Полицијски гласник

СТРАНА 208

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

уредаба касателно воинства гарнизона земаљског, све ово принадлежат ће Сановнику, опредељеному за дела внутрења." Пошто је овим определио надлежност министра унутрашњих послова, сводећи је противно уставу од 1835. год. на најужи круг унутрашње државне администрације, устав од 1838. год., изузетно од свију наших устава, одредио је и надлежност окружних и среских старешина у овоме: »Началници окружија занимат ће се извршенијем налога, кои ће им долазити од стране централног Правленија Књажества, тицајући се свију дела внутрењег Правленија, односећи се к њиовим дужностима; они ће се ограничавати у налагању и определенију дајанија списцима које ће они получавати од управленија Финанције, и они неКе се мешати у распре, које у њиним окружи]ама може ироизвести илаКање налога, но они Ке се задовољити посланијем ироистекши расира и иарница к суду окружному, задржавајуИи себи само извршеније иресуде судеЈске к (чл. 62.). „Началник среза употребиће стараније своје, да би предохранити добро и земље села од сваког нападанија, и да би заштићавати народ од злохотника, скитница и развраћени. Он је дужан прегледати пасапорте свију лица, која долазе у његов срез, или која из њега излазе. Он не може држати у затвору никог дуже од 24 сата, но он ће шиљати суду окружному распре и парнице, које би се могле породити у његовом срезу, и обратиће се к Начелнику Полиције Окружне, ако ова дела у Полицију спадају. Сврху тога он је дужан надзиравати над Судовима Примирителнима Села, и чувати се добро, да се не меша у дела Церквиј и Школа Селски, и да не дирне у приходе и земље, које зависе од други побожни заведенија. Никакав Србин вообште и без изјатија не може бити гоњен ни узнемираван, ни тајно, ни јавно, пре него што буде позван и осуђен пред судовима« (чл. 63, 64, 65 и 66). Оно што нарочито пада у очи код изложених уставних наређења то је, да је од полицијских органа одузета свака судска, па у многоме и административна власт, а њихове дужности сведене на дужности извршне и иревентивне полиције. Никад иолиција у Србији није имала мање дужности и власти но у ово време и ио овом уставу, који је израђен у Цариграду од стране Руса и Турака. На основу овог устава, издато је под 29. мајем 1839. год. Устројеније централнога правленија књажества српског, 1 ) по коме је министарство унутрашњих дела било подељено на ова три одељења: а. Полица]но-економическо, б. Карантинско са санитетом и в. Војно. Задатак првог био је старање о реду и безбедности, затим о поштама, друмовима, мостовима, Фабрикама и вођење статистике. Дужности другог одељења тицале су се „обране и заштите живота и здравља Народа Србског. с( док је треће имало да се стара ,о воинству Гарнизона земаљског, опредељеног на обдржање мира и поредка внутрењег, као и безбедности внутрене и пограничне." 2 )

Ј ) Зборник 1-ви стр. 38. 2 ) По Устројенију Гарнизопе Војске , које је обнародовано истог дана кад и Устројеније централног правленија књажества Србије, у свакој окружној вароши налазио се по једаи одред (21 6) војника са потребним старешинама ради » иредохраненија доброг иоредка и мира земље .« Скуп свију ових одреда сачињавао је гарнизону војску , која је стајала под надзором министра унутрашњих дела.

Јула 8. ове исте године издата су » Наставленија к окружним, среским и општинским властима за вршење полицијоке служ.бе, у којима су, доста добро, прецизиране дужности полиције у ово време и одређен начин њеног рада. Тако се у њима вели: 1. Зе окружне начелнике: „а. Ови да буду дужни излазити у окружије некад сами собом а некад изашиљати своје помоћнике, и мотрити, што се у окружију чини, како Срезски Началници са народом поступају; како дужности своје испуњују, да ли издавајеме уредбе Народу објављују, и како ове толкују; надзиравају ли исти Началници над примирителним Судовима; употребљујули се према противницима и упорницима, нрема крадљивцима и скитницама сходне мере како од стране Срезски Началника, тако и од отране Примирителни Судова; чинили се Народу правица, и ненанадали се на овај; истражују ли се крађе, поаре и рђави људи како ваља, или се то немарљиво пропушта ? б. Поред овога да буде дужаи сваки Окружни Началник одма, како извештаје добија, да су се у окружију његовом ајдуци ил лопови појавили, ноитати да против такови устане, и у исто време да и суседним окружним Началницима ово појавленије ајдука и лопова објави, како би и ови, ако би ајдуци ил' лопови у њина Окружија побегли, одма нриправни били противу њи устати." 2. За среске начелнике: 4. »а. Ови да буду дужпи свакога, кои се гођ своме кмету или Примирителном Суду противи и непокоран покаже, дати одма везати и Окружном Началнику послати. б. Исто тако да дужни буду поступати са скитницама и онаковима, кои би у какво иодозреније пали, а не би за себе јемца добити могли; равно и с онима, који би рђаве речи просииали и разносили. в. Да дужни буду мотрити, да се крађе и поаре у Срезу њином не догађају; чују ли где о таковима: то да одма тамо изиђу, и све мере употребе, да се и поаре и кривци изнађу. и ови везани Окружном Началнику с описанијем дела шиног пошљу. Немогне ли се одма кривац изнаћи: то да слободно могу оне, кои у подозреније надну, а јемце за себе не добију. везати и Окружном Началнику послати. г. Ако би се где појавили какови лопови или ајдуци: то да буде дужан Срезски Началник, у кога се срезу тс појави, одма о томе известити Окружнога Началника : но у иото време не чекајући на овога одговор, одма неколико села скупити и свим силама настати, да злочинце повата; а у крајвој нужди, ако би му се ови оружјем противили, или уватитк му се не би дали, да слободно ји иобити може. д. Исто тако да могу Срезски Началници и с крадљивцима где би се у селу почели ватати, па би се на оружје однрли и предати се не би тели, поступити. е. Као гођ дакле, што Де Окружни Началн^ци одговарати вооиште за сваки неиоредак у ОкружиЈу свом тако Ие одговору строгому иодлеЖи и сваки Срезски Началшк за неиоредке у његовом Срезу, и ио томе ће, где се гођ жоаре. или рђави људи у његовом Срезу иојаве, па се такову иова.тали неби, ирииисивати се то небреженију Срезског Началника, НОИ Ђе зато и на одговор доЂи. к 3. За села и оигитине: а. Као гођ што окружни Началници за Окружија, Срезски за Срезове одговарају: тако ће села и сбштине одговарати за себе, и по томе: б. Свако село и свака општина ,<а дужна буде мотрити да се мир и поредак у њој набљуда*а; да се противници и