Полицијски гласник

ВРОЈ 25

криминалне полиције и код општинских власти. Готово монополисана у дрнсавној полицијској власти, наша криминална полиција и оваква каква је, има и сувише велику област и сувише велики број општина, да би с успехом могла одговорити својој задаћи свуда. Поред осталог и то је узрок, што најважније своје послове у изналажењу криваца, криминална полиција врши одоцњено и са површношћу и брзином, која често искључује могућност за успех ствари. Да и не наводимо даљи разлог, већ да подсетимо само па Факат, да многе општине, често веома одоцњено извегптавају полицијоку власт о учињеном злочину, па ће бити јасно, да општина нити има довољне надлежности ни подобности за криминалну полицију, а баш је интерес ствари, да општина, као прва локална власт, као најближа и прво обавештена, треба у томе добро да послужи. Како би у појединости требало извести организацију криминалне полиције, па да она буде и у општини добро изражена, није смер овога написа, као што смо то и у почетку нагласили. Са овим објашњењем о потребном учешћу општина хтели смо да упутимо на мисао, да би децентрилазација полиције безбедности требала да буде нарочито зајемчена; јер је за полицију безбедности корисније да дејствује брзо и непосредно иза учињеног дела, само што и она не сме да ослаби главно начело у организацији криминалне полиције, а на име: да ипак целокупна криминална полиција мора у свему радити по упутима и наредбама шеФа извршне власти и да мора под његовим надзором стајати за сав обим њене надлежности. (СВРШИЋЕ СЕ) М. А. Поповић

КРИМИНАЛНА ШЖХ010ГИЈА

VI У Криминалистици је утврђерш да има. општих особина, према којима се одликују људи и характеришу типови људски. Уну трашњим особинама одговарају спољашњи знаци и обратно, поједине телесне особине характеришу и неке нарочите психолошке радње и чињенице. Извесно је, према томе, да она реч, што је у народу постала »чувајте се забележених" има своје психолошко значење и оправдање и није без смисла. Народ је посматрајући нашао код мутавих да имају неповерљив поглед, код слепаца да имају изглед оних што вребају и ослушкују, а грбоње имају необично злобан смех. И као што су ове појаве важне исто су тако важни п соматички, физички унутрашњи надражаји, који нам објашњују многе спољашње појаве. Ти су надражаји двојако могу посматрати: Као узрок за злочин или као нарочити знак при испитима и истрагама. Има доста случајева из којих се може да закључи злочин, који је учињен из љубоморе, из љутње, гњева; колико пута страх, преплашеност наводе човека да

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

учини нешто, што иначе не би никад урадио. Оваких је појава у друштву много. Али и овде има појава, које остају неопажене. Појединац н. пр. може имати мржње према другоме, а из те мржње ниче читав низ рђавих дела. Сваки човек, ма и не био живог темперамента, има случајева, где пада у страшан гњев према извесним предметима и стварима, нарочито, кад му оне праве сметњу или причињавају бол. У таком душевном расположењу, када се јавља гњев најлакше се чини покушај за уништење онога што нам смета или ствара болове. А тај покушај је преступ. — Извршилац дела је везан за само дело и Криминалиста обоје посматра као делове једне целине. Врло је характеристично и лепо Формулисао 1л821; мисао, која у савременој Криминалистици има свој дубок значај: »Не злочинство, пего злочинац сам јесте предмет казне, не кажњава се појам него човек. <с У Криминаиистици је важно да ли је једнб дело учињено у раздраженом стању. То се може посматрати и докучити. Даље се може посматрати да ли је раздражење било истинско или извештачено. Конструкција телесних појава при великим раздражењима посматрана је са различитих страна. Научници су ова своја испитивања почели правити прво на животињама, јер су оне простије. природније и неизвештачене и стога се лакше могу умотрити поједине одлике раздраженог стања. Брижљивим проучавањем нашло се да се у главноме и на човеку исти процеси и особине раздраженог стања дају посматрати. Дарвин је изнео овај Факат : »Безбројне животиње костреше бодље, длаку, косу и перје у тренутку страха или преплашености и то нехотично, да би саме страшније изгледале. 8 Исто •гако бива код човека: коса се диже и костреши у тренутцима страха или гњева. Ову појаву човек може увек на другом посматрати, а често и на самом себи искусити. Извесно је да и нерви имају дејства на мускулна влакна, а исто тако иоједини психични процеси страх, забринутост, брига, преплашеност дејствују на косу. Роисће1; износи случајеве у којима коса изненада оседи. Помиње чак један случај где је једном младом човеку који је осуђен на смрт, за време пресуде и извршења коса оседила. Али страх се обично испољава у викању, у бегању, скривању, грчењу или дрхтању. Разорљиве страсти показују се у затегнутости мускула, шкрипању зуба, ширењу чељусти и пружању шапа: и. т. д. — Све су ове посматране на животињама и све су оне и за човека характеристичне. Дарвин још каже: „Може неко некога силно мрзити, али докле год његово тело само не падне у а®екат не може се рећи, да је гњеван." Види се, дакле, да су соматичне појаве у веома јакој вези са унутрашњим надражајима. Најзад, и немогућно је да је неко у силном гњеву, у душевном раздражењу, а телесно даје потпуно миран. Дарвин је изнео шга страх чини; срце јако удара, лице пребледи, човек се мрзне или зноји, коса се диже у вис, пљувачка се не лучи, глас постаје чуднији, доње

СТРАНА 237

ивице носа дрхте и играју, пупиле се шире, мускули попуштају. Дивљи и некултурни народи још јасније испољавају ове особине." Ко је нарочито имао прилике да посматра Цигане, могао је увидети како се они при оваким појавама понашају и како се мало, готово ни мало не умеју да претварају. Ват прича да у Индији злочинцима дају пиринач у уста, који после некога времена морају испљувати: ако остане сув, знак је да је код оптуженика завладао страх, који јеобуставио лучење жљезда што луче пљувачку. У гњеву, дакле, лако се чини преступ и злочин. Нису без интереса случајеви гњева према самом себи. А они су, како Грос тврди, увек знак свести о учињеном делу, управо признање кривице. Невин човек никада није пао у страшан гњев према самом оеби; међутим код криваца се то дешава. Кривац у гњеву против самога себе ломи прсте, удара главом о зид. Грос прича да је један Јеврејин, разгњевљен ца самога себе, ударао се шаком по образу и шамарао се јаче, него што би га други могао шамарати. Једна жена је читаву гужву косе у гњеву ишчупала и главу је своју раскрвавила ударајући њом о гвоздене решетке на прозору своје ћелије. А она је учинила неколико злочина и убистава. Један седамнаестогодишаи убица разбио је главу ударајући је о под свог затвора. У свима овим случајевима ствар је подједнако текла. Дело је учињено смотрено и склоњено је све што би могло злочин да открије. Злочинац је најотвореније и дрско одрицао своје дело; али у тренутку, кад наиђу докази, који обелодањују његову кривицу и кад помисли да је све изгубљено, он онда са безграничним гњевом устреми се на самога себе, што није дело тако извео да остане скривено. То нападање и тај гњев противу сопствене личности јесте Формално кажњавање самога себе, које иначе нема и не би имало смисла, када би се онај који то ради, осећао невин. Кад кривац у гњеву противу себе ништа физички не предузима он обично отпочне да се смеје. И за ове случајеве Дарвин је утврдио да смејање често пута има смер да сакрије једно душевно стање, које га баш характерише; ако хоће да сакрије гњев, то се он смеје. Тај груби, дрвенасти, усиљени смех јесге веома характеристичан и он ничим на свету не личи на прави смех, који иде непосредно и од осећања. Исто је тако од значаја за криминалисту и појава свирепости, крвожедност сексуална суровост. Још старији писци и криминалисте ЈУШсћеП, Рпес1псћ и др. износили су безбројне примере, који и данас важе, примере, у којима се доказује да многи људи у сексуалним односима, да би се раздражили чине ужасне свирепости: уједају, штипају, муче, гњаве ит. д. То се данас зове Садизам. За Криминалиотику су овакове појаве од вреднооти. С једне стране могу се неки злочини објаснити само помоћу тих сексуалних свирепости а с друге стране лакше се злочинац може пронаћи кад се те и такве његове особине знају. Познат је Штајне-