Полицијски гласник

ВРО .Г 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 329

Ако је бразда, која силази од иреграде иоса ка горњој усни, веома наглашена, означиће се ова особеност изразима: бразда носно-усна веома. наглашена, и најзад Израз: усне распукнуте употребиће се за оне усне на чијој се средини налазе трајни ожиљци од ранијих рана. У с т а Посматрана еп Гаое уста нам показују: а. Своју дименсију, под којом ваља разумети одстојање између њихових угдова (крајева). Остојање ово може бити врло велико или врло мало. б. Стуиањ обичног отвора, који допушта да разликујемо : уста стиснута или отворена. в. ГЈравац — нагиб — својих углов а, према коме могу бити: уста са уздигнутим (сл. 41), или са сиуштеним угловима

Сл. 42.

Сл. 41.

(сл. 42). Узгред помињемо, да обе ове особености утичу веома на општи изглед лица. Уста са уздигнутим угловима дају лицу изглед веселости, а она са спуштеним изглед жалости. Разуме се већ, да ће се ове особености означити само у оним случајима кад су резултат сталне навике, а не простог случаја. Општи правац уста јесте хоризонгалан, али се по некад дешава, истина врло ретко, да је овај правац кос у десно или у лево. Особеност ова означиће се изразима: уста коса у десно или у лево. Ако су уста по навици отворена, тако да се виде горњи ссчњаци, означиће се ово изразима: горњи сечњаг^и откривени. Ако ли су пак уста веома мала, са угловима уздигнутим, горњом усном мало посувраћеном а доњом црвено обојеном, тако да цела уста имају нарочити изглед, налик на срце, означиће се ово синтетичким изразима: уста у облику срца (сл. 43), и најзад

Сл. 43.

Приликом описивања уста, означује се увек и губитак зуба, али оамо предњих. В р а д а Да би се тачно описала брада, треба је посматрати с ирофила и еп Гасе. ЈЈосматрана с првог гледишта, брада нам показује:

а. Нагиб линХ уе свога ирофила, према коме може бити: аовијена и исиуачешх (сл. 44);

Сл. 44. б. СвоЈ облик, према коме може бити: равна, шиљата, узана и широка ; в. Висину вертикалне линпЈе од уста до краја браде, која може бити врло велика или врло мала, те отуда и брада: висока или ниска; Приликом посматрања еп Јасе, на бради се могу разликовати ове особености: а. Хоризонтална бразда између доње усне и браде, која је у извесним случајима веома јако наглашена, и с тога је треба означити; б. Кружна јамица, која се нала'.?и на средини доњег дела браде, нарочито код шиљастих брада. Дешава се по некад, да се ова јамица, у место да образује правилну и кружну рупицу, пружа у правцу вертикалном, што се означује изразима Јамица иродужн а. Ако је ово нродужење увећано у толикој мери дараздељује браду на два једнака дела, — каже се да је брада раздељена. в. ПоОбрадак, под којим се разуме дебели и меснати јастучић, одвојен од браде једном браздом, и својствен с-амо дебелим људима. Све ове особености треба да буду само онда означене, кад су знатно наглашене тако да лако и иа први поглед иадају у очи. О б р в е Обрве су скуп длака, у облику вретена, наслаганих на очним сводовима (луковима) — кошчаним деловима чела више очпих капака. Унутрашње стране обрва зову се главе , а спољашња реиови. Пошто обрве највише угичу на физиономију лица, то је иотребно да њихово описивање буде што потпуније и тачније. Да би се, пак, ово постигло, морају се оне приликом огшсивања посматрати према : а. Месту; б. Правцу; в. Облику; г. ДименсиЈи; д. БоЈи, и ђ. Особеностима. а) Место Унутрашње тачке обрва — њихове главе — могу бити више или мање удаљене једна од друге , те према овоме и обрве могу бити: ириближене и раздељене.

Исто тако и одстојање средњих делова обрва од средине очног лоба, може бити веће или мање, а отуда иобрве: високе или ниске. б. Правац. Општи правац линије сбрва може бити више или мање кос, било са спољашње или са унутрашње стране, према чему и обрве

Сш

Сл. 45. могу бити: косо сиољашње сл. 45) или косо унутрашње (сл. 46).

Сл. 40.

в. Облик обрва Независно од правца обрва, њихов облик може бити : ирав, у облику лука и изломљен (сл. 47).

Сл. 47. г. Дименсије. Према својој апсолутној дужини, обрве могу бити : кратке или дугачке, а лрема својој ширини : узане или широке. д. Бој а. Боје обрва означиће се само онда, ако је различна од боје браде и косе. Означење ово бива оним истим изразима, којп се употребљују за означење боје косе. Ј). Особености. Као особеност обрва означиће се: обрве ретке, густе, састављене и у облику четке. Очни капци У описној иракси очни капци посматрају се према : а. ДименсиЈи и стуињу њиховог отвора; б. Оиштем иравцу њиховог отвора; в. Облику и особености горњег каака, и г. Облику и особености доњег каика. а. Дименсија и стуиањ отвора. ГЈод дименсијом очног отвора разуме се дужина расека очних капака, која може бити: врло мала или врло велика. Ступањ отвора овог расека цени се према његовој највећој вертикалној ши-