Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 343

ВАСПИТАШЕ И САМОУБИСТВО ДЕЦЕ Луј Проал

(свршетак) Има много деце ненормалне; једна се као таква рађају; друга таквом постају уолед какве болести, или иесрећног случаја, ,И'1И страха. Деца весела, расположена, умиљата и тиха, поотају често пута замишљена, раздражљива, нерасположена и набусита, жалећи се без престанка на цео свет. Друга, опет, са карактером живим и одлучним постају изненада неодлучна и плашљива, док деца вреднаи осетљива, могу постати апатична, Кутљива и према свему индиФерентна. Не знајући, у највише случајева, узрок овим променама, родитељи и наставници обасипају децу прекорима. Знајући да ове прекоре не заслужују, деца трпе, очајавају и долазе на. мисао о оамоубиству. Новембра 30 год. 1903 обесио се у Паризу мали П... ., стар 10 год. Вођеном истрагом утврђено је: да је мали самоубица био прво весео и расиоложен а по том изненада постао замишљен, нерасположен и индиФерентан. Оног јутра, кад се обесио, учитељ га је озбиљно прекорео због апатије према учењу, а мати га је код куће изгрдила и попретила му заводом за поправку. Ни учитељ ни мати, међутим, нису могли појмити, да апатија малог самоубице није била резултат воље, већ слабог темперамента. Код апатичне деце нервни умор и исцрпљеност наступају врло брзо, услед чега постају спора, нерешима, и равнодушна. Ла Фонтен тврди да су мане темперамента непоправиме. У колико је ово тврђење апсолутно у толико је и нетачно. Васпитање, сугестија, хипнотизам и медицина могу, ако не сасвим изменити, а оно бар модиФиковати и побољшати темпераменат. Јер, ако није могуће потпуно изменити темпераменат, може се утицати на идеје и осећаје. Моћ идеја много је већа во што се обично мисли. Не само да идеје могу произвести моралпи преображај, већ могу утицати, и утичу знатно, и на само Функционисање органа. Из тога, што се код већине деце која се убијају, посматрају темпераменти епилеитични, хистерични и неврастенични, не треба закључивати да је самоубиство увек ствар Фаталности. Истина је, међутим, да у очајању великог броја малих самоубица има много нервног ослабљења, које се јавља као резултат болесног насле^а. Врој малољетних самоубица, слабих духом и дегенерис&них, нагло расте. Главни узрок овој интелектуалној слабости лежи у болеоном наслеђу. Физиолошки закон о наелеђивању физичких и психичких болести родитеља страховито је тачан и у сушгој суиротности са правичношћу и добротом провиЈјвња. Зар нема ваадан примера да сви чланови појединих Фамилија прибегавају самоубиству? Али, независно од ових патолошких случајева, у којима је самоубиство деце резултат умне поремећености, коју је немогуће отклонити, самоубиства се могу предупредити на ова два начина:

1. отклањањвм. њихових случајнихузрок а, и 2. иаралисањем урођених аредисаозиција иутем васаитања, игијене и медицине. Физиолошке предиспозиције ка самоубиству нису Фаталне, и могу се паралисати васпитањем и лечењем. Дете које се убија с тога што се с њим рђаво поступа, не би ни помислило на самоубиство да није било овог рђавог поступања. Дете веома осетљиво, које се убија због неправедпе казне, живело би срећно и задовољно да је код родитеља и учитеља нашло више правичности и доброте. Завис.т, неправедни укори, честе и бруталне казне, интелектуално напрезање, згажеп понос, претерана осетљивост и рђаво поступање у опште, много су опаснијп за децу од физиолошких предиспозиција. Избегавајући и отклањајрћи узроке свему овоме, родитељи ће сачувати децу од бола и очајања, који су најближи самоубиству. На бол и очајање >тиче знатно и оолидарност тела с духом. Многа и многа дечја самоубиства била би предупређена, да су родитељи или наставници позвали у иомоћ лекара. који би неговао и организам икарактер; који би једновремено ојачавао и дух и тело. Позната је ствар, да је „ у здравом телу здрава и душа." Одвратност према животу готово је увек последица болесног и исцрпљеног темперамента. Игијена и хидротерапија у овом случају једина су средства која могу спасти Децу од самоубиства. Отклањајућп узроке који руше нервни систем, игијена и медицина у исто доба отклањају узроке највећим броју дечјх самоубистава. То је нарочито приликом васпитања где медецина може врло много користити, откривајући родитељима психолошке /. патолошке мане дечјег карактера, њихове природне наклоности и њихову осетљивост. А колика би тек корист била од судске педагогије, која би изучавала темпераменте и карактере? ИроФесори који нису изучавали физиологију и патологију духа, буне се против примењивања медицине у васпитању, додајући: да лекари оамо виде овуда слаба, ненормална и болесна створења. Није истина да лекари свуда виде болеснике, али је Факт да их виде много, јер их и има много; они познају болесги осетљивости и воље дечје по извесним физичким и психичким знацима, које само стручњаци могу уочити. Лечећи тело, оии у исто доба лече и дух. Помоћу судоке педагогије и психологије не само да је могуће отклонити узроке дечјм самоубиствима , већ и сам њихов карактер модиФиковати. Противно овом, многи родитељи узрок су несрећи своје деце само с тога што не појимају пооледицв сугестије и очајања. Априла 25 год. 1890. извршила је самоубиство једна девојчица код ?:оје је нађено писмо у коме изјављује да је била гоњена идејом о самоубиству. »Говорили су ми, писала је она, да ћу свршиги овако. То је иотина, али ми ипак о том нису морали говориги.® Самоубица је имао права да овај нрекор упути онима који оу му предоказивали самоубиство, у место да оу га о противном уверавали.

Рећи детету да је глупо и рђаво; да од њега неће никад ништа бити; да ће свршити самоубиством или на ешаФоду, — значи декуражирати га и одузети му сваку мисао на поправку. Нема опаснијег веровања за децу и младе људе, него што је веровање у болесно наслеђе. Врије вели да је познавао једног младог човека, необично талентираног, који се био одао пићу. Позиван више пута да се поправи, одговарао је: „Зашто? Јасам син и унук алкохоличара. к Овај несрећни младић није знао, да се и паследна предиспозиција може победити, — да се и од наолеђа може побећи. Ништа није кобније од веровања у наследиу Фаталност и немоћ васпитања. Прва дулшоот родитеља и учитеља јесте, да улију деци веровање, да се њихове наследне и рђаве особине могу искоренити путем васпитања. Васпитање је једним великим делом ствар сугестије. Ако једно дете има болесних предиспозиција, не треба му нипошто иредочавати њихову опасност, а још мање предсказивати му злочин или самоубиство. Противно овом, треба подизати његов морал и уверавати га о његовим сопственим моћима и особинама. Али, није довољно само развити интелигенцију код деце; она могу бити веома интелигентна па ипак притежавати крупне погрешке, несломљив карактер. и рђаве осећаје. За образовање карактера и развијање племенитих ооећаја, спиритуалистичк веровања кориснија су од сваке доктрине. Судећи по писмима малих самоубица, већина од њих нису веровали ни у Бога, ни у душу, ни у будући живот. Ми смо већ цитирали нисмо, у коме један мали самоубица, изјављујући страховиту мржњу према млађем брату, сумња у исто доба у своју душу. Један други, стар 16 год. нагшоао је ово; „Умирем као атејиста, јер никад нисам веровао у Бога и будући живот. После смрти ништа." Деца која ни у шта не верују, лишена су мисли да Бог забрањује самоубиотво, и с тога се врло лако на њих решавају. А ово веровање у Бога много је потребније деци но одраслима; то није оамо једна пеома, која уопављује бол; не, то је доктрина која их учи да поштују живот, то је оптимистичко схватање живота акт поверења у владу природе, па дакле и извор утехе и наде.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Марин Стоје, земљоделац, родом из Душановца, среза неготинског, који је био под иотрагом и у притвору код начелника среза поречког, због. крађе, 27. тек. м-ца побегао је из притвора. Марин нма 28 год., расга је повисоког, очију, браде и бркова. црних, сувоњав у опште. Од одела имао је на оеби подовне панталоне и капут од црног необојадисаног сукна, на гдави црну шубару, без икакве обуће. За одОегдим крадљивцем наређује се живо тражење. Иронађепог треба стражарно снронести начелнику среза поречког с позивом на Бр. 57 30. УБр. 2921 4.