Полицијски гласник

ВРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 7

торе чекова и меница, швиндлере који купе прилоге за добротворне цели, проФесионалне просјаке, који путем писама обављају свој занат и још многе људе из области варалиштва. У свима својим нословима проФесионалне варалице у могућности су да измене и свој изглед, име, одело и остало, али код свих тих м.етарморфоза природно је да вараличин рукопис остаје непроменљив за извесан број година старости. На томе Факту и иочива ова нова установа. Тиме је, главно казано, да ће се од сада, уз помоћ ове збирке, брзо и поуздано моћи проналазити писци и творци разноврсних написа, који буду предавани нолицији ради раснраве. И ако је ова установа тек од скора почела Функционисати, бечкој је полицији воћ пошло за руком, да има приличну збирку оригиналних рукописа многих чувених варалица и ФалсиФИкатора. Дечји ИСтупи. — Познато је колико муке задају деца родитељима и полицији, када западну у рђаво друштво. Први иступи њихови. казними по закону, ретко кад да бивају кажњени, јер је у нолиције увек меко срце наспрам таквих иступника. На врло срећну, и у исто време успешну мисао дошла је полициска власт једне средњенемачке вароши. Буде достављено какво дете — рецимо због мучења животиња — полиција нареди да дође с њиме и његов отац, и тамо упитају оца, хоће ли да плати за своје дете неку осетну новчану казну, или хоће да га одмах ту на лицу места, пред свима њима добро избатина. Готово без изузетка родитољи су се увек решавали на ово последње. Ударци су падали. Срам се осећао и на родитељу и на детету. Но свакако да није остајало само натоме; родитељи су код куће дали деци јога коју порцију батина за онакав срам, који су претрпели пред влашћу. Но то је имало успеха. Статиетика дечјих истугга у тој варогаи у току кратког времена, сасвим је умалила. Родитељи су боље пазили на децу, а деца више презала од грешака. Очни капци после смрти. — Како медицинске новине Тће Папсе^ износе, према стању очних каиака код мртваца може се увек закључити, да ли је мртвац од туђе руке умро, или је свршио услед несрећног олучаја или се сам убио. То изводе и по овоме случају. Један пре више дана нестали човек нађен је као леш у једној реци. Могло се помишљати на самоубиство или несрећни случај, да му нису очни капци били сасвим заклопљени. Као гато је на једном ранијем лекарском конгресу у Паризу закључено, очни капци, а и уста, већином остају отворени нриликом умирања; али увек код смртних олучајева на пречац. Но како врло често искљегатене очи убијенога изазивају ужасан страх у убице, то се он ретко кад не потруди заклопити их, и онда, ако природна смрт није у питању, већ само смрт произведена туђом руком, сопственом руком или несрећним случајем, сме се са сигурногаћу закључивати о насилној смрти, ако је леш нађен са заклопљеним очима. Пошто капци врло брзо цодлежу

мртвачкој укочености, то је њих могуће затворити само непосредно одмах после наступеле смрти.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Божидар Савић, који со издавао као трговачки агснат у Београду , изврншо је више превара иа је побегао. Преиоручује се свима подиц. и општинским властима, да за љиме трагају и у случају ироналаска одмах о томе известе Управу града Београда с позивом на Бр. 45101. Благоје Нинић , столарски раденик, има да одговара код кварта палилулскога за утају. Он је стар 3 5 година, средњег раста, плав, нрилично развијен, великих смеђих бркова, пуне брадс. Позивају се све полицијске власти, да за Благојем трагају и пронађеног спроведу кварту палилулском Унраве града Београда с позивом на Бр. 13173. Непознат крадљивац на дан 17. нр. м-ца из стражаре стовариШта соли у Радујевцу украо је једну пушку „маузерку" под Бр. 203, на којој у горЕвем крају магацина нише „Управа Монопола", и једну обичну пушку капислару. Нека полицијске и општипске власти обрате пажљу на покрадоне пушке и за крадљивцем трагају, а о резултату известе начелника ореза крајинског с позивом на Бр. 14017. Магдалена В. Белића, удова, извршила је крађу отвари у Параћипу, па је са својом ћерком отпутовала пут Београда. Магдалена је отара 6 0 година, средњег раста, добро развијена плава. Скреће се пажња властима, да у случају проиаласка упуте Магдалеиу начелнику ореза параћинског с позивом на Бр. 25492.

СКРЕЂ.Е СЕ ПАЖЊА На дан 17 прошлог м-ца, око 5 часова по подне, убијено је једно непознато лице у атару оела Рогаче, испод Коомаја, а у месту званом (( Макоте». Убијепи има 2 4 — 2 6 год., висок је 180 ом, у лицу је плав и рошав од великих богнња. Од одела имао је : плаву војничку шајкачу, нов грудњак, отари сукнени гуњ с рукавима а гакве и чакшире, на оба колена подеране, нову иамучну кошул.у, и на ногама поцепане опанке и скоро нове чарапе. До сада вођеном иограгом није се могао утврдити идентитет убијеног, па с тога начелиик ореза космајског моли сваког оног, који би о овом лицу што више знао, да му то одмах доСтави с позивом на акт Бр. 1 9 49 1.

НЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Ноћу између 18. и 19. новембра прошле године извршено је у Софији разбојништво оа троструким убиством над тамошњим адвокатом Светозаром Димитровом, његовом сестром и његовом служавком. Софиска полиција успела је према опису и другим осталим траговима да ухвати двојицу учаоника у овим грозним делима, који су по народности Маџари, а трећи, прави кривац, по

имену Владимир Стојановић, слуга убијеног адвоката Димитрова, побегао је незнано куда. О овоме је одмах телеграфски извештена Управа града Београда, а по том и наше министарство унутр. дела, те је за Владимиром свуда расписато тражење, али о њему није било никаква трага све до 23. ир. м-ца. када су га турске власти као окитницу пребациле оа његовим другом Вожидаром ТЈорђевићем код Ристовца, где су га наше пограничне власти по распису познале и спровеле Уирави гр. Београда. На своме саслушању код Управе изјавио је од прилике следеће: Родом је из Обреновца, где има три брата и матер. Отац му се звао Ђока Стојановић, зидар, који је умро у смедеревс.кој болници још 188 5. год. На Убу код неког Илије Н. изучио је, вели, ћурчиски занат, али при њему није остао, већ јо отишао и ступио у слуалбу као сеиз и јахач у државној ергели у Добричеву; тамо је провео три године, од којих је једну ■— 1899 годнну провео при пастувској станици у Богатићу, а другу — 1900 —- у Петровцу. По том је отуд изашао и олужио нешто овдо при општој државној болници као кочијаш, а ношто у Обреновцу код Мите Марковића, трг. тамошњег. Пооледње време проводио је иутујући по тркама и надничећи. Овога лета отишао је у Чачак иа трке, у којима је узео учешћа и добио, всли, трећу награду. Из Чачка се решџ да иде у Бугарску на трке, те тамо и пође. Кад је дошао у Кругаевац упозна се са неким Јаношем, маџарскнм војним бегунцем, а по том оде у Ниш, где стуни у циркус »Кратер«, који се у то, време т,амо бавио, и то као момак код коња. Са тим циркуоом оде у СоФију и остане у њој месец дана, па онда изађе и погоди ое као кочијаш код софиоког адвоката Светозара Димитрова.. Чим је отупио на ново меото нашао је се у вароши оа Јаношем, овојим познаником из Крушевца, оклопи с њиме ново познанство и пријатељство, те се ускоро договоре да газду убију и опљачкају. Будо уговорено за ноћ између 18. и 19. новембра пр. године. Тога вечера Јанош са још једним својим другом, бив. слугом, дође код Владимира око 7 оати и еклони се у његову собу, где им је он набавио вина и частио их. Адвокат је око 7 Ј /, 2 сати дошао кући и вечерао, а по том, пре ио што је легао, отишао је у нужник и по обичају отуд павратио у шталу да обиђе коње. Знајући за ову навику адвокатову, ова три зликовца прикрила су се у штали и кад је он тамо стугшо они га склептају и убију иожем и будаком. Пошто су узели што оу при љему нашли пођу у његово одаје. Тада је куварица, чувши лупу, изапгла да види шта је, те је једаи од зликоваца удари будаком по глави, од чега, сиротица, осгаде на месту мртва. Прво уђу у собу где је спавала адвокатова сестра, девојка, која је била још будна, али је лежала у кревету, и тек игго је пренеражена њиховом појавом узвикнула: »Како је то?« добила је будак у главу, од кога није ни зенула. По том оу претресли целу кућу, па како иара нису нашли, узму кључеве од касе, која је стајала у канцеларији у другој згради у вароши. Како је кључ од те канцеларије нооила са собом нека девојка, која ју је чистила и пи-