Полицијски гласник

СТРАНА 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 2

Р А С П И С Свима о^ру^иим начеиствима Из многих места стижу ми многобројне жалбе, противу нерада и незаконитог рада општинских управа, а нарочито противу незаконитог утицаја њиховог на самоопредељење и слободу бирача, за одређене изборе онштинских часника на дан 15. јануара ове године. У поглеДу њиховог нераДа, сазнао сам: да многе општинске управе не само ништа и не раде на заштити личне и имовне безбедности у своме делокругу, већ напротив, да чак ни злочина дела не достављају полициским влаотима, све у цељи да се не замере бирачима. А у погледу незаконитог утицаја на одређене изборе сазнао сам да многи часници и службеници општински, не само не врше своју дужност по закону, већ на против, да нретњама, застрашивањем, измишљањем и проношењем лажних гласова, и другим недозвољеним средствима, ометај-у бираче у саставу кандидатских листа, да поднете им листе не примају и не потврђују, и у опште, да стварају читаву забуну и неспокојство код бирача. Најзад, сазнао сам: да су и поједини полициски органи према свему томе или равнодушни или крајње лабави, као да их се све то ништа и не тиче. Наређујем вам: да у смислу мојих расписа, ПБр. 22833 од 7. септембра, и ГШр. 30672. од 7. децембра 1905. године, најенергичније предузмете сва законом дозвољена средства, и силом закона, нагнате све општинске службенике на тачну и према свакоме подједнаку примену закона; на тачно и савеено вршење своје дужности, и да са свима онима, који се' ма у колико о закон огреше, поступите најстрожије по закону. Нарочито вам наређујем, да са свима полициским чиновницима у подручномвам округу, предузмете сва законита средства, да се потпуно загарантује иотиуна сло-, бода и правилност општинских избора, и сузбије сваки незаконити утицај, нарочито појединих општинских и полициских органа. За сваку појављену незаконитост при изборима, и за сваки нехат и лабавост подручних вам органа, известићете ме одмах телеграфским путем. За неизвршење, или за немарно и лабаво извршење ове наредбе, коју ћете најбржим путем саопштити свима подручним вам органима, бићете ми у ирвом реду ви лично одговорни, а у другом реду начелници срески. ПБр. 127. 3. јануара 1906. год. у Београду. Министар унутрагињих делн, Ив. П. ПавићевиЂ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО ; : "т г.ј '

ПРАВО ЦОМНДОВАЈ±>А . .Г.> : . . 1.1; :■ ' ■ I (СВРШЕТАК) Велики иравнички ауторитет, какав је имао Митермајер, није остао без утицаја ни у овом односу. Ако у цитираним његовим Фразама и није изражен политички и правни, већ само етички значај и смисао Највише Милости, управо оно, што даје само моралног критеријума за употребу тога права, другим речима, ако овакве његове Фразе такође ни у колико нису могле да ослабе велики значај чисто политичких и цравних објашњења, која су ишла у прилог противном и једино правилном гледишту, ипак су оне, изговорене од човека, као што је био Митермајер, биле у стању да заталасају духове и да их у једном великом делу освоје за гледиште, које су у тим Фразама изражавале срце, а не нравни резон. Велики ауторитет иравнички успео је да уздигне е-тику изнад права и* у чисто политичкоправној области. Али то није ни довољно ни умесно. Сам тај Факат, што и један Митермајер, заведен осећајима а не разумом, није имао дати ничег бољег у аргументацији једног набпачког гледишта, најбоље сведочи, да се његово гледиште не да бранити на основи политичких и правних принципа, а резони те врсте, резон права и политике и јесу једини могући разлози за решење овога питања. ТИМе* се објатњава, што је ово гледиште и иоред тако славних симпатија, какве их је позајмио Митермајер, после кратке владавине, иропало. Оно, у основи, нијеимало уза се резон јавног права у оном смислу, у коме је јавно нраво непосредни израз уставности и парламентарности, па самим тим није могло опстати. Оно се је повукло и уступило место рационалнијем гледишту, које не зна за друкчу етику од оне, коју дозвољава политичко - правни принцип парламентарне •већине и одговорне владе, која из ње излази. Па ипак, гледиште Митермајерово победило је ма и за неко време, а тб је већ огроман успех. Јер, поред несумњиво јасних последица, што их даје начело министарске одговорности, таквом гледишту није требало да буде места у јаче истакнутом правништву. Али иије само Митермајер донринео ширењу овог гледишта. Јер, у колико оно није успело да својом непосредном аргументацијом и ауторитетом тако великог браииоца задобије све духове, него је и после тога поприличан део био и тада противног мишљења, била је ту дубока спекулација Хеглове философије, која је остали део с успехом завела за гледиште, које је и исиоведао и бранио Митермајер. Тако др. Ленинг брани управо читаву једну генерацију што је исповедала заблуду и што је том ауторитативном заблудом, коју је и један Митермајер помагао, аса којом се тако згодно поклапала начела Хеглове ФилосоФије, дат разлог, да се то питање и сада сматра као спорно. Јер, по Хегловом филозофско-

нравном резовању, помиловањем монархов суверенитет остварује своју душевну моћ и у облику опрошт&ја и заборава уништава злочин. »А у колико се овако што деси у свету, треба му тражити разлога само у величанству, а не припада области обичпог разлоагног процењивања и одлучивања. к А кад већ тако ствар стоји, кад се помиловање у опште не мора ослањати на разлоге, то је сасвим природно, да. нико за његову примену не може ни одговарати, те самим тим не може нико други имати ирава на оцену указа о помиловању, сем владаоца. Чак и један тако угледан писац, као што је Мол, био је заведен оваквим гледиштем, ма да је доцније ово гледиште изменио, тврдећи; »да се ирактика права помиловања треба да сматра као и сваки други акт државне управе, и да је због тога везана за одговорност онога, који је као саветодавац одговоран Круни за нравну и политичку исправност посла,« јер и за послове ове врсте »Министар у сваком случају носи и моралну и политичку одговорност својим останком у слузкби и својим иотписом.« 1 У осталом и да не напомЦњемо остале знатније писце, који су као и Митермајер заступали гледиште искључивости Круне у уиотреби права помиловања. Сви они гледали су у том праву најнепосредније личпо владаочево право, за чију употребу не може бити речи о Министарској одговорности. Сви они сматрали су премапотпис Миниотров као ствар Формалног ирава, као употребу ауторизације владаочевог потписа, као доказ за аутентичност Његовог указа и ништа више. Па ипак, овакво гледиште ие да се бранити никаквим озбиљним разлозима. И ако је носилац извршне власти, владалац ту власт практикује преко Минисгара, који су непбсредно одговорни не само њему, него и Народном Представништву, али не само за уставну и законску основу сваког владаочевог акта, него још и за то, да је сваки такав акт сагласан још и са државним интересима, другим рсчима, да је целисходан. Велики принцип целисходности, који је полазна тачка з'а оцену практичне политике једне владе, има своју важност у целокупној примени управне власти, па и у питињу: је ли право помиловања на та.квој основи примењено. Уставност и законитост једиог акта нису у стању да сачувају једну владу или једног Министра и од одговорности политичке, ако је у колико је тај акт нецелисходан, ако је он по јавне интересе, којима треба да одговара, штетан. Политичка одговорност Министране биунраво ни постојала, ако би она била немогућа у оним случајевима, у којима је рад владе уставИо и законски дозвољен. Повреда уставних и законских прописа нретпоставља главну погодбу за правну Министарску одговорност; али политичка одговорност, као далеко важнија и чешћа у примени, иде далеко даље. Њен правни смисао и настаје онде, где ирестаје разлог правне Министарске одговорности. Другим речима: устав и закони прописују само крајње границе, у којима се активност једне владе може кретати, обе-