Полицијски гласник
СТРАПА 20
110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК
БРОЈ 2
у дисти, и да ли она имају права, да се у једној листи пријављују По правилу се свако лице пријављује само у листи. Само оно лице, ко.је има иородицу (жену и децу) може у својој листи и њих пријавити. Други чланови породице и рођаци пријављују се засебним листама како ће се доцније видети. Приликом одјављивања, као и при пријављивању, морају се полицији послати три испуњене одјавне листе. Трећи примерак се снабде са датумом одјаве и печатом дотичнога кварта, па се преда томе лицу, да му служи као одјавни лист ( А1ј2и§8а1;1;е81;) за полицију онога места, куда дотично лице мисли отићи. Формулар таквог листа садржава ове рубрике:
списак — регистар — који носи улични број дотичне куће. Регистарни спискови иеколико бројева кућа у једној улици укоричени тврдим повезом (блоком) сачињавају једну такву књигу. Колико ће у њој бити бројева, зависи од величине кућа односно од броја настањених лица у њој. Ради лакшег распознавања тих књига и бројева кућа но улицама, књиге сваке улице су олепљене хартијом нарочиче боје. Па њима, опет, сто.ји занисано, који оу све бројеви кућа у дотичној књизи. Бележење у књиге врши се на ова,] начин: Пред списак уписаних лица у једном кућњем броју налази се мали регистар, где се заводе само имена закупника но-
име и ирезиме одјављеног лица
положај
занимање
Рођеља
место рођеља и крај
да ли Је : нежењен, ожењен удовац или разведен? да ли им.ч властиту кућу или је закупац стана, или самац под кирију. У партеру, илп коме спргту.
10
додатак и напомено Формулари одјавних листа за личности што мењају стаиове или се одјављују из хотела, скоро су једнаки са одговарајућим пријавним листама. Одјављивање бива нре одсељења и може се допустити да следује и после 6 дана од одсељења. И пријављивање и одјављивање допуштено је у хитним случајевима да се изврши поштанском картом или иисмом. Ледном нримљсне листе остају у кварту, док се, истога дана, не заведу у нарочите књиге. Листе хотелских пријава путника не заводе се ни у какав спиеак, већ се само сравне са »потерничком контролом« — и пошаљу у политичко одељење. Ове се листе шаљу два пута дневно. У колико ће књига која листа бити заведена, зависи од личности, која се њима пријављује. Таквих књига има четири, и свака од њих служи за нарочиту сврху. У прву књигу — регистар — бележе се имена свих пријављених лица по азбучном реду. У исту се, поред осталог, забележи датум пријаве и досељења. Она служи за прибирање статистичких података о кретању досељених и одсељених лица укварту и за свакодневно стално контролисање пријављених лица са иотерничном контрозом (81;еск1>пеГкоп1;гоПе). Друго оиште завођење свих пријава врши се у тако зване: квартовнп тбиге. То завођење пријава врши се према улицама и бројевима кућа у којима пријављена лица станују. Сва лица која станују у једној кући ма колико разних иородица да су у њој, заводе се у један заједнички и, по нарочитој Форми, удешени
јединих целих станова у тој кући. Норед њихових имена стоји и страна списка у коме су они, њихове породице и остали укућани забележени. Тај регистар служи ради лакшег налажења лица. у списку нарочито у кућама, где има. много кирајџија и где би за тражење по реду требало свагда утрошити знатно време до проналаска. (наотавиће се) В. ЛазаревиЋ.
ПОУКЕ И УПУТИ
За расправу пктања о лречем праву наплате из депозита од узабрањене плате чиновника није надлежан Министар, као административна власт, веЋ суд, Љ. У., за обезбеду дуга, ставио је забрану на нлату Драгољуба Д., практиканта. Драгољуб буде отпуштен из службе, па доцније опет примљен. Одмах, ношто је поново враћен у службу, Ј. Ђ., ка®еџија из Параћина, стави забрану на његову плату за обезбеду дуга. Власт, која је вршила обуставу плате, нашла је, да се обустава има вршити првенствено за рачун Љ. У., јер је он нрви и ставио забрану, па о томе известила Ј. Т>. својим решењем. Ово решење одобрио је и надлежни Министар својим решењем. противу кога је Л. Т>. изјавио жалбу Државном Савету, у којој је навео: да иитање о пречем праву иаплате расправљају надлежни су-
дови, а не административне власти, које су само дужие, да слабију страну унуте на парницу, те да ова нутем спора докаже своје прсче право наплате; а за тим, да је залога иовериочева, на нлати чииовниковој, скопчана са опстанком овога у служби и са местом његовог пребивања. Међутим — као што је и овде случај — кад чиновник буде отпуштен, па се, после извеспог времена, понова у службу врати, ранији новериоци губе ираво залоге, и забране, на чиновничковом новом опредељењу, имају се наплаћивати оним редом, како су стигле, без обзира на ранија дуговања. С тога, ношто је његова забрана, на нлату његовог дужника Драгољуба, иооле ноновог повраћаја у службу, стигла раније од забране Љ. У., то он, према томе, има и ирече нраво наплате од Љ. У. Државни Савет нагиао је, да ожалбено Министрово решење не одговара закону, и да је Министар, доносећи: га, прекорачио границе своје надлежности, иа га је, одлуком својом од *2. децембра 1905. године Бр. 8172., поништио из ових разлога: Питање о пречем праву наплате из денозита Драгољуба Д. спорне је природе, а за расправу ових питања није надлежан Министар, као административна власт, већ суд (§39. грађанског судског поступка), коме је спорни денозит требало послати ради распореда између пријављених поверитеља. Пресуде, којима надзорне власти изричу казну над председницима и кметовима општинским, могу Ши донесене тек пошто се кривица њихова потпуно извиди и утврди. Учитељ школе п с обратио се среској власти, па иредстављајући: како има да прими од опгнтине на име станарине 240 динара, а нримио је, вели, свега 50 динара, — молио је да влас.т нареди оиштинском суду, да му одмах изда сву неиздату му суму. Иа наредбу, коју је среска власт по овоме уиутила онштинском суду, овај јо одговорио: да је за ову годину станарина свега 120 динара, јер је толико буџетом одобрено. У исто време суд је послао и одлуку општинског одбора: да с.е више не издаје но што је буџетом одобрено. Срески начелник, налазећи да учитељ на ову станарину има нраво по закону. и да му то нраво не може одузети општински одбор, на основу чл. 148. закона о онштинама, донео је пресуду, којом је председника онштинског суда казнио губитком 15-то дневне плате. По изјављеној жалби, Државни Савет је нашао: да иресуда на првом месту по Форми не одговара закону, јер је заснована на чл. 148. закона о ошптинама, који не даје ираво кажњавања надзорној власти, а међутим у њој није наведен ни један законски нронис, као што то тражи чл. 156. иоменутог закона. Затим је донета на недовољном извиђ а ЈУ, Ј е Р ј 0 0 обзиром на тач. 1. чл. 190. закона о општинама требало, имајући у виду §§ 5. и 51. кривичног поступка, из-