Полицијски гласник

БРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 431

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општине падешке, актом овојим од 26. октобра ове год. Бр. 1127. ппта: „У чл. 105. тачке а закона о општинама, казато је, да може би"и изабран за председника општинског суда, у сеоским општинама. онај који плаћа неаосредног иоре.за годишње 25 динара.. Моли се уредништво за обавештење : да ли у ову суму улази и прирез државни у 75°/ 0 или не? а — На ово питање одговарамо : И ако у чл. 105. закона о општинама није изрично речено, да се државни прирез у 75°/ 0 рачуна у непосредни порез, опет се он мора узети као непосредни порез, јер је такво начело постављено у чл. 163. Устава, па после проведено и кроз чл. 71. закона о опгатинама. Увек, дакле, кад неко плаћа 25 дин. са прирезом у 75°/ 0 , може бити биран за председника у сеоским општинама. Како би се, пак, ово питање могло оцењивати са гледишта Финансиске науке у опште и одредаба нашега закона о порезу посебице то је друга сгвар. II. Суд општине саиаковачке, актом својим од 24. октобра ове год. Вр. 1466. пита: »Пресудом суда општине в. црнућске, осуђена је општина салаковачка, да плати С. М. 200 динара. Пресуда ова постала је извргана и С. М. за обезбеду горњега дуга ставио је забрану на кирију од општинске механе, коју Је ова примала у 50 дин. месечно. Забрану ову уважио је првостепени суд и решењем иаредио закупцу каФане С. 3., да општини не нздаје кирију све до даље наредбе судске. Од дана ове наредбе па за пуна 4 месеца, по овој забрани није ништа више рађено ни од једне власти. За то време од 4. месеца, каФеџија општинске механе тако осироти, да сада нема откуда да плати забрањену кирију за 4 месеца, која износи 200 дпнара, дакле онолико, колико је С. М. од општине пограживао. С. М. поверилац општински, видећи да се не може наплатити из кирпје општинске. покушава да ову забрану скине, па да сгави забрану па друга опшгинска примања. Општина. међутим мисли, да он пема нрава на друге приходе оиштипске, пошто

љеља. Први, којп је изморен ц ФотограФпсан био је нознати Алекоа Коотић, а »Мурга* јо »пмао част" да буде четврти. Незнајући још у чому се састоји мерење, уобразио је да ће то бити неко жигосање, и с тога се необично уплашио. За све време мерења дрхтао је као прут, а кад је најзад дошло до узимања отисака од прстнју, стиснуо је вилице као човек који се спрема да издржи највећи бол. Тек кад је све свршено без бола, изустио је једно дугачко 9,-у, и признао: да се ужасно плашио жигосања, не толико због бола колико због „ маркирања «, које би му сасвим онемогућало садању проФесију.

је његовом кривицом пропала механска кирија, јер да је он оставио наплату исте општини, она би је наплаћивала у напред, као што је и дотле радила. Према наведеном суд моли за обавештење : ко је крив што кирија није тражена од кирајџије за 4 месеца, него је остављено да се она гомила, докле закупац није осиромашио гако, да се сада од њега не може наплатити; даље да ли поверилац општински има права да тражи накнадно обезбеђење, и ако има, ко ће накнадити опгатини штету у 200 дин?" — На ово питање одговарамо: Пошто је С. М. ставио забрапу по извршној судској пресуди, то суд нпје имао шта даље да ради по овоме, него је сам поверилац имао да тражи од дотичне полицијске власти, да по пресуди наплати дуг из забрањене кирије. Ако је он пропустио да ово тражење учиии на време, онда је он свакако узрок што власт пије тражила од закупца кирију на време, него је општина оњтећена са 200 динара, и она има права да тражи накнаду штете од њега, погаго је она и даље у обавези према њему као повериоцу. На случај, да је он са своје стране учинио све што је требало учинити, па је туђом кривицом и он остао ненамирен и опгатина оштећена, онда би општина имала да види са колико би успеха нмала да учини другога одговорним, али то већ прелази границе обичних обавештења која даје овај лист и долази у област адвокатских послова, којима се треба и обратити. III Један општински писар пита: „Да ли је којим законом одређено. колико се пута може који грађанин заклети у смислу §. 281. грађ. суд. поступка, јер код нас има грађана, који су се заклињали по десет и вигае пута, и ако се поуздано зна, да правда није увек на њиховој страни. Управо, ла ли им се може спречити заклињање у случајевима, кад суд разложно посумња у правичност њихове одбране путем клевсте ? — На ово пигање одговарамо: Ни једним законом није одрећено, колико се пута може који заклети. Према томе, може се сваки заклињати колико год пута хоће, све док1езаклетва постоји као једно од доказаних средстава. Ко се и у којим случајевима не може заклети прописано је у §. 265. грађ. оуд. поступка. Његова т. 4. нарочито изузима оне, за које је доказано, да су се једном криво заклели, што ће рећи да су осуђивани за кривоклетство. Међутим, треба пажљиво проучитистав други §. 263, па ће се ту наћи могућности, да се код јасних ствари не дозвољава заклетва.

IV. Један срески начелник учинио је ово питање: »Кад који полицијски иступник учини кривицу, казниму по тачци 3—ој из §-а 360. крив. закона у вези са §. 327. поменутога закона спрам среског начелника, може ли у том случају сам срески налелник по наређењу из §. 9. полицијске уредбе ислеђивати и судити то дело, или је изузетан по §. 12. полиц. уредбе. Ако је овај други случај, онда молим да се објасни на који ће начин срески начелник одржати на висини ауторитет чпновнички у опште а старешински на по се, кад се зна: да сада срески начелннци кад путују по срезу не воде писара и »сексану® како је то некада било. Ово ми је објашњење потребно с тога што ја у подобном случају заступам прво мишљење а првостепени суд друго." — На ово питање одговарамо: Кад год срески начелник дејствује у смислу §. 360. крив. закона, па било то у месту где је среска канцеларија, било у срезу у смислу §. 9. полиц. уредбе, он то не чини као приватна личност, већ као представник власти. Према томе, сва препирка, псовка или грдња, коју неко води са њиме у томе својству, у колико се то казни по §. 360, не односи се на њега као приватну личност, него као на лице које представља власт и у томе својству врши законска наређења и усноставља ред и мир. За извиђај и суђење оваквих кривица, начелник срески није у изузећу ни по §. 12. полиц. уредбе, ни ио §. 43. крив. суд. поступка, јер он не извиђа и не суди кривице учињене лично њему као приватној личности, него за насртање на права власти и ометањо ове у њеној дужности. Издвајајући овако своју личпост од права и дужности представника власти, срески начелпик нема разлога да уноси своје лично расположење у ствар коју извиђа и пресуђује, нити се може изводити да овде стојп случај тачке 1. §. 43. крив. суд. поступка. Ако судови на ово питање глсдају друкчије, онда то треба доставити г. Министру, како би се тражила иачелна одлука Касационог Суда. Наравно, да увек греба двојнти нападе, учињене лично појединим чиновницима, кад они нису на вршењу службе, него се јављају нотпуно као приватне личности. Такви се случајеви, у осталом, могу лако издвојити и по начину извршења и по месту на коме су учпњени и по побудама које су их изазвале.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ Т Р А Ж И С Ш Филипа Николића, ш Ко :маче, окривљеног због покушаја убиотва, тражп начелник среза косаничког депешом Бр. 12015. Филип има