Полицијски гласник

БРОЈ -2

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 23

у нашој преотоници није било за читавих шест година, а који подсећа на сличне з.чочине из ранијих година : убиство бурмуције Змејаиовића, нађени леш у „Бари Венецијп" сав исечен па парчад и зашивен у цаку , убиство Баба Кате која Је нађена удављена у Таншајдану и чији је убица пронађен тек после три год'ине, убисТво Танаоија БлагОјевића, млекара; дрска разбојништва са покушаним убиствима над Јевтовићем, златаром, и Васом, дуванџијом код старог „Граид Хотела" и т. д. Овога јутра нађен је заклан у својој радњи Коста Николић, мехшџија код »Битоља". П'р'ви га Је нашао његов келнер Лазар Ненадић, родом из Обреповца, који је у 6 часова изјутра дошао у механу из 'собе у којој је спавао у истом дворишту и ушав у радњу до самих унутрашњих врата из дворишта нагазио је на свог мртвог газду, гле лежп сав у крви. Лазар је Одмах известио Костину жену и кћер, а пб-сле кратког -Аремена сазнала је за то и полицИја кварта сав : акалског, а по том муњевитом врзином- пронео се глас и по целом Београду. Иследна власт одмах је изаитла на лице места, начинида уВиђај н пред.узела вМб мере, да се убица пр'онађе. Нредузетом Ј№тјШ-от у№рђен6 је следеће: Убијени Кив^а заТвор|1о је механу у очи тога дана као & обОТно -у 1 час Иђ поноћи, па отишао да спаћа ^ М*Јтој зграДи у једној соби из дворишта, јг којо.ј еу спавали жена му и кћи. Пре тога Наракувар Милркн Рад()6ављевић из Прокупља затвбрио је кујМ-у, којг1 је уз саму механу, па кључ оставио н4 Одређ№оме месту у радњи, ову НОЧиВтио, избјјибао Малове, очистпо газдине ЦППеле и оставиб ИЗс Норед саме касе у трпезаргтји , па пред саму МЈноћ и он и оба келнера, Вбћ иоМенут!! Лазај1 Ненадић и Милан АлекС &адроМћ, {зВДУм из Ст. (Зрбије, сва тројица маДо.ЈетнИЦИ, бДМШлН Д !1 (;1Шћају у једној соби у двбриШту, Преко НуМ од собе у којој је газда бпавао. Убијени јћ'; Д&кле, после момака остао још један сахат у {ШЉт, па као и увек, у 1 час закључао и отишао у своју собу, поиевши кључ са собом. У 4 часа изјутра, у уобичајено време, устао је и огишао да отвори механу, али чим ју је отворио и крочио унутра, добио је изненада један ударац у главу, а по том и четири ударца иожем у врат, од чега је моментано нао мртав на патос. Зликовац је тада одсекао кључеве бд касе, кбје је убијени увек о врату ббешене носио, отворио касу, из ње покупио сав новац, изузев нешто ситпине у српској и аустријској монети, од прилике око 800— 1000 дин., од којих је највећи део, на 5— 600 ситнине било, у аустријским новчаницама, а остало у злату и српским новчаницама, за тим три златна прстена, једну златну мушку бурму, један златан женски ланчић са медаљом у виду срца и један златан брош у виду копито; од она три прстбна један је са пдочом, на којој је у Оредини бдао' грб', а окодо' круна и монограм М. Р., гга је онда побегао ни од кога непримећен, ма да је у то доба пред самом механом било неколико Фијакериста, који су очекивали долазак брзог воза. Убица није аисолутно никаквих тр'агова бставио за собом, изузев једино нрашљивих отисака од каљача на столу, који је стајао иза самих унутрашњих врата и са којих је зликовац

и извршио напад на своју жртву, и на нагаженој левој ципели убијенога, којс су уз касу очишћене стојале. Ударац у главу извршен је* туннм и ивичастим оруђем, по свему оудећп једним око два килограма тешким маљем за отварање бурића с пивом и набијање огњишта, који је едајао у ке.тнерају и био тако јак, да је темењачу пробио и један део у карлнчастом облику сатерао у сам мозак. Пошто је ова повреда нанесена на темењачи и то на против положеној страни од стола, то се, поред наведног иптензитета ударца, са сигурношћу може се закључити да је напад извршен са стола, на коме су осталн трагови отисака од каљача. Одмах после задатог ударца у гдаву, од кога је се жртва по свој прилици одмах онесвестила и повела, а верокатно и на врата наслонила, убица је ваљда, другом, левом руком, потегао ножем и и задао јој четири ударца, од којих два безопасна у доњу вилицу, а два у оам врат тако си.шо и вешто погођена, да је зкртва услед пресека једњака, душника и једне артерије моментано пала на патос и умрла. Но.мајући тако рећи пикаквих трагова — ма да је доцније под келнерајом нађен и један крвав петпкпр са мопограмом Н. М. пз купатида пок. Нестора Милосављевића, какви су из купатида летп хиљадама крадени, и за који није несумњиво утврђепо да је од убице заостао иследник је се налазио пред једном врло тешком и замршеном ситуацијом. Најчудноватије је то, на који је начпн убица могао доспети неопажен у мехаиу, кад је пок. Коста кључ са собом носио, а другог кључа није било, нити је убица дбшао кроз какав прозор. Једно је само међу тим, несумњиво било, а то је, да је убица био у каљачама и да су му прилике п околнооти у кући биле врло добро позћате. Отуда је прва сумња пала на најближу бкблину: жеПјг и момке. Сумња против жеће, Исјравно оамо као саучесника убрзо је бтпала, јер код сваког здочинства, особито убиства, мора на првом месту гледати па побуде и мотиве. У овом случају ма да је раздика у годинама била повелика нпак жена није имала никаквог рачуна да мужа нестане, јер је Он поред ћерке имао и сина, те се наследству није могда надати, нити пак повољнијој удадби. У ооталом по причању свију лепо су живели. Остади су још само момци. Било их је у то време тројица, али су они били и малолетни и нејаки, а нису имали ни каљача, те је и нротПву њих постојећа сумња отпала. Пптало се онда за раније мзмке, од којих се одмах као на најсумњивијег наигадо на некбг Спиру Николића који је пре тога на недељу дапа био од њега изашао под изговором да ће да се врати патраг у Румунију, одакле је и дошао, ади тамО није отишао, већ овде без посла остао, додазећи по кад кад у исту радњу, у коју је био и дошао у очи самога извршења овога дела. Он је још носио и каљаче, ма да је тих дана време бидо и суво и топдо, те је ношењо каљача била тада права реткост. Писац овпх редова поводом овога деда нарочито је обраћао нажњу на ношење каљача и за читавих шест дана, до оне кпше о Божићу , апсодутно никога с каљачама није видео. Сумња противу Спире била је у толико јача, што је комисијски утврђеио, да остављени от-

паци од комада|Гна*5стоду и по велИчини Каљача, и но излизапбстн исгих, и по величини и правцу оних коцкастих пољца — у свему одговарају Спириним кагвачама. Поред тога Спира је до тога јутра станозао код неког Жнвка Марошевића, носача, на Дорћоду, а тога се дана преседио у други крај вавоши, код г. 'Б. Димовића порезника, код кога се истог дана Спирина жена, која је дотде такође код Живка отановала, погодида у сдужбу, па целог дана била забринута и унлакана. Сам Спира кад је исте ноћи тамо нађен и позват у полицију био је уплашен и свог га је зној облио, ма да је се доцније једнако, врдо хдадно и куражно држао. Сво око није довољно за утврђење Спирине крнвичне одговорности, те је нарочито потребно знати његов ранији живот и вдадање, што он овако описује: „Ја сам родом из Враневшнице у кичевској кази у Маћедонији, од оца Николе н матере Биљане. Из свога села отишао сам још као младић од 20 година у Бигољ, где сам пробавио 6 година. Из Битоља вратио оам се кући, а одатле сам уекоро отишао у Туриу Северин преко Србије. Из ТурНе отишао сам код свога стрица у Врачарови, на граници између Вдашке и Аустрије, од Турске недадеко три сахата хода. Стриц ми се зове Јања Ристић који је био нре Фурунџија, а умро је од прилике пре 6 1 одина. У Врачарови еедео сам летос, па сам отишао у Адакале и ту сам ступио код Стојка Н. Фурунције. Овде сам цровеб годину дана, па сам отишао у Оршаву код Крсте Андрије, Фурунџије; код кога сам се задржао од прилике 3 м-ца, а одавде сам прешао у Текију 8 2 иди 8 3 год. и ту сам отворио сам Фурунџнпицу. У Текији сам провео као Фурунџија 1-2 г. дана, па пошто сам са радњом гтосрнуо, прешао сам у Оршаву где скм ступио као момак у фурунџиНицу код Исака Коеновића. То јо бидо 1 88 5 год. Овде оам провео до Ђурђева дана исте године, па сам отишао код свога старог газде у Адакаде код кога сам сдужио годину дана као сдуга, а 0 м-ци као застуиник његов, јер је он отишао кући својој. Из Адакала отишао сам у Кладово код Фате Динуловића, каф. код кога сам био келнер, а узео сам код њега каФу под закуп. Код њега сам пробавио 7—8 м-ци, па пошто сам се разбодео отишао оам у Турну Северин код Анђела Коотовића, фурунџије. То је било мислим 1887. или 1 888. године. Код Анђела пробавиб сам лето и зиму, иа сам отитпао у Крајево, од Турне удаљено за 3'/, оата возом. Тамо сам био код некога Василија Н. фурунџије код кога сам провеб 6 м-ци, па сам се пенбвб вратиб у 'Гурну кбд Анђела, јер ме је он писмом позвао. Овде сам пробавио до Белигдана мислим 1890 године, па сам отишао у Кладово на вашар, а одатде одем на Ђердап, јер се он тада грађаше. Овом приликом, кад сам се по други пут вратио у Кладово, вратио сам се своме старом газди Фати и по његовој наредби отишао сам на Ђердап и настојавао подизању његове Фуруне и бараке. То је било 1890 год. и кад су ове зграде биде готове Фата ме је примио као ортака у фуруни и са њиме сам радио 3 м-ца, а по том се разортачимо и отпочнем своју радњу. На Ђердапу провео сам до с јесени 1901 године, када сам ое упозиао оа садањом мојом