Полицијски гласник

БРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 39«

данашњи Устав иије хтео на томе нарочито иисиотирати, вероватно стога што је мислио да та дужност законодавчева није важнија од осталих које, за љсга, из принципа сепарације власти проистичу. § И »Судски поступак у грађанским споровима, узимајући тај израз у његовом ун^ем смислу, дели се на два иермода: на суђсње и извршење. У првом периоду, суђењу, тежи се за тим, да се извиди и сазна којој парпичној страни припада спорно право, а у другом, пзвршењу, да сс одлуци судској принудним путем прибави важ.ности, ако већ осуђена странка није, драговољним извршењем одлуке у иитању, учинила такву меру пепотребном. * 21 ) Пошто, дакле, појам грађанскога спора обухвата не само су^ен.е (Егкепп!пЈвквкасИит, 1е ји^етеп^ всћ још и извршење донесеие одлуке (Ехесн1лоп881;ас1шт, ГеХеси1;Јоп), то посао извршења грађанских одлука судских долази у надлежност оне власти чије атрибуције обухватају у опште расправљање спорова грађапске природе, то јест у надлен;ност судске власти. Другим речима, управна, административна, влаот не монсе имати у атрибуцијама сво.јим егзекуцију грађанских одлука судских, јер би то била повреда начела сепарације судске и управне власти, начело по коме управна власт извршује само законе из области јавнога права, а судска законе из области приватнога права. г1 \ Извршење, пак, јрдног закона из области приватнога права не састоји се само у доношењу одлуке којом се тај закон примењује већ и у егзекуцији те одлуке. Отуда, ако би ова егзекуција била у надлежностп управие власти, та би власт, противпо горњем иачелу, делимично примењивала законс из области приватнога права, Код нас, међутим, нијс тако. Судови су наши надлежни само у првој Фази с.пора, у суђењу. Извршење, пак, долази у надлежност полициоке власти, дакле једне власти која је, као што смо то већ казали, по своме устројству и по својим главпим атрибуцијам^, управна власт. § 46'2. грађ. суд. пост. вели: »Који хоКе да му ое изврши пресуда или решење, поднеће га суду, који ће на истом напнсати »извршно" и потгшсати се. — Ово решење или пресуду предаће парничар после на извршење аолицијско] власти, која ћо

21 ) В. нашу књигу: 0 аоаису за извршење одлука судских. Предавања из теорије грађ. суд. цоотуика. I.: услови, Формалности II дејства пописа. Бооград, 1902. год. (стр. V.). 22 ) Судска власт је надлелша и за примену крпвичпнх закона, и ако ови закони долазе у област јавнога права. Лична слобода појединаца пе би се могла слојкитн са сиотемом, по коме би, и за прнмену тих закона, била надлежна влаот унравпа. 2 ') Изузетно оудови општински, по §. 13. сгав. I грађ. суд.. пост., сами извршују одлуке своје. Али # ако би се пресуда морала из непокретног имања извршити, општиноки оуд писаће дотичној власти полицијској, која ће пресуду извршити по општим правилима о извршењу пресуда.* (§. 13. став. 5. грађ. суд. пост.. В. и § 24. истога законика). Ио закону

Разуме се да је, према горњим објашњењима, овај систем погрешан, погрешност која нема само теориски већ и практични значај. Како, за оанкцију приватних ирава, није довољно да титуларима тих права само огта власт ноја. Аоноси одлуке пружи све потребне гарантије, воћ је. за то, још нужно да такве гарантије они нађу и код власти која изречене одлуке иаприпЈЈв , то би приватна права често илузорна била, ако би извршење грађанских одлука судских било у рукама једне власти која се, због потчињености и зависности наспрам цептралне управе, може, у своме раду, руководити мотивима који са законом и савесношћу немају ничега заједничкога. Нашто појединцима одредбе законске које им гарантују неко нриватно право; на што им извршна одлука судска којом им је то право досуђено, ако, у олучају да осуђени неће својевољно судску одлуку да изврши, власт, за извршење одлука еудских надлежна, одбија, било изречно бпло одуговлачењем егзокуције, да судској одлуци прибави важности, одбијање за које иницијатива долази од озго, од владе? И ове евеитуалности нису, на жалост, неке теориске могућности. Свакидашње искуство ту је да нас увери да су код нас такве превизије са свим из области стварности. Али није ово једини недостатак овога система. Он има још и тај што све оне инциденте који се могу појавити у току процедуре егзекуције, од дана када је судока одлука предата на извршење па до продаје, расправља админпстративна власт. Међу тим, ти инциденти могу бити од великога практичног значаја за заинтересована лица. Узмимо, да то покажемо, један пример из§ 466. б. гра^. суд. пост.. По том пропису, непокретно добро, у иопис по §469. истога законика узето, одузима се, за време трајања процедуре извршења, од дужника и предаје стараоцу на чување и руковање. Али, »ако непокретно имање при процени 24 ) изпоси вредност, предвиђену у Ш-ем ставу § 404. овог (т. ј. грађ. суд. пост.) закона", онда, за означено време, пописано добро остаје код дужпика. Примена овога прописа, у конкретном случају, од врло велике је важиости за дужника. На сваки начин за њега није иидиферентно да ли ће, за трајања процедуре извршења, пописана непокретност бити код њега, у ком случају ће он, на њој, моћи вршити шз и!;спсН,

о уређењу Управе Фондова од 8. јула 1 898. год., та Управа је овлашћена да сама врши припудву наплату својих примања (чл. 53.). Порески органп су надлежни да, уз припомоћ и суделовање општипских власти, а по одредбама грађ. суд. пост., врше иродаје непокретпих и покретнпх добара пореских обавезника којине би, у законском року, платили своје порезе и прирезе (зак. о непосредном порезу од 14. јуна 1 854. год., са доцнијим изменама и допунама. чл. 08.1. На тај начин дешава се често да, уз примања пореска, порески органи наплаћују п приватна потражнвања, н. пр. у случају ако је обавезниково добро всћ узето у попис за рачун неког прпватног повериоца. (За наплату обртнога пораза иадлежпе су царинарпице, по чл. 98. закона о ноиоорсд. порезу). 21 ) У тексту §. 466. 6. сгоји: »вредиост предвиђену у П-ом ставу §. 404.* В. у пашој књизи 0 аоаису објашњење о томе: зашго ту у место: у П-ом ставу, треба читатн: у Ш-.м ставу. (I.. стр. *38.).

или ће се она, одмах ио попису, предати стараоцу, када ће вршења тога права бити лишеп. Осим тога, када пописано непокретно добро, по горе наведеиој одредби § 466. б., остане код дужника, овај на њему, ове до продаје врши и шз ГгиепсИ, док, на против, када се, по попису, добро преда стараоцу, приходе са њега до продаје прибира у корист поверилаца (§315. гра1). зак.) старалац: њих дужник није властан'"), као мало час, трошити. Истипа, ако би од тих прпхода, после продаје пописанога добра и распореда новаца, остало што, то би се, као његова својина, вратило дужнику. Али и у границама тога случаја, интерес је дужников да попиоано добро код њега остане: за њега није свеједно да ли ће то што му од прихода припада примити одмах, или ће за тим дуго чекати. Једно нримање губи од своје вредности, када ће моменат његовога остварења тек доцније доћи. Из овога се вндп, колико је за појединцо нужно даједан овакав инциденат процедуре извршења реше независни органи судске власти, а не административна власт, подложна утицајима од којих је судска власт, благодарећи својој организацији и својем положају, ослобођена. Напослетку, инциденти процедуре извршења јесу из области прпватно-правних односа, због чега они не треба да буду у надлежноти једне власти чије се атрибуције састоје у примењивању закона јавно - правнога карактера. (наставићс се) Живојин М. Пери-ћ.

ПОДНЦНЈСкИ ЧННОВНИЦН и Пројект закона о чиновнициш грађанског реда,

У колико је нама нознато, пројект закона о чиновницима грађанског реда, па коме се сада ради, па је, како сазнајемо већ и довршен, поред осталог обележава се и тим важним и управо једном најосновнијом пачелном новином, што чиновништву у онште под извесним погодбама обезбеђује сталност, наравно са моделитетима, који су потребни да се то начело не изметне у злоупотребу и под нретпоставком да су чиновници задобили обележје сталних а изашли из Фазе иривременог чиновништва. Нема сумње, да би начелпа измена тога закопа, његово модеризирање, које одређује савремено .појимање чиновничког положаја у једној правној држави, било немогућно без начела сталности. Ма каква се остала гледишта имала о том питању, без начела сталнооти нов закон о чиновницима гра1)анског реда био би само крпеж једног стања, који већ постоји, реорганизација, које начелио не доноси нову установу на место старе, или која у опште не ствара никакве стварне поправке већег зНачаја. Одавно је јавна служба у опште, а у првом реду служба државна, постала предметом нарочитогзанимања, проФесионални позив великог броја људи, који отуда

45 ) 0 аоаису, 1.,'отр. 28., 29. и 30..