни неупутно, ако би Министарство правде, чије је издање и последњи кривични закон, било расписом, било једним олужбеним саопштењем преко »Српских Новина. 11 поправило грешку, која је учињена од стране оних, којима је било поверено прештампавање закона. Колико ће се придати важности овим нашим напоменама то је ствар одвојена, а ми кад смо већ у речи о грешкама ове врсте, нека нам је слободно да напоменемо и то, да смо и у најновијем издању кривичног судског поступка, самим по-

вршним прегледом, уочили, да је§ 34 остао и даље, ма да је он укинут чл. 3. закона о истражним властима од 27. априла 1895 године. Овај је опет замењен 15. октобра 1896 године, те сада Касациони Суд није више надлеаган за оцену решења, донесених на основу §. 29. крив. суд. посгупка, него Првостепени Судови. Ово смо, рекосмо, уочили у кривичном судском поступку летимичним прегледом, али и ово је довољно да каже, колико је непажње било и при његовом прештампавању. Дим. С. Калајџи*!.

ПРЕТРЕС СТАНА И ЛИЧНОСТИ 1 )

I. Шта треба тражити Р На првом месту треба тражити средства и оруђа која оу употребљена при делу, за тим ствари које носе на себи трагове од дела и ствари до којих је учинилац могао делом доћи. За тим треба тражити написе, нарочито пиома, бележнике, дневнике. Често се из њих може добити слика целога живота дотичнога злочинца, његов карактер, његови односи и узрок делу. Неки пут се могу наћи забелешке о поласку на дело, као и писма, која се односе на предмет истраге. Треба пазити на упијаћу хартију, јер се неки пут може и на њој видети шта је дотични у последње време писао. Леон Пелцер био је оптужен, да је убио Бернаја, адвоката у Антверпену. На писаћем столу Бернајевом нађена је упијаћа хартија са отиском једнога нисма, које је Иелцер тамо написао по извршењу дела. II. Како треба вршити претресе ? 1. Пре претреса мора се направити план тога, шта се хоће и у којим просторијама да тражи. 2. Треба избегавати претресе по ноћи; може нешто да се превиди, врата могу нечујно да се отшкрину и нешто да се баци на страну. 3. За претрес треба увек употребити више чиновника, да би врата и прозори били и споља довољно посматрани. Чи» новник, који рукује претресом, не треба сам да тражи, већ само да надзирава рад другога и пази на то, да се што није превидело. Приликом једног претреса, чиновник који је њиме руководио, за све је време седео на једном прозору; чиновници за то ниоу тражили шта је испод њега, али су баш ту лежали тражени предмети. Претрес је с тога оотао без успеха. (Вајс Хун). 4. Ако претрес дође изненада, тако да се ништа није могло сакрити, треба на првом месту тражити предмете тамо где се обично у кући држе, н. пр. писма, нарочито из најновијегдоба, у писаћем столу, фијоци од стола, стакленом орману, у дивану, у намештају, у оделу. Даље треба тражити тамо где је предмет морао бити у последњем моменту сакривен, дакле на-

Ј ) Овај је одељак иреведен из дела д-ра Алберта Вајнгарта: » КНттаИакИк.*■

рочито испод и изнад намештаја, у мрачним кутовима, у отвореним пећима и пепеоницама, на спољној страни прозора, а код станова близу крова по крову и олуцима. Један осумњичени бацио је при долаоку полиције новац у кутију од иепела, па рашчарао ватру, тако, да је усијан жар пао на њега. У другом случају сакривена је новчаница од хиљаду марака тиме, што је једним ексером утврђена за доњу отрану Фијоке од стола (Дрезда). У једном случају сакривени су неки списи испод лешине скоро умрлог човека (Хамбург). 5. Налажење сакривених предмета може се олакшати на ове начине: а. Треба се потпуно пренети у личност онога, код кога се што тражи, у његов позив, његов положај, степен образовања, душевне способности и према свему томе умети оценити, која ће места изабрати такав човек за скривање ствари, н. пр. столар и дрводеља у дрвету, зидар у зиду, учитељ у књигама, човек који продаје птице, на дну каФеза у песку, домаћица у орману за рубље. Ко је нарочито дрзак и рачунџија, он оставља оно, што хоће да сакрије, на тако обичном месту, да се баш због тога и превиди. Један лопов метнуо је неколико хиљадарки у једну већ употребљену коверту, која је изгледала стара и прљава, па је са свим отворено оставио међу своје хартије. Други је опет метнуо новчанице у један искрхан комад круте хартије, који је слулшо као подлога за лампу са петролеумом. 6. За време претреса треба посматрати понашање осумњиченога лица. Најбоље је пустити га да диван и сличне ствари сам расклапа, и при том сам парче по парче да отвара. Ако се на ком месту почне устезати или покаже какву узнемиреност, то мора бити да има што год подозривог. Том приликом треба да буде само једна личност, а никако више. И пооле свега претресенога треба тачно видети, да није што заборављено учинити. Ако чиновник сам врши иретрес, други морл пооматрати израз лица и ноглед сумњивога човека. Ако се тражи у близини скривених ствари, он ће бити већином преплашен и раздражен, дисаће чујно, гледаће напрегнутим погледом, а спустиће поглед и умирити се тек онда, кад се удаљи иследник од скривених ствари. Један је полицијски службеник неколико сати без успеха тражио новац у отану једног благајника осумњиченог за утају. Најзад разруши цео шпархерд у кујни, али и то оста без успеха. Паде му • у очи, да је жена благајникова непрестано гледала у кујни на патос, где је стајала једна лужница. Он раскопа то место. На један метар дубоко у земљи наиђе на једну саксију, и у њој тражени новац. (Хаберланд). Познати човек који чита мисли, Хумберланд, има да захвали посматрању раздражености других, што има успеха у тражењу ствари. Он је приликом тражења водио крај себе једног из публике, који је знао где је скривен предмет, држао га за руку и по слабијем или јачем удару