Полицијски гласник

БРОЈ 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 301

роди и извору злочина, највећма ме се тицало питањо: да ли су моје студије излазиле из чаробнога круга теорије, и да ли би се могле практично применити, ако би ми пошло за руком, да поставим извесне мере за ублажавање и уман.авање ужасне заразе криминалитета. То је баш она тачка, која највише интересује публику у нашим научним дискусијама. На жалост доказана је чињенида — изузимајући поједине случајеве у Шведској, Швајцарској и Северној Америци — да је остало без успеха или се бар ноказало као недовољно све оно што ое налазило у законодовсгвима и казненим системима приликом примена у ограничавању злочина; јер према статистикама видимо, да криминалитет — изузев вароши Лондон и Женеву — свуда расте и у велико надмаша прираштај становништва. Кравицу за то носи та околност, што се примењивање казне тек тада са свим озбиљно схвата, кад злочинац постане неизлечим. Тек кад коров прекрили поље, те ни једно добро зрно не можз од њега да се развија и расте, тек се тада присећа и осека нотреба да се земљиште преради и нађубри. Осуђеници, који су дуго година провелн у казаматима или затворима, нуждом су иагнани да понова залазе у злочин; и нитање о злочинцима — повратницима постаје све важније за криминалоге и социјологе. То је са свим природна последица данас уобичајених закона, који кажњавају злочин онако какав је, ни најмање не обзирући се на индивидуу, која га је извршила. Али ја мислим, да моја школа неће пасти у ту грешку. У противности према другим правцима, код којих се код извесних облика злочина сталпо примењује и одређена доза казне; ја сам се потрудио, да простудујем злочин као природну појаву ; према узроцима и почецима злочина, одкојих они зависе, покушао сам да у криминалогију уведем један систем, који би ишао гачно упоредо са патологијом у медицини; а и ова најпре утврђује услове, под којима су се болести појавиле и могле се развијати. Исто важи и коц злочина. Будемо ли сазнали узроке, који су изазвали злочине, моћи ћемо их савладати и предупређивати. * . * * Свакако да ће у свету бити и злочинаца, све дотле, док је и људи; то јест, биће увек урођених злочинаца, људи у које је жалосна тајанственост усадила клицу безосећајности и свирепости, чији начин мишљења, чији живот осећаја одступа од нормалнога човека, и који су неоспорно упућени на вршење злочина. За те људе нема терапије. Једине мере, које би се могле предузети противу њих, биле би или их убити, или затворити у заводе, да би се предупредили поврати, који повећавају број злочина до несразмерносги. Поред ових урођених злочинаца, који представљају тридесет до четрдесет ироцената целокупног броја ;злочинаца, и код којих злочина радп.а зависи од наслеђене или задобивене аномалије (врућица, поремећај мозга). ипак имадру-

гих. и ти су многооројнији: злочинци из навике, према приликама п из страсти; њих наводи на злочин чнтав низ разноврсних узрока, као рђавп примери, погрешно васпитање. подражавање, алкохолизам, беда, дуго трајање осуде. и т. д., но код њих није тако несавладљив отнор као код првих. Противу поменутих узрока можемо се борити с изгледом на успех. У првом реду можемо утицаги на напуштену, убогу, болесну и рђаву децу. То су прави кандидати за злочин, који ће пре а после поћи рђавим путем и пасти у невољу и глад; баш у првим годинама, кад им намере нису још сасвим јако укорењене, могу се потрести или са свим уништити рђавп инстинкти. Вароши Лондон и Женева имају многобројне заводе за заштиту и негу деце, и за то се могу похвалити, да имају најмањи број дечјег криминалигета. Према примерима та два велика центра, који стоје на врху покрета, данас су почеле све цивилизоване земље, да се најозбиљније баве дечјим питањем; држава прописује обавезну школску наставу, а приватна друштва узимају на се надзор над децом пролетеријата ван школе — док су родитељи на раду по Фабрикама — да би их одсгранили од рђавих утицања са улице. Готово у свима већ земљама, закон сад прописује потребну старост, која се мора имати у виду ири узимању деце за рад, као и максимално време рада, које се ни у ком случају не сме прекорачавати. На жалост та се правила готово свуда још повређУЈУ- Сем тога иостала су многа Филантропска друштва, која у својим заводима обучавају децу разним занатима, умањујући по могућности тако звано време учења, у коме су изложена свпм могућим издацима. Од врло је велике користи такође интелигентно и практично установљење азила за сиротне, за находчад, за децу коју су родитељи напустили или их злостављају, за мале просјаке или за синове злочинаца. Диван завод, који се може назвати угледним у овоме смислу, има Г Барнардо у Лондону, којије неминовно хиљаде деце отргао од порока и злочина; јер баш најсиромашнијима од сиротних, синовима алкохолиста, ооу^ених злочинаца, распуштених сиромаха, обраћа своју пажњу и бригу тај велики Филантроп. Карактеристика тих азила у томе је, што се никада не држи више од двадесеторо деце у малим »скровиштима«, да би се отклонило оно заједничко дружење као што је у школи, већ да би се у малишана изазвала илузија једне породице. Сем тога пази се брижљиво на њихове наклоности и способности, па их задржавају на ономе раду, који одговара њиховом умењу и моћи. Па ипак доктор Барнардо чини још више, и у томе се баш и састоји необични значај његове организације. Како су деца, којом се он бави, готово сва пород дегенерисаних родитеља и много су више од све друге изложена опасносги да поклизну у порок, он се труди, да им нружи такве услове за живот, да би могли по могућству иити саовим сачувани од тих насилних утицаја. Он је начинио за њих

нарочите радионице и шаље их на села, у колоније, а нарочито у Канаду, да би их тамо, у здравијој, свежијој , мирнијој околини сеоскога живота, могао образовати за корисне чланове човечанског друштва. Др. Варнардо прати своје ученике кроз цоо њихов живот, и статистика је доказала, да је у пркос тешког наследног оптерећења само један сасвим мали број био безусаешан, на име 0,2 процента; само код двојицо од хиљаде омануо је тај чудновати, паметни систем васпитања. Тај начин зашгиге деце сматрам као најбоље средство за предупређење криминалитета, у толико пре, што одговара главноме принципу народнога газдинства, да се што већи принос добије са што је мање могуће коштања. Свакако да би се о највећом хвалом могле поздравити усганове у циљу поправке одраслих, који су наоледно онтерећени; али ипак, већином је такав човек већ учинио што год зло и какву штету друштву, а сем тога његов је начин и пут животу већ прилично утврђен. Васпита ли се, напротив, дете на рад, научи ли се да се гади гшћа, гиме ће бити иоклоњен друштву један користан члан за пео ток његова живота. * * * Гадпте се од пијанства! Потискивање алкохолизмаспадау главна правила и мере у примени терапије злочина. Из много је разлога алкохолпзам један од настрашнијих Фактора злочина. Прво, шго све наследне пороке јаче испољава, а марочиго и другејош изазива; даље, што су истуни пијанства врло чести узроци злочина; и најзад, што крчме представљају обично главни стан злочинаца; ту се припремају злочини и бодре их подотрекачи, ту се скупљају и пооле дела и деле плодове овојих срамних дела. Кад би алкохолизма неотало са света, нестало би тад и најкрвожеднијих и најбруталнијих облика злочина; за то је ппјанотво тако исто велик и тежак проблем, као и сам криминалитет. У Шведској, а нарочито у вароши Гетеборгу, постигнути су, с помоћу са свим модерних средстава, одлични резултаги у борби противу алкохолизма; та метода може заиота олужити за углед. Уз припомоћ оиштинског одбора основан је у тој вароши један комитет, к >ји је узео у сопствену режију све крчме и пивнице где су продавана алкохолна пића. Наравно да се то није могло постићи за неколико дана или месеца; године су биле потребне за то, али је друшгво најзад имало у својим рукама монопол Фабрикације и продаје алкохола. Оно је најнре почело да побољшава квалитег пића и да уређује продају, ограничавајући је само на извесне одређене часове дана; оно је приморало госта, да при пићу увек мора узимати и чврсте хране, пошто су последице и утицаји алкохола код празног стомака много опаонији; и најзад усгановили су у истим локалима, где се вино гочи, и собу, у којој ое добива, сразмерпо за врло умерену цену каФа, млеко и чај. Сем гога друштво је решило, да сву добиг. коју има од продаје алкохола, потнуно ун 1

и