Полицијски гласник

БРОЈ 43.

У ББОГРАДУ, НЕДЕЉА 30. ОКТОБРА 1905.

ГОДИНА I.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНН ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

,ро/1ИЦИ<ЈСКИ ГДАСИИК" издази једанпут, а ирема потреби и више пута недељпо. Претилата ее лолаже у напред, и то најмање за пола године, код евију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Р А С П И С Свима ОЈфукним начелствима, Управи града Београда и суду оиштине града Београда Један првостепени суд, расматрајуКи иресуде општинских судова донесене по иступним кривицама за заузеће сеоске земље и пута, кажњиве по §. 375. а и 339. казненог законика, ништио их је само за то, што налази да је по оваквим делима суд општински заинтересован, и према томе, да није надлежан за њихово извиђање и суђење. Услед тога, писмом мојим од 22. пр. месеца ПЖ 24031. обратио сам се Господину Министру Правде с молбом да Касациони суд ово питање протумачи. Господин Министар Правде писмом својим од 17. ов. м-ца Бр. 103^8. изволео ми је јавити, да је умолио Каоациони Суд, да на основу § 16. свога устројсгва даде мишљење о томе: Могу ли оиштински судови извиђати и судити о самовласном заузимињу сеоске или општинске зсмље, и сеоских аутева, у атару дотичне оиштине, ко]е се кривице казне ио § 339. и § 375. а казненог законика, — или не могу ? Касациони Суд у својој оиштој седници од 8. октобра ове год. Бр. 9505 расмотрио је овај предмет, па је нашао: »По чл. 94. тачка 4. б. закона о општинама и § § 3 и 4 а, полицијске уредбе општински судови овлашћени су, а уједно и дужни, да извиђају и суде сва иступна кажњива дела из III. части казненог законика. Надлежност општинских судова простире се и на извиђање и суђење самовласних заузимања сеоске и општинске земље и селских путева, кад се учине у атару исте општине, јер су и те недопуштене радње иступи из III части казненог законика и казне се по § § 339 и 375 а, казн. законика.

Та надлежност не може се оиравдано оспоравати са разлога: 1., ни једним законом није искључена надлежност општинских судова за извиђај и расправу иступних дела из § § 339 и 375 а, казн. законика, кад се изврше у атару дотичне општине, и кад закон није учинио никакав изузетак у том погледу, онда важи правило опште о надлежности, коју је закон поставио; 2., општински суд стоји према учиниоцима тих иступних дела као судска власт, а не као парничар или повређено и оштећено лице, јер општински суд није сонственик и искључиви господар заузете општинске имовине, те да би се као интересована странка требао да искључи из извиђања и суђења, него је целокупна опгптинска имовина заједничка својина свију грађана дотичне општине, и то како садашњих њених грађана , тако и оних из доцнијих генерација; 3., председник општинског суда и кметови с деловођом ни као грађани једне општине немају, сем права уживања, никаквих других имаовинских права на општинску имаовину, те да би њихова савесност и беспристраоност у функцији извиђања и с-уђења именованих иступа могла доћи у питање; 4., не могу се противу те надлежности општинских судова истицати ни основи искључења из § 43. крив. пост. и § 12. Полиц. Уредбе, јер се они не односе на суд као јавно правну установу, него се по њима могу искључити само судски и и иследни органи, ако би се исти односи према њима као интересованим и изузетним лицима на закони начин утврдили; 5., и ако је општински суд у својсгву самоуправне општинске власти позван према тачки 1. чл. 97. закона о општинама, да се стара да се што од општинског имања не окрњи, не умањи и не уништи, опет за то његова судска власт не сукобљава се са службеном радњом, на коју је овлашћен по тач. 1. чл. 97. зак. о општинама да обавља пуномоћник општински, којег бира општински одбор баш за исте послове, и који се појављује као ту-

жилац у свима правним општинским интересима; и најпосле 6., надлежност суда као усганова јавног поретка, не може се мимо закона мењати ни по вољи појединаца ни по нахођењу државне власти. Према свему наведеноме Касациони Суд одговара на предложено питање: Да оагитински судови и могу и дужни су, да извиђају и суде истуине кривице о самовласном заузимању сеоске илм оиштинске земље, и селских аутева у атару дотичне општине, које се кривице казне ио § § 339. и 375. а казненог законика.® У саопштењу овог, препоручујем свима полицијским властима и судовима општинским да се по овом тумачењу Касационог Суда управљају. ПБр. 26.537. 21. октобра 1905. год. у Београду.

Министар унутрагињих дела, Ив. ПавиЂевић с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

ЈЕДНА П0ГРЕШНА НАДЛЕЖН0СТ

(НАСТАВАК) § и. Ипак, такве инциденте расправља, код нас, у првом степену начелник срески односно, у Београду, надлежни члан управе. Против њиховога решења може се изјавити жалба начелнику окружном односно управнику Града, Београда, а противу одлуке ових опет министру унутрашњих послова. Ако је добро које има да се прода јавним надметањем у ресору окружне вароши, надлежан је, како за процедуру принудне наплате тако и за инциденте те процедуре, у првом степену начелник окружни, чије решење подлежи