Полицијски гласник

СТРАНА 200

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

"*•,! Штампа 1^раљ. Срп. Државна Штампарија ургднкк, 2.ушан ЈЗлимиић ** /*■" .-„ ' * ; ■ • ' гч " > . 1 ••V

се свима полицијоким влаотима да 'Ворђа живо потраже и нађеног опроведу начел. ор. јаоеничког о позивом на Бр. 10992. Живко Пауновић, из Пољане у ор. пожаревачком, бив. олуга код Тодора Ђорђевића, хлебара из Гроцке, ноћу између 22— 23. тек. м-ца украо је своме газди: 48 дин. у оребру, 88 дин. у никлу и један штоФани полован капут зеленкасте боје, па је по извршеној крађи побегао незнано куда. — Живко је отар 17 —18 година, омањег је раота, дежмекаот, смеђ, од одела има на себи жућкаот капут и панталоне од беличасте материје, на ногама опанке нештављене, а на глави шубару. — Нека га ове полиц. и општинске влаоти живо потраже и пронађеног оа покрађом опроведу начел. ореза грочаноког о позивом на Бр. 7128. Обрада Јовановића из Буровца у орезу млавоком, окривљеног за крађу, тражи начелник ореза ресавоког. Обрад је отар око 30. год., виоок, плав, има црно оукнено одело, на глави шајкачу, на ногама опанке; раније је био у служби као Финансијски отражар. Препоручује се овима полицијским и општинским властима, да за њим нареде потеру и у случају проналаока отражарно га спроведу начелнику среза ресавоког с позивом на Бр. 10168. — АБр. 828. Стојан Стојановић „Фујор", један од најопаснијих наших зликоваца, који је године 1898. ооуђен на 20 година робије због разбојништва са убиством, 20. тек. м-ца побегао је из нишког казненог завода, у који је преведен из београдоког казненог завода 5. јануара ове год. Стојан је родом из Бел. Јаоике , среза и

округа крајинског, високог је стаоа, добро развијен, црномањаст, очију смеђих, образа дугачких, о чела је ћелав, у горњој вилици с преда нема два зуба, услед чега шушка при говору. У времену беготва имао је на оеби капут, прслук и панталоне од црног шајка, на глави шубару, а на ногама ципеле. Наређује се свима полицијским и општиноким влаотима да (( Фујора» у својим домашајима најепергичније потраже, и у случају проналаска под јаком стражом опроведу Управи пишког казненог завода с позивом на Бр. 1 030. Пограничне власти према Бугарској и Румувији нека пажљиво мотре да бе-

гунац не пребегне у ове две државе, у којима је живео дуже време пре осуде. УБр. 17722. Гмитар Ђорђевић, из Смнловца, побегао је 27. Фебруара текуће године из Пожаревачког Казненог Завода, где је издржавао две године затвора по ооуди Великог Војног Суда, и до сада није пронађен. По његовом бегству одмах је нестало и жене му Варадинке, оа мушким дететом од годину и по дана. Гмитар је стар 26 година, црномањаст, бркова црних малих, браде кратке црне, средњег раста, у оељачком оделу. Варадинка је отара 26 година, смеђа, плавих очију, у оељачком оделу. Моле ое све полицијске и општинске влаоти, да их живо потраже и наћене стражарно амо спроведу. — Бр. 363 3. Из канцеларије начелпика среза ражањоког 18. маја 19 05. год. у Ражњу. (АБр. 829). ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Жладен Вабић, Родом је из Ауотро-Угароке, али је још као дете прошао у Србију и у накнаду за указано му гостопримство године 1898. извршио је у Београду 16 крађа у друштву са Николом Марићем и Савом Вукозићем, од којих је први родом из Хрватоке, а други из Славоније. За ове крађе Никола је ооуђен на 20, а Младен на 10. год робије у тешком окову, док је Сава још за време истраге по-

тамо није био добре ореће, јер је од стране начелотва ухваћен и ооуђен на прогонство у Аустро-Угароку. Ова преоуда однооно прогонотва извршена је над њим преко Управе гр. Београда 19. овога меоеца са актом бр. 1 7 461. Пошто се Младен до сада неколико пута враћао из прогонства, а међутим отворено изјављује да он не може да живи другим, часним животом, то му износимо најновију Фотографнју и позивамо све полицијске и ошнтинеке влаоти, нарочито оне ирема аустро-угарској граници, да на његов повратак у Србију обрате најотрожу пажњу, а у случају извршеног повратка да га казне за повраћај из прогонотва и поново прогнају. Младен има 29 год., виоок је 1.59 ом, развијенооти је обичне, косе и браде смеђе, деђа носа изломљеиих, чела правог. Од оообених знакова има две белеге од посекотине у облику праве линије, величине 1 см., обе на девој руци, од којих ое прва налази на сиољној отрани шаке између палца и кажипрста, а друга на корену палца. Норед овога, на задњој страни листа леве ноге има белегу од ране, кружнога облика, чији је пречник дугачак 4 1 1 2 ом. Треба још имати у виду да ое Младен, у циљу прикривања раније осуде, издаје скоро увек под лажним именом, где год мисли да га неће нознати.

бегао из затвора Управе гр. Београда и све до данао остао непронађен. Од дооуђене му осуде Младен је издржао свега половину, а оотало му је опроштено у путу највише милости. У олободу је пуштен јуна меоеца 190 3., године ва.-кда само с тога, да би опет продужио овој с/гари занат. За ово кратко време од како је у олободи допадао је неколико пута затвора у Управи гр. Београда. Када је прошлога лета једном приликом затворен код њега је претреоом нађено 30 дин. у новцу, сребрп сат и ланац, и још неке отвари, за које ое истрагом утврдило да су једнога Земунца, кога је он био опљачкао. За ово дело био је осуђен од стране аустроугарских власти. По издржаном затвору, ночетком овога месеца, Младен је опет нрешао у Србију, али овога пута не у Београд, већ у Шабац, но ни

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Нађен леш. 2. тек. м-ца према државном раоаднику у Смедереву нађен је на дунавокој обали човечји леш, који је већ био прегаао у трулеж и чија се идентичност није могла утврдити, пошто су му коса и лице били смакнути. Леш је дугачак 1-70 метар, добро развијен, по мишљењу лекарском био је више од три меоеца у води. Од одела је имао на себи блузу, пролук и чакшире , на ногама беле чарапе и сарачке опанке. По кроју одела и по знацима изгледа да је био Банаћанин. Претресом одела нађен је оамо један календар (( Честитка }) за 1904. год. без икаквих забележака. Скреће ое пажња како властима, тако и привагнима, ако би могли дати каква обавештења о овоме лешу, да о томе известе одмах начелотво округа омедеревског или уредништво „Полиц. Глаоника. 8