Полицијски гласник

СТРАНА 18

ЦОЛИЦИЈСКИ ГЛАС1ШК

БРОЛ 2

До год 1850, т. ј. до појаве Иолицијске Уредбе, за пресуђење јиступних дела били су, у главноме, надлежни судови. Иикаквог специјалног поступка за њихово извиђање и пресуђење није било, као год што није постојао ни систематски израђен Казнени Законик за њихово кажњавање. За извиђање и пресуђење свију кривичних дела у опште служила су Прачила за ислеђењс и суђењс кривичних дела од 11. Фебруара 1842. год. Љ.\« 364, а казна је одређивана по разним специјалним уредбама, законима и.нар.едбама полицијскцх власти, изданим у циљу безбедности онштег м,ира и поретка. Озе последње издавате су на.основу чл. 13, Закона аротив наруиштеља јпвног мира и аоретка , по ком је законском пропису била одређена и казна за њихово неизвршење : од 7 дана до 6 месеци. Казне ове изрицали су такође судови. Полицијске власти већ и по самом уставу нису могле никог држати у затвору дуже од 24 сата. Све ово дало је повода тадањем та>иечитељу внутрени^х дела да ра^мишља »како ће се власт нолицајна до уваженија довести, и како ће народ осетити да у земљи власти има, која земљо.м управља« и т. д. Резултат овог његовог ]>азмишљања били.су пројекти Устројенија Полиције и Законп Полицајног , које је под 10 сеитембром 1849 год. спровео Државном Савету на оцену са сироводним иисмо.м ове садржине: »Високославному Совјету, Попечитељство внутрени Дела које из званичних извешћа Окружних Начелстава, које из президијалних достављења Окружних Началника, које пак из сопственог примећенија дошло је до уверења: [-о Да по постојећем устројенију Полицајне власти у отечеству нашем, полиција наша,- због тога никакве власти нема и до слабог је уваженија код народа дошла. И по томе 2-о Да се уредбе земад>ске и наредбе од Правитељства ироизтичуће, које се преко Полицајних власти народу набљудавања ради саоцштавају, ио већој честн пе пабљудавају зато, што Полицајна власт пема власги нарушитеље Уредаба земаљских и наредаба полицајних на одговор узимати, и њи принудити на набљудавање исти. И тако се она цељ због које Правитељство Уредбе издаје на превелику штету Отечества промашава. 3-е Да су Полицајне власти принуђене полицајна преступлен^јд черто не кажњена оставити само, да не би код Суда са престуиником судити се и онде као. парничари долазити морале ; јер Суд при суђењу но устројенију своме тражи тужитеља. и обтуженога као и у простој грађанској парници. 4-то Да примирителни Судови и она мања приступленија њима на разправљање устројенијем опредељепа, не пресуђују зато, што нцсу ради својим Јкитељима да се замере и освети да се излажу. И тим поводом преступленија и изступленија разнога рода умиолсавају се како се зато отговору не иодвргавају, те.се тако као

иеким начином зликовцима ноказујбј да им се за преступленија ништ.а не сме чинити, а онп да могу радити шта оће. 5-то Да многи л>уди прет.рпевши од злшсоваца папаствовање у уживању својих добара, принуђени се. налазе таково терпелзиво снрсити и не тра^ити. себи судејским путем удовлетворења, да не би често више пута тумарајући Су.ду, сами себе јои1т већој дангуби и штрти излагали, и друг.е људе сведочанства ради крцадц. 6-то Да иступленија и иреступленија осрбито Полицајна чесго некадањеца и за то остају, што Суд изследрванијр, Иолицајних власти у месту учињено у достојно призреније не узима, но пресуде из])иче по показивању обтуженога и њ.егових сведока. И тако често излазе такове нресуде, које повода дају народу чудноме расположенију прама Суда и нрама Правитељства, а то све слулш на обезуважење Иолицајне власти, која кривца или нреступника Суду предаје. И тако се догађа, да и они преступници, који су у месту учињепог иреступлепија но околностима местним до тога доведени, да своје преступленије нризнаду, па ако код Суда то одрекну, као невини проглашавају се и некажњени бтпушгају. 7-о Да баш ово преднаведепо обстојатељство повода даје неспоразумљењу између Суда и Полицајне власти. 8-о Да се због тога,, што ,се и најмањи спорни предмети и полицајна првступл^ нија код Суда решавају, дела ко.д Судрва тако умножавају, да људи који. Суду иредстати и ка^ову тербу предлрлЈИТи, Жјвле, но више дана у окруншој варогаи, чекати морају док пред Суд изиђу; а то даје повода незадовољству и вики, да се код Судова споро суди; које би се бар по већој части одклонити могло, кад би се мања иступленија и преступлепија,полицајна код Полицајних власти расправљала. 9-то Да много неправедљпвим пресудама и то обстојателство повода даје, што Среске Старешине по Уставу земаљском не могу кривце дуже од 24 сата у затвору држати, а за то време често није могуће таково доказателство набавити, по којима би Суд кривца непремеио окривити и достојно ооудити могао. А кад се такова доказатељства у месту учињеног преступленија не набаве, она се после код Суда тешко набавити могу. 10-то Да се народ овим начином _деморализира, што до уверења долази да се одрицањем и лагалама код Суда оправдати може. 11 -то Да је благообразна часг народа много сбог тога незадовољна, што се преднаведеним начином престуиници некажњени отуштају, и њиово се имање излаже небезбедности. 12-то Да Полицајне власти налоге од Правитељства произтичуће, већ с великом муком извршују, јер благе начине и средства, којима су се до сада послуживале, употребити не могу, што народ•видећи, да Полицајна власт, власти нема, ову више не уважава, те с-е разпустио тако, да, се зиаци анархцје показују. 13-то Да се овим начином земља и народ држати не може, јер гди Подицајне

власти, које налоге Правитељства. шшршујуЈ влаоти немају, ту и сама власт Правитељстпа: ишчезава, и. да= потоме 14-то Овим начином Попечитељство внутрени Дела није у отању, по определенију своме, закони поредак у земљи држати, Чега ради Поиечитељство ово принуђеним се нашло о томе размишљавати, како ће се власт Полицајна до уважениа довести, и како ће народ осетити да у земљи власти има., која земљом управља, како он ту власт слушати мора, и како ће г.а за нецослуганосТ: и нвислуњењв налрг0| брза и у. месту без отлагања< казн прстићи. И по дужем ишитивању по предтме.ту, ов;рм изискујема потреба пашло је за нудано сачинити пројект устројенија Полицајних- власти, који овде у. прилогу по обећању- своме у, овоЈ 'одишњем изводу дела изјављ,еном, цодно&и. предхв,аљеноме Со.вјету на благоразсмотреније и в.ис.очајгае скоро решенија. Попечитељство је ово могло како уетројеније Полицајно тако и законик много краћим сачинити,- али. се оно при- слчињава.њу исти пројеката морало управљати п,о поњатију и качеству полицајни чиновника и по. потре.б.ама народа. А да би , пројекти ■ још бољв цвлда-одгаворили, Попе.читељство је ово саслушало у томе мњениа Окружних Началства, и после је исте пројектв по нретресању своме подвр1'ло комие.ијоналном • нрегледању^, и тек по иримјеченијама иете, п-рог јекти с.у причишћени ,и за височајше благоразсмотреније • преписани. Ради точнијег отправљања Полицајне дуЈкности,. Попечитељство ће ово сачинити и издати ПРлицајна наставлениа за сваког полицајног чиновника понаособ (?) у свима догодити се могућим случајенима, како би и они знали дужности своје нрописане и шта Правитељство од њи изискује; те да се не би могли на незнање изговарати. По преднаведеним и овде прнлоаЈеним пројектима извршителна власт дошла би до власти, народ би се у подчињенију и послушности, одржао, поредак . и безбедност би се у земљи утемељили, и тако би народ своје и обште благостање. узвисио. 1№ 25701. 10 септембра 1849. Почечитељ у Београду Внутрених Дела Начслник полкоцник* Кавалер Полиц. Екон. оделенија И. Гарашанин"') А. НшсолиЕ.. »Пројекат Устројенија Полицајни власти ,« који.је Поаечитџљство внутррни Дела овим актом спровело Државном Саветуна »бла:ора&смотр$цие,} ( обухватао је 158параграФа, раздељених на ова четирц главна одељка: 1. 0 ПолицаЈнцм надлеж-ателствама и Полицајним Судовима ,(од .1—30 параграфа), 2. 0 аредметима Полица)ног Суда (од .31 — 37 параграФа), 3. 0 казни Полицајни ирсстуаленијр. (од 38—53 параграфа) >и 4. 0 судоароизводству Полица-јног Суда , (сви остали параграфи) са

Ј ) Државна Архнва — Акти Државног Савета у 1850 год. Бр; 87.