Полицијски гласник

СТРАНА 338

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35

клаое, Димитрија С. Тасића, свршеног нравника и практиканта лесковачког првостепеног еуда; за вршиоца дужности писара ореза тимочког, у рангу писара начелства друге класе, Милана Милића, свршеног правника; за вршиоца дужности писара среза деспотовачког, у рангу писара начелства друге класе, Радосава Радуловића, нравпика и практиканта канцеларије среза неготинског; за вршиоца дужности писара среза масуричког, у рангу писара начелства друге класе, Радомира ЛазиКа, бившег полицијског писара исте класе; за вршиоца дужности писара среза златиборског, у рангу писара начелства друге класе, Милана Д. Величковића, практиканта канцеларије среза параћинског; за вршиоца дужности писара среза азбуковачког, у рангу писара начелства друге класе, Николу Кустурића, практиканта начелства округа пожаревачког; за вршиоца дужности писара среза посавског, округа ваљевског, у рангу писара начелства прве класе, Добривоја Костића, вршиоца дужности писара среза јадранског, у рангу писара начелства исте класе, — по молби ; за вршиоца дужности писара среза мачванског, у рангу писара начелства друге класе, Милоша Антонића, практиканта канцеларије среза јадранског; за писара друге класе начелства округа тимочког, Драгомира М. Јовановића, пореског помоћника крагујевачког пореског одељења ; и за писара друге класе начелства округа крагујевачког, Борислава Миленковића. сиршеног правника, све по старом закону. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. августа 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на нредлог Министра унутрашњих дела, а по саслуглању Министарског Савета, решено је: Да се Иетар Г Б. Благојевић, инспектор треће класе Министарства унутрашњих дела, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у ненсију, која му припада по годинама службе. Из капцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. августа 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: дасе Сима Стојановић, писар прве класе среза ваљевског; Коста Крстић, писар прве класе среза нишког; Мирко Ивковић, писар ирве кпасе среза масуричког; Сима Николић, писар нрве класе среза хомољског; и Петар Ђорђевић, писар прве класе среза лосавског, округа ваљевског, на основу

§ 70. закона о чиновницима грађанског реда, ставе у пенсију која им по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства уну грашњих дела, 30. августа 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на нредлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се : Чедомиљу Ј. Рајићу, вршиоцу дужности писара среза деспотовачког, у рангу писара начелства прве класе; и Данилу Ј. Тричковићу, вршиоцу дужности писара среза трстеничког, у ранг^ писара начелства прве класе, уваже оставке, које су поднели на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. августа 1905. г. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњихдела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Милош Ђорђевић, начелник треће класе округа чачанског ; Војин Мутавџић, начелник треће класе округа смедеревског; и Коста Јанковић, начелник треће класе округа крушевачког, — на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусте из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. августа 1905.год.у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Душан Ст. Ђорђевић, писар друге класе среза гружанског; Илија Ј. Поповић. писар друге класе среза посавског, округа ваљевског; Душан Јеремић, писар друге класе среза беличког ; Петроније Ивановић, писар друге класе среза косаничког ; Љубомир Радосављевић, писар прве класе среза азбуковачког ; Петар Милићевић, комесар полиције у Сењу, у рангу писара среског друге класе; Драгољуб Иетаковић, вршилац дужности иисара среза мачванског, у рангу писара начелства ирве класе ; Ђорђе Павловић , вршилац дужности писара среза тимочког, у рангу писара начелства прве класе ; Аностол Дудинчић, писар прве класе начелства округа крагујевачког ; Милорад Радовић, вршилац дужности писара среза кључког, у рангу писара начелства друге класе : Предраг Обркнежевић, вршилац дужности писара среза студеничког, у рангу писара начелства друге класе; Гвозден Анђелић, вршилац дужности писара среза црногорског, у рангу писара начелства друге класе;

Милош О. Мићић, вршилац дужности писара среза рачанског, у рангу писара начелотва друге класе; Јован Ђорђевић, вршилац дужности писара среза расиноког, у рангу писара начелства друге класе; Александар Цветић, вршилац дужности писара среза јабланичког, у раигу писара начелства друге класе; Л^убивоје Абдулић, вршилац дужности гшсара среза ражањског, у рангу писара начелства друге класе, — на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусте из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. августа 1905. г. у Београду.,

Указом Његовога Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Државног Савета од '2. августа ове год. Бр. 4697., решено је: да се Панта Огњановић, учитељ у Дворишту, среза голубачког, родом из села Чагошева у Маћедонији и поданик турски, по молби својој нрими у српско подансгво, изузетно од § 44. грађанског законика. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 7. августа 1905. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 Је ли оеоба „жива изгорела," или је већ мртва била, кад је у ватру доепела ~—1(наставак) За лајика у Судској Медицини изгледа у први мах готово необјашњиво, како се из тако незнатних трагова лешииских делова — нарочито пошто их већ ватра (висока температура, димитд) и пластички и физички и хемнјски знатно измени — могу изводити неки поуздани закључци и дати тачан одговор на тако одсудна и важна питања, као што су она мало час споменута. Нарочито изгледа за лајика готово невероватно, да се из тако нејасних објеката као што су н. пр. неколико деФормисаних, огорелих костију може решити и оно друго специјално питаше о самој природи смрти, од које је сумњива особа насилно угинула пре него што јв у ватру доспела. Али ће и за њега бити све јасније, чим проучи главније детаље тога питања на неколико примера из судске праксе. С тога ћу се летимице задржати и на неким главнијим тачкама тог специјалпог питања, тим пре, што оно допуњује и оно опште. Шта више, оно је таке ирироде, да га у неким приликама може и сасвим објаснити, па баш и заменити. По себи се разуме, да су за усаех ислчЏња таких случајева изгледи тим аовољнији, што /е лешина у ватри мање страдала што је мање свој првобитни облик и оа. став изгубила: — што је незнатније оште.