Полицијски гласник

СТРАНА 326

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34

може тачно рећи да ли је та миоао патпуно изведена. Уз диплому војводе Луке ЛазаревиКа 14 ) а тако исто и уз дипломе војводе Милисава Ђорђевића 15 ) и Хајдук Вељка Петровића 1в ) налазе се и упутства, којима се одређују дужности војводске. Између осталога у овим унуствима налазе се наредбе да се, у договору с кметовима изаберу два или три кмета и писар, који ће састављати магистрат. Значи, да је 1811. године извршен нов избор свију магистратских судија. Али значајно је што се у поменутим упуствима налази и заповест да се изабрани кметови с иисаром аошљу у Београд Уара.вном Савету, где &е аримити иоуке и уаутств а, ка ко Ие судити и како ће аостуаати. ") Ја до сад нисам наишао на траг да би сазнао, да ли је ова наредба извршена, али судећи по другим заповестима, које су потпуно извршене, мислим и ова да је извршена. Какве су поуке дате изабраним члановима суда и каква упутства, то је тешко тачно рећи. Може се само нагађати. Како је у то време на ондашњој Великој Школи предавано нешто из државнога права, и како се део тих предавања сачувао до данас под именом: »Наставленија права державнога,« ,8 ) то се из њих може видети, како је ондашњи проФесор Лазар Војиновић одредио дужности судија. На прво место обележена је власт судска овако: „Власт судска јесте право судити ра»спре поданика или распре прекидати. »Ово право припада извршној (исполњаијушчој) власти, јер се без власти не би »све у дејствије привело, што општој ко„ристи служи, пошто се не би сваком „своје давало. »Извршивање (твореније) судске вла„сти назива се суд. Судови су по овом »предмету један грађански а други кри„вични.® Дужности пак судија овако одређује ондашњи проФесор Државнога права: »1. да оне, који се по суду гоне, до„вољно и стрпељиво преслушају, јер без »тога никад не могу праведну пресуду »донети, као што су дужни; »2. да их у пресуђивању никад и ни „у којем случају не руководе пристра„сност и личност, већ једино љубав к пра»восуђу; »3. да не допусте да се поткупе; „4. да не протежу парницу, јер теже »је поданицима протезање парница, него »и сама увреда или штета, ради којих се „и појавила парница, и »5. да дело, које је у поступку са по»требним доказима »прапноме закону ус„пореде," па по томе да своје решење »(донесу) и наредбу да учине да се њи»хова пресуда и изврши, јер без тога не „би сваки своје добио." 19 ) Могло би се помислити, да је Управни Савет новоизабраним судијама магистратским у овом смислу и давао поуке и упуства. 14 ) Грађа I. стр,10 — 104. 15 ) Д. К. Јовановић, Црна Река. стр. 45. 1в ) Мих. Стевановић. Хајдук Вељко. стр. 25 — 28. ■') Грађа. I. стр. 103. — Хајдук Вељко. стр. 26. ,8 ) У Народној Библиот. у Београду, рукоп. иод Бр. 248. 1в ) Рукопис Народ, библиотеке у Београду Бр. 248.

Из упуства пар, која су под именом „наставленија" било уз дигшоме, било засебно, давата војводама види се, да је појединим војводама сгављено у дужност. а) да остану верни оним заклетвама, које су учињене на Скупштини 8, 10 и 11 јануара : б) датачно извршују заповести Управнога Савета и Врховнога Господара; в) да не угњетавају народ, који се под њиховом влашћу налазио буде; г) да са осталим војводама живе у договору и љубави; зависти и про гивности међу њима да не буде; д) да подигну и одржавају поште (мепзулане) у одређеним местима, као и да издржавају потребан број поштоиоша и коња ; ђ) да се старају са сеоским кметовима, да свако село огради кошеве и амбаре потребне за десетак; а сеоски кметови полагаће о овоме рачуна војводама: е) да одмах предстану суду, где се позову а млађе и подручне, ако учине какво зло или похару, да предају суду; ж) да за све, што се догађа у кнежини или нахији добро или зло, морају јављати Управном Савету и од њега за све упуства тражити; з) да сваки од своје кнежине попише главе и попис пошље Управном Савету; и) да сваки у својој области разрезани порез скупља и у Совет шаље; ј) да сваки из своје нахије пошље 10 тобџија и 5 добошара на науке у Веоград; к) да сваки шаље тромесечни извештај Управном Савету о томе колико је примио, колико потрошио и колико остаје још муниције; и, најпосле, л) да се сваки војвода у време војне мора безусловно покоравати оном командујућем, који се посгави, и његове заповести неминовно испуњавати, јер свакитакав командујући биће постављен од Врховнога Вожда и Управнога Совета. ^ У исто време војводама је забрањено да се мешају у духовни и свешгенички чин и у њихов суд, јер ће њима митрополит судити; затим забрањено им је, да се мешају у судске послове магисграта, али дужни су с магисгратима у слози жи вети и сваку рукопомоћ магистрату указати, као и кривце или, које овај заиште, издавати. 21 ) У једном упуству, које је издато од стране Врховнога Вожда и Управнога Савета 11 јануара 1811 године војводи црноречком Милисаву Ђорђевићу забрањује се магистрату и магистрагским судијама да се мешају војводама у војна дела и у томе да им што сметају, већ да се по прописима својим владају. Из истога упуства (наставленија) видимо, да је била одређена годишња плата сваком члану магистрата. Г1 ) (наставиће се) Миленно Вунићевиђ "*>) Грађа I. стр. 101—103. — Д. К. Јовановић. Црна Река стр. 43—46. — Мих. М. Стевановић. Хајдук Вељко. стр. 26 — 28. 21 ) Д. К. Јовановић. Црна Река. стр. 45 2 ' 2 ) Д. К. Јовановић. Црна Река. стр. 47 — 48. Тако исто ,нас.тавлоније' х послато је и проти Матеји Ненадовићу у Ваљево (мемоари 1867 год. стр. 320) па без сумње и осталим војводама.

ИЗ СУДНИЦЕ Јед}н случај штампарског преступа у продужењу. — Одлука опште седнице касационога суда од 8, јуна 1905. год. №: 6012 Привагни и државни тужилац оптужиј.и су суду оптуженога за то: што је у бр. 340 „1Птампе к и у бр. 434 „Малог Журнала", обележеним инкриминисаним изразима, нанео прив. тужиоцу увреду, путем штампе. Првостепени суд за вар. Београд, пресудом својом од 8 априла ове године, X« 10792 нашао је да у означеннм написима стоји једно продужено дело штампарског преступа из чл. 22., а казнимо по чл. 31. зак. о штамии, па је за ово дело и осудио оптуженога. Апелациони суд нашао је да је првостепени суд погрегпио, што је у својој пресуди узео да је овде случај продуженога преступа, јер, вели, овде стоје два засебна дела, пошто се не може узети, да су оба ова дела пооледице једне иисте решимости, само по гоме, што се тужиоцу увреда наноси у оба написа скоро једним и истим изразима, кад се има на уму да су ова два инкриминисани написа отштампана у два различита листа »Штамгш« и »М. Журналу«, и то један 9-ог а други 13-ог децембра 1904. год., а ово чини те се ове две увреде не појављују као саставне части једног иотог дела, учињеног услед једне репшмооти, као што се то тражи по § 70 к. з. запостојање продуженог дела*. Према оваквом нахођењу Апелациони Суд у гврдио је да овде стоји реални стицај казниних дела из § 69. к. з., па је оптуженога, за оба дела увреде, путем штампе, осудио на казну, својом пресудом од 2 маја 1905. год. № 2098. По жалбама: прив. тужиоца и оитужонога и његовог браниоца, II одељење Касационог суда, поништило је означену пресуду Апелационога Суда, под 19 маја т. г. № 5559 овим примедбама: »Погрешно је нашао Апелациопи Суд, да у инкриминисаним изразима, отштампаним у бр. 340 »Штампе® и у бр. 434 „Малог Журнала" стоје два самостална дела увреде, учињена путем штампе, која стоје међу собом у стварном стицају, јер се из акта овога оптужења види, да инкриминисани изрази, отштампани у обадва речена листа, представљају једну увреду, учињену у продужењу, путем шгампе, а казниму по чл. 31. зак. о штампи у вези са § 70. каз. зак., пошто се обе ове радње оптуженога јављају као последице једне исте решимости, да се јавно врвђа једно исто лице — прив. тужилац — једним истим инкриминнсаним изразима и на један исги начин —- путем шгампе а сви ти елементи чине да се има оматрати: да се овом радњом онтуженога учињено једно продужено кривично дело, казнимо по чл. 31. зак. о штампи, а ве два засебна кривична дела, без обзира на то, што су инкриминисани изрази отнггампани у два различита листа » ПГгампи" и „Малом Журналу". Јер та околиост, сама по себи, није довољна па да се сма-