Полицијски гласник

СТРАНА 360

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

повоком има људи који ое истичу мимо ове оотале и поотају феномени своје вроте. Такав један коцкароки великан — (( хохштап.1ер 8 првога ранга јесте и овај Ждаден Баришић, чији лик предотавља ова ФотограФија. Поље п>егових операција није оамо Европа, већ и Америка; највише се бави у Њујорку, Лондону и Паризу, и лети по великим оветоким купатилима. Баришић је родом из Доње Тузле у Боони, а у Београд је дошао као дете. Још дечком око осамнаеотих година био је познат београдокој полицији као коцкар и кажњаван је небројено пута. У Тасиним бедешкама*) наводи се један интереоантан случај с њим : како је из Бооаноког Брода, прикривен у једном вагону о пекмезом, отпутовао до Беча, хранећи се уз пут пекмезом из трговачких буради. У Бечу га запрепашћени железнички службеници при отварању вагона нађу овог умрљаног пекмезом, те га после из сажаљења снабду оделом и трошком и пуоте. По томе ое још онда могло судити, да он неће остати обичан коцкар, када је ое из жудње за великом вароши још као дечко решио на овакав начин путовања. Што је више растао и бивао зрелији, ове је ое више бавио по иностранотву, а мање по Београду и Србији, док 1894 године није оаовим напуотио Орбију и у њу ое враћао само неколико пута, како он вели, једино из жел>е да је види. И заиста, није познато да је у пооледњих неколико година учинио код нас какво казнимо дело.

ског хусарског капетана дуже времена бавио ое у Карлобаду, где је било пуно официра с којима се он дружио и, наравно, вршио свој пооао, док га није један оФицир познао и доотавио полицији, но он је ипак успео да умакне, да би мало пооле пао шака бечкој полицији. То је и једини случај где су га ухватили, иначе нигде више није, вели, ни на одговор узимат за многобројне крађе, које је по овима крајевима овета чинио. Само је још једаред хтео да заглави у Ривијери, али су га ту спасла добра документа, која оу гласила на једно познато руско име, те је благовремено иопод три смотре полицијске побегао. Сем великих центара обично врши крађе и по железницама. Обично у коме већем месту отане код каое на жедезничкој станици и мери путнике који ваде карте и том приликом тачно оцени какве је ко професије од знатнијих путника и колико има при себи новаца, ла пооле иде за њим у лов и кад се укаже прилика макне новац. Он никад није без новца, те са тога и немора да врши крађе пошто-пого и на ризик, већ само где су велике суме и сигуран успех, те то поред његове вештине доприноси да увек оотане непронађен. Када је 1903. био ухваћен у Београду нађено је код њега 100 0 круна, а овога иута имао је при оеби 1 400 круна. И то, ве.ш, није ове што са собом носи; то су само суме које носи као путни трошак до извесног меота, а по разним банкама има остављеног новца.

Није иокључена могућноот да је у Србију дошао сада и с тога, што је настала сезона извоза, када трговци собом носе и такве оуме, које би и Баришићева хохштаплерока вештина морала респектовати. Такође је вероватно, да је код њега нађен новац дигао негде у близини, те са тога износимо његову сдику, позивамо све нолицијске влаоти и прив. лица да јаве Управи гр. Београда, код које Баришић издржава 20 дана затвора због повратка из ирогонства и код које ое његов новац налази, да није где учииио какво кпзнимо дело. КО ЈШ ОВО ? У Сегедину налази се у притвору ово лице, које вели да се зове Јене Миклош, али никако неће да каже место свога рођења. Између ооталога изјавио је, да је 1 89 6. године дошао у Београд и погодио ое као пекарски помоћ-

ник код Николе Неранџића, иекара у Дамјаннћевој удици (?) бр. 47. Тај пекар Никола тада је лиФеровао хлеб за војску и ооуђенлке и ко.а њега је, веди, остао 7 година. На модбу сегединске полиције износимо његову ФотограФију и молимо, како влаоти тако и приватна лица, да јаве Управи града Београда : ако што о њему зпају. •— УБр. Бр. 31572 -ж « Л ј Т Р А Ж Ш С Е

Са највећом одвратношћу говори о овим нашим обичним вашарским коцкарима и сав се отресе кад помисли како они ваде сељаку из џепа пешкир са некодико десетина динара. Самоук је, али је врло јаке интелигенције и верзиран у свима питањима. По томе је и могао улазити у сва друштва и према потреби представљати се час као какав руски кнез, чао као какав румуноки бојер, немачки пдемић, енгдески богаташ, дописник великих светоких листова и т. д. Многима ће из аустријских, а и неких наших дневних лиотова бити познато, како је он пре неколико година у униФорми аустро-угар-

Сада је ухваћен у Смедереву -под именом Стојана, Ристића , а по доотави једнога келнера који га је познао. По захтеву Управе гр. Београда спроведен је у Београд ради премера, описа и ФотограФИсања но Бертидоновом сиотему. Сада је преко Париза дошао из Америке да види Србију, које се «ужедео, в а пооде је признао да је био намеран да путује у Цариград послом, ради кога је већ четири пута ишао. Да тај „посао" није безначајан доказ ]е и то, што је у Управи нудио чиновницима сав код њега нађени новац, само да га пусте да одмах иде.

Милија А. Димић из Пардика још 15. августа ове године огумарао је незнано нуда оставив своје четворо ситне деце, све испод 10 година, и до данас се није могао пронаћи. Милија је стар 3 3 година, раота оредњег, у лицу црн, очију зелених, бркоиа малих, браду брија, у оделу је оељачком. Моле се све полицијоке влаоти да нареде тражење за Ми.шјом и у случају пронадаска известе ме о отадном месту становања његовог с позивом на Бр. 9250. Из канцеларије начелника среза ражањоког 4. септембра 1903. год. у Ражњу, Николу Брчеревића, тежака из Рткова, који је пре 6 месеци отумарао, тражи пачедник среза кључког и моли да га известе власти у случају проналаска, с позивом па Бр. 10317. уредник, пушан 3)- ЈНлимииЋ

*) »Деца робијаши* стр. 50 — 55.

Штампа 1^раљ. Срл. Државма Штампарија