Полицијски гласник

ВРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 227

прегледа и извиђаја грађевине сносиће власник. ако је он за неисправност грађевине крив, иначе онај трећи, који је својим неоснованим наводима тај преглед и утицај изазвао. А ако су обојица криви, онда ће по сразмери своје кривице те трошкове сносити. Ко ће и у колико те трошкове сносити односно другоме накнадити, регаиће начелство при решавању главне ствари (чл.42.). 84. — Кљига (протокод) грађевина на води. — Код сваког окружног начелства треба да постоји особена књига. у коју треба да су уписане сва ирава уиотребејчвних вода, односно и све грађевине на водама у округу, за која су права или за које су грађевине издана иотребна одобрења или иовластице, заједно са свим иотребним иодацима (о месту, количини и начину употребе воде), те да се из ње може свако уверити о ономе, што му је потребно да зна (чл. 44. и 45.). Министар унутрашњих дела је прописао форму и начин вођења те књиге (чл. 46.) расписом својим од 1. марта 1879. ГШ 1564. (зб. 34. стр. 236.). (овршиће се) Андра Бор-ђевиЋ ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србцји од 1804.-1869. год. (свршетак) 1 8 4. управа свима заведенијама јавног доброчинства; 5. извршење закона о сазивању народне скупштине; 6. иретходне мере за регрутовање народне и стојеће војске; 7. у опште сва она старања, која нису нарочито другом ком министарству у дужност придана, а (по) природи задатка овог министарства њему би припадала". Дужности министарства полиције, које су устројенијем од 1839. год. биле подељене на иолицаЈно -економическе, каџнтиско-санитетске и војне , овим новим устројством постале оу много одређеније. а у неколико и потпуније. Надзор над штампом, ствар је с којом се први пут сусрећемо у делокругу министарства унутрашњих послова, а брига о сиромасима и убогима, која је тренутно била увршћена у задатак министарства полиције 1835. год., понова је и потпуно оправдано нашла места и у овом устројству, које и данас важи. Значајно је још и то, да се и у самом устројству чини разлика између полиције сигурности и санитетске полиције. Од важнијих закона, који су издати до краја овог периода, нас се поглавито тиче закон о иреком суду за а]оуковања, разбоЈништва, јавна насиља и крађе. Закон овај издат је 24. априла 1863. год., а важио је за округе: ужички, чачански и руднички, и срезове: јасенички и гружански округа крагујевачког, колубарски и космајски округа београдског и колубарски и подгорски округа ваљевског. Потреба и последице овог закона, као и опште стање сигурности земље овога времена, виде ое најбоље из нижеизложених редака министра унутрашњих дела, које је изговорио на седници скупштинској од 21. августа 1864. године: „Но чим се поврати редовно стање у земљи (после бомбардовања Београда), одма се ночеше појављивати и лоповлуци, и зла дела лопова и ајдука врло учесташе и преотеше ма, при свем томе, што су власти од своје стране чиниле све,

да се овоме учини крај . Особито у окружијама ужичком, чачанском и рудничком, и у неким крајевима окружија крагујевачког, београдског и ваљевског догађају се чести лоповлуци и појављиваху се ајдуци, доводећи у опасност живот и имање путника и житељства. Његова Светлост сазнавајући за оваково стање, најнеповољније беше дирнута таковим гласовима, и рада пронаћи начин, да се томе доскочи, и на нут стане, изволело је иослати у народ државне саветнике г. г. Ђорђа Миловановића, Данила СтеФановића и Ђорђа Ценића, да провиде и са окружним началницима изнађу, какве би се мере против ти зала дале употребити. Изаслани државни савегници брижљиво испитиваху стање земље, особито у погледу лоповлука и ајдуковања; и донеше собом у народу црпљено сазнање онаково исто, као што су и власти полицајне уверавале, да обичне мере никако нису довољне, да изтребе зла, која тако силно учесташе. Према томе дакле. само су необичне и ванредне мере могле се показати за нешто успешне. Тако се опет показа потреба, да се гдекои прописи закона пооштре; и то је учињено у новим изменама и допунама казнителног законика. Особито као полезно морамо сматрати полицајни надзор, који ће лоповима јако отешчати прилику, да се крађи одају. За сад нису јошт подпуне одовуд помоћи, јер је закон издан 20 марта 1863 године, но имамо надежду, да ће ова наређења све више успешно дејствовати. У исто скоро време издато је јошт једно наређење од велике важности. Као што се зна, полицајие власти имају дужност изтраживати злочинства, ватати кривце и узимати ји на, испит. По постојећем правилу полицајном влашћу испитани кривци подвргавају се код суда новом испиту. Лопови, ајдуци и други људи, који су огрезли у неваљаствима, врло су често порицали код суда оно, што су код полицајне власти признавали. По до ондашњим наређењима, такво признање, ако је код суда поречено, није имало важности, и често су на тај начин највећи злочинци остајали без заслужене казне. Да се тој незгоди помогне, издата је наредба, по којој учињено по прописима пред полицајном влашћу признање кривца, остаје пуноважно; а суд неузима у призреније доцније просто порицање, осим ако кривац оно своје призиање с довољним основима буде оповргнути могао. Све ове мере обрицале су умалење лоповлука за унапредак; али међутим је показивало се зло, које је требало одма сатрти. Тако убиства, ајдуковања, лоповлуци и паљевине, у именованим крајевима нашег отечества, као што је наведено, преотеше ма, и безбедност личности и имања дође све већма у опасност. При оваквом стању ствари, било је нужда, да се употребе брзе мере, и зато под 24 априла прошле год., издат је закон, којим је проглашен преки суд у бкружијама, рудничком, ужичком и чачанском, и у срезовима јасеничком и гружанском окружија крагујевачког, колубарском и космајском окружија београдског и колубарском и подгорском окружија ваљевског. У овим пределима од неколико ајдучки чета људи су у своим кућама и на путу јавно нападани; пожари и убиства учесташе, јавна насиља и крађе беху обични догађаји. Преки суд је за сва ова злочинства постављен био и наређено је, да исти на брзи начин свако злочино дело изследи, и по законима пресуди, а пресуде су се одма извршавале. Истим законом наређено је, како ваља поступати с онима, који се од казни ослободе само из недостатка доказа, и с онима, на које кметови или полицајна власт основано сумња, да су учинили каково од поменути зли дела. Наређено је при том да се куће подозрителни људи, удаљене од села, могу дићи, и у село преместити, и пооштрене