Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 303

толикој мери размажено, да је могло радити шта хоће. Користећи ое овим, отпочело је страсно читати свакојаке романе, који су његову осетл,иву и неискусну душу довели до растројства, за време кога је и самоубиство извршило. (наотавићв ое)

ПОУКЕ И ОБАВЕШГЕЊА I. Истакнуто је питање: да ли ће се избори општинских часника вршити у свима ошитинама у дсцембру месецу, као што нрописује чл. 181. аакона о општинама, или {]С то само бити у онима где још стоји часништво, затечено увођењем у жинот закона од 5. јуна 1903, године. — На ово гштање одговарамо : По чл. 181. закона о општинама први редовни општи избори општинских нредседника, кметова, одборника и њихових заменика, извршиће се прве недеље по Св. Николи ове године. Они ће се вршити у свима општинама; дакле како оним где се и данас налази часништво затечено увођењем у живот закона о општинама од 5 јуна 1У03 год. тако и оним, где су изборп доцније вршени, без обзира што ови часници, изабрани на овим последњим изборима ниоу одсиужили двогодишњи рок, пошто по чл. 174. другог става, рок њиховог служења траје до првих редовних избора. Овако гледиште није у сукобу са чл. 122. који такође говори о часницима изабриним на редовним изборима у смислу чл. 174. т. прве. Према овоме обавештењс даго о овом иетом питању у бр. "27. Полицијоког Гласника од ове године, овим се исправља и замењује. II Један општински писар пита: „У чл. 12(5. закона о шумама стоји, да ће иступне кривце, учињене но овоме закону у шумама: државним манастирским и црквеним, извиђати и казнити полмцијске власти у кориот шумског Фонда, ау осталим општински суд у корист своје каее (чл. 70). У члану, нак, 70закона о шумама помињу се само општинске и сеоске шуме, те тако настаје питање: које су то остале шуме, што их иомиње чл. 126. Да у тај ред пе улазе приватне шу.че ?" — На ово питање одговарамо : У чл. 1. закона о шумама помињу се ове шуме: Државне, општинске, сеоске, манастирске, црквене и приватпе. Кад по чл. Г26 полицијске власти извиЦју и суде поступне кривице учињене у шумама: државним, манастирским и дрквеним, а у општинску надлежност преносе се све остале шуме, оида значи да се ту имају убројати: онштинске, сеоске и приватне шуме. Према томе, општински судови имају права суђења истуиних кривца, учињених и у приватним шумама/ Наравно:, да и те казне иду у корист пнштинске касе, као што се јасно види из чл. 27. закона о шумама,, где су побројаци приходи шумског Фонда, па се

из њих издвајају казне, изречене од стране општинских судова за иступне кривице. Ништа пе мења ствар та околност, што се у чл. 70. говори само о општинским и сеоским шумама, јер овај члан говори о редовним приходима, који се из шума могу добијати по закону о шумама. III Суд општине гунцотске (среза гружанског), актом својим од 6. јула ове године Бр. 829, пита: „По чл. 6. под а грађанског судског поступка, општински суд надлежан је да суди све спорове до 200 аинара закључно, а о непокретностима и меничним потраживањима до 100 динара закључно, изузимајући спорове о наследству. Како овим законским прописом није изречно опредељено, да ли се ова надлежност за неаокретности односи и на продају и куповину земље до горње вредности, то суд моли за објашњене: да ли је надлежан општ. суд за су1)ење сиора о нродаји и куповини земље до 100 динара вредности или не? а — На ово питање одговарамо: Све спорове о непокретности, чија вредност не прелази суму од 100 динара, с.уде општински судови, па су. према томе, надлежни да суде и спорове по продају и куповини земље у границама иоменуте вредности. IV Један општински писар пита: а, у једној општини постоји механа III класе, подигнута по дозволи власти и пропиоима законскпм. Да ли се у томе месту може дозволити слободно крчмљење пића, пошто је само једна механа? и б, кад општина слави своје сеоске литије, па од порте општинске до механе има растојања свега 5 минута, да ли се у порти може дозволити крчмљење пића на штету механе, која је ту у непосредној близини, и ако можс, онда но коме то закону. — На ово питање одговарамо : а, Крчмљење пића није у опште дозвољено ван механа п каФана, без обзира на то, да ли је у некоме месту само једпа механа или је у опште и нема, и свака противпа радн.а кажњива јс по механској уродби. Продаја пића у облику трговнне, на више, регулисана је парочитим рдсписп.ча, који о томе постоје: б, На уобнчајепим саборима при црквама. или мапасгирима , можс сваки бел разлпке упражњаватп за три дана механску и каФанску радн.у, ма да пема личног права на те радње, по чл. 29. уредбе о мехапама и каФанама, и без обзира на одстојање, које постоји од цркве и портс до механе. У ова три дапа рачуна се: дан нред сдетковипу дап светковине и дан по све гковини. Ко би и носле овога рока продужио радити — крчмити пиће, казниће се као онај, који без дозволе држи каФански радњу.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

У 1ВАЋ1Н Јован Афнен, мливарски раденик, чија јо потера изашла у 2 4. броју <( Полицијскога Глаоника" ухваћен је у Пожаревцу, те је преотала потреба за његово тражење.

ПОТЕРЕ Стана Жарјановић — Стевановић, циганка из Ковачевца у грезу белпчком, побегла је из окружне болнице 28. тек. м-ца, где ое налазила ради лечења, а била је у притвору код јагодиноког оуда због опаоне крађе. Стана је отара 40 година, средњег раота, црна у л.ицу, малвх уота, таиког иравог нооа, а оа собом има и дете од месец дана. Препоручује се свима полицијоким и огпптинским влаотима, да за њом изврше погеру и у олучају пропаласка отражарно је иироведу приостепеном јагодииоком суду с позивом на Бр. 12818 или Управи града Београда о позивом на Бр. 25592. Живојин Декић, монополски раденик, 3 1. пр! м-ца на преваран начип узео је 50 динара од Лазара Угљешића, надзорнпка у Фабрици дувана, да би однео новац Таои Калиманчићу, кафеџији преко пута Фабрике , који је чешће чинио такве позајмице од Лазара. Одмах по том отишао је Таси и од њега за рачун Лазарев узео 150 динара. У вароши је још узео на рачун Лазаров један пар новог црног одела и пар нових шевро ципела, па онда побегао. Тог иотог дана по подне око 7 оати јавио ое из Руме Лазару и Таои да нутује у Беч (сигурно пз благодарнооти за путни грошак). Овим јавллњем Живојин је хтео да заиара траг, пошто ое поуздано рачуна да је он преко ауотријске Митровице отишао у ГПмбац, па по то.м својој кући у Совљак или у село Јаребице у орезу јадранском, где му је отац био механџија.

Живојип је отир 2 5 годпна, почисбк, у лиц.. плав, бркова омеђих, брнја се Од одела иш.1 црно ново сако одело од шевијота, на ногам!! шевро цнпеле, на главн стари, црпи, меки шешир. У циљу ироналаска изпоои се Живојинова Фотографија и препоручујо се свима полиц. и општиноким влаотима да за њим учине живу потеру и у олучају проналаока отражарно га спроведу комесару топчидерске иолиције с позивом на Бр. 1 79 9.