Полицијски гласник

СТРАНА 400

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЛ 42

тражи себи зараду и обезбеђење за личнн и породични живот. У осталом, и интерес је државног права, да га практикују људи што израђенији, што спре.мнији за послове, које практика тога права у његовим најразноврснијим облицимаизазива. Успех сваког посла зависи у првом реду од моралне и гехничке подобности лица, које на њему ради. Ако је то тачно, онда се у првом реду тај услов мора обезбедити јавним пословима, који у већој или мањој мери интересују целину или шири круг особа. За државне послове, ово мора у толико пре да вреди, шго појам и обим државне заједнице представља најширу организацију интереса целине. Другим речима, подобност за вршење јавне службе, као један од првих и апсолутно погребних услова, такође захтева, да се то учешКе практикује у облику редовног занимања; јер ће стално занимање једног истог посла све више израђивати општу подобност односних лица за добро разумевање посла, на коме раде. Али није потребно да оправданост тога начела доказујемо опширнијом мотивацијом, јер је оно једна несумњива истина, која се да лако појмити и без нарочитог објашњења. Мучно би, ваљда, и пало коме на памет, да данас сумњичи исправност гледишта, да се државна служба, по правилу, врши и треба да врши у облику редовног занимања. Из тога начела резултује се потреба, да чиновник треба да има нарочиту доказану спрему за послове, који припадају извесној грани државне службе, неку врсту квалиФициране способности за позив, коме хоће да се посвети, учешћем у државној служби у облику редовног занимања. Појам ове потребе истиче самим собом захтев нарочите квалиФикације за поједине врсте позива у државној служби, квалиФикације, која том позиву што више одговара. На тој основи, дако се да и разумети и правдати начело добро квалиФикованог чиновништва и све норме, које би служиле за организацију, за ближе извођење и гарантију тога начела. На тој основи, можемо разумети као оправдану потребу, да се нов закон о чиновницима грађанског реда у првом реду одликује добро и поуздано спроведеним начелом квалиФикација, по коме за сваку врсту послова у државној служби чиновник мора имати и доказати нарочиту техничку способност, која је за те послове везана као неодсгупна погодба, па да се ти пословп разумеју и са успехом врше. Само у вези са практиком државне службе у облику редовног, занимања, има, дакле, смисла квалификовати државну службу у њеном општем пространству, а с обзиром на начело чисто техничке разлике услова, који су за схватање и успешно вршење послова државних потребни. На тој основи, не само захтев школских квалиФикација, него и нарочито државни испити јављају се као савремена потреба, као принцип, који се мање више редовно има у виду кад је реч о нормирању услова за државну служсу. Ако је истина, да су јавни интереси у најширем обиму непосредни предмет државнога права, онда је пепосредна последица таквог држав-

ног позива, да за општу сарадњу на извођењу њене задаће употреби елементе, који имају највише подобности, који дају највише јемства, да те послове добро разуму и да ће на њима радити са што већим успехом. Сва начела, која из те опште поставке истичу, упућена су на организацију свију потребних норама, да државној служби, и са строго моралне и интелектуалне стране, обезбеде учешће лица, која ће и у једном и у другом односу осигурати јаку и плодну службу у оном правцу, који је одређен законом о устројству односнога надлештва. Општи и веома разложни интерес, који државна служба има да постигне у целокупном обиму њене надлежности, изражен је у облику целокупне организоване надлежности и судске и административне власти. Другим речима, државну службу у њеном целокупном пространству представља појам судске и појам административие власти. Ван оба та појма налази се још и појам законодавне власти као саставни део општег појма о државној власти, али дужнооти и појам законодавства излазе из појма државпе службе. Улога закоиодавства одређује општу садржину државне службе и у материјално - правном и Формално - правиом погледу; оно даље има и право контроле, да се државна служба исправно практикује у границама закона, које доноси, али оно државну службу не врши. Наш задатак није, да на овом месту ближе говоримо о таквој улози законодавства, па зато нећемо ни у опште даље говорити о томе, у каквом облику и са каквим политичким и устави ним санкцијама законодавно тело стоју вези са државном службом. Да би јасније било шта је прави смисао питања, ?оја ћемо претресати у овој расправи, било је потребно, да ма и веома површно одредимо обим тога појма: шта, се зове државна служба, како би у вези с тим били јаснији за један део конкретних питања, која из тог појма излазе, и којима ћемо се на овом месту занимати. Искључујући из опсега овог написа и сав онај део државне службе, која припада судској власти, нама је намера да се занимамо службом административне власти, и то само у он<рм делу, у коме се она односи на службу полицијског чиновништва, па и то не у целом обиму, у коме би се организација службе за полицијско чивовнпштво претресала са гледишта свију важнијих начела, него искључиво у вези са начелом сталности државне службе. Сав материјални део тога питања, а на име начела о правој надлежности, која треба да обележава њену праву задаћу, па гако исто и сав Формално - правни део, а на име организација полицијске власти, као нарочите установе, неће се претресати на овом месту. Напротив, из целокупне области Формално - правних одредаба. које организацију те власти треба да обележавају, изабрали смо искључиво само једно начело, а на име питања о томе: да ли и полицијским чиновницима треба загарантовати државну службу, или, изузетно од осталог чиновништва, њима та гарантија, у начелу, не треба да припада. И само у колико то питање стоји у вези

с другим начелима, која су потребна ради јаснијег излагања и аргументације, додирнућемо, ма и површно, и њих, те да не би отишли и сувише далеко. Материја, која припада закону о чиновницима грађанског реда и сувише је пространа. Само питање о квалиФикацији чиновништва билб би довољно, да ангажује читаве списе и простране расправе. Што се, у нас, ипак о овој значајној материји тако мало пише, да се скоро приступност јавпе критике и не опажа, не може се бранити, и ако је чудновато, да то бива у земљи, у којој се тако чјсто и тако много наглашава потреба, да се једном приступи системском сређивању тога питања на законодавној и начелно новој и друкчој основи од оне, која сада постоји. Сада, када је чиновничко питање, како се мисли. толико сазрело, да је ностало и саставни део најближег програма једне владе, која га је и у престону беседу унела, био би нарочити повод, да се оно у вези с пројектом, који је већ израђен, дискутује на што широј основи. Ове околности прешне природе, у вези с тим значајним Фактом, да је у израђеном пројекту заступљено гледиште, да се изузев писарско и секрегарско особље, нолицијском чиновништву не гарантује сталносг државне службе, и дале су нам непосредног повода, да искључиво одаберемо само то једно питање, налазећи, да је оно и сувише од великог значаја за организацију полицијске власти у опште, а нарочито за интересе тако пространог и значајног позива, који тој власти припада. белика важност начела сталности треба да даје главно обележје једног добро израђеног пројекта закона о чиновницима, ако се у опште хоће, да тај пројект и за наше прилике буде савремен и да у истини подмири прве услове за корисну реорганизацију државне службе у опште. Мислити о извођењу реорганизације државне службе у Србији без савременог закона о чиновницима грађанског реда, било би у основи и погрешно и опасно. Ми не би могли разумети ни најбоље законодавство за ма коју грану државне управе, којим би се смерало на начелне савремене поправке државног позива у ма коме односу, ако не би имали загарантован лични ћословни моменат, од кога зависи исправна практика закона. Тако, на пример, може се донети какав хоћете добар закон о водама или закон о радњама, норезу, или ма какав други специјални административан закон, на место оних закона који постоје и којп се смаграју за непотпуне и несавремене, они у практици неће и не могу дати очекиваних користи, ако би их примењивали људи, који не би имали довољно подобности за добро разумевање пачела, која су у том закону изражена, ни довољно моралне исправности за исправну практику закона. 'Го што вреди за примену закона, дакле, за државну службу у опште, у првом реду треба и мора да вреди за законе тако многобројне и важне, који припадају надлежности полицијске власти. И кад је из тог разлога признато начело сталности за државну службу, као потребнозасве остало административно чи-