Полицијски гласник

СТРАНА 28

или иначо за дело туђе; морају јавиа. доказателства обвињавати оптуженога, да је он сам преступленије учинио или да је у томе учасником био. 8). .'!акон полицајни нема ту цељ, да освету над предступницима упражњава, него оне да одвраћа, који би предступници и злочинци бити могли. па на добар пут да. ји исправља. 9). Полицајни чиновник и кмет да при сваком предмету, који им се на пресуђење предложи, точно испитају, је ли предступник или кривац из зле намере неко преступленије или злочинство учинио, или је случајно у таково увучен, наговорен, или још принуђен; је ли он као човек доброга поведенија познат, или је вигае пута као предступник осуђиван и казњен бивао, па по томе већу или мању казну по законику грађанском да изричу; дакле да се на учињено преступљење односеће се обтерећавајуКе или олакгаавајуће околности свагда у призреније узимају. 10). Да се полицајне власти прописани им у иолицајној уредби граница точно придржавају. 11). Да полицајне власти при саслушавању сведока обазрителне буду, како ји важна сведочанства не би обманула и обтуженога у неправедну кривицу бацила. 12). Да се обтужени за учињено преступленије подобателно преслуша; т. ј. да обтужени све представити и изложити оме, што би на његово оправдање служити могло. По пред изложеним основима свако унидети може, да је Његова Књажевска Светлост са својим Правителством, када је ову полицајну уредбу и законик полицајни издати принуђена била. по § 66-том устава земаљског морала изабрати средотво, којим ће осигурати благостање отечества нашег, као и спокојство, мир и добар поредак сажитеља; дакле је цољ и намера Његове Књажевске Светлости, да овом иолицајном уредбом и закоником полицајним сваки мирољубиви житељ предохрањен буде у својој чести и има.њу од свакога нападања, и да би сваки од њи нашао заштиту од злохотиика, скитница и развратника. И по томе, даби сваки мирољубиви сажитељ безбедност и спокојство уживао у ономе добру, што му је Бог дао; а развратници, злохотници, безпосличари. скитнице и нарушитељи безбедности и спокојства, да би брзу и ираведну казн искусили. По чему излазак ове полицајне уредбе и законика полицајног јесте за свакога Србина пожелано појављење; јер добро мислећи и мирољубиви житељи добивају у томе заштиту и обрану и обезбеђење свога грађанскога живота, а огрезнувши у изступленијама добивају једну препреку, да се у страстима ограниче, извесно знајући каква ји за њиову необузданост, безсрамност, лакомство и непослушност казн очекује. Но цељ ова тек ће се онда постигнути, ако полицајни чиновници и кметови набљудавали буду горе изложене основе, ако т. ј. у свему правду набљудавали буду; ако се придржавали буду у уредби полицајног постављени правила и граница.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

Попечителство Внутрени Дола изда ће обширпа наставленија у овом смотрењу лолицајним чиновницима, званичницима и служитељима, а међутим и предстојећи распис може служити свакоме задовољни иравац. Којом нриликом Понечителство ово налази за нужно следујућа упуствованија објасненија ради свима иолицајним властима одпустити. Полицајне власти по определенију своме дужне су мотрити, да се безбедност, мир и добар поредак у земљи одржи, да се тога ради издане нолицајне наредбе набљудавају, па по томе да онога на одговор узимају и но законику казни да подвргавају, којибииздане полицајне наредбе нарушавали, или који не 5и оно учинили што им се иалаже и што закон и уредба. обште безбедности ради иропиоује. Ово је повреда обште безбедности, дакле аовред а Јавна закона, уредбе, или власти. И такове повреде дужне су полицајне власти без одлагања ислеђивати, преступнике на одговор узимати, казнити и исправљати. По у случају кад неко другога обезчести, или му другу какву обиду, штету или увреду нанесе, па се овај увређени или оштећени не тужи, ту полицајне власти докло тужбе и тужитеља нема, у ислеђивање да се не упуштају. Ово је иовред а ариватна, и у таковом олучају, мора се повређени или оштећеии тужити и тражити удовлетворења, по томе тек па предложену тужбу, дужне су иолицајне власти учињено иреступленије иследити и по закону полицајном предступника казнити, те тако увређеноме или оштећеноме дати удовлетворење.« Пошто је упозорио власти, да. се ириликом одређивања казне крећу у границама минимума и макоимума, законом одређеног, раснио даље наставља: лКривац тим тежу и већу казну заслужује, што су веће препоне биле, које је уклонити морао, или што се више спремао или претварао да зло учини; што већа опасност из престуиленија произтиче, коју је предвидети могао; гато је већу штету или иовреду учинио и т. д. А напротив околности олакшавајуће казни преступнику, јесу, ако се докаже, да је он наговорен или наведен, да преступленије учини; ако је зло у првој љутини и јарости учинио; ако је иначе свакад доброг владања био : ако је учињену штету одма накнадио, власти се сам пријавко, или ако је кривицу своју без затезања иризнао и т. д. Све су то у §-у 158 ове уредбе полицајне јасно назначене, које околности казн отегоћавају, које олакшавају, т. ј. које околности треба у призрение узети, да се ио њима већа казн изрече, а које опет олакшавају казн, да се мања казан по њима онредели. Ако је у полицајном законику назначена казн затвора, има се преступник само на затвор без гвожђа осудити; но ако је у законику назначено строг затвор, онда се нреступпик има по овом определенију осудити да затвор у гвожђу нретрпи. По § 78-м уредбе иолицајне могу се казни по обтерећавајућим околностима пооштрити; а то пооштрење бива, када се преступиик иоред новчане и телеоне

РБОЈ 8 — • : казми јошт и на затвор осудити има. У ком се случају то пооштреље изрећи може. назначено је у законику као н. ир. у 55, 58, 77, 85, 86, 123 ! ) и т. д.; дакле гди то пооштрење у законику није назначено. не може се пооштрење оиределити. По §-у 19-ом уредбе иолицајне овде прикључене, може се једна казн заменити с другом. Но како се ове казни и у ком случају замеиити могу, изложено је у истом 49-ом §-у. Бољег управленија ради нека полицајним властима за упутствованије служи, да се осим у 26-том §-у полицајне уредбе назначена лица, јошт и иначе познати у народу доброга поведенија људи на телесну казну не осуђују, но на новчану или на затвор, као и наиротив хрђави, развратни и иорочни људи или више нута казњени, ако би могли или захтевали да казн затвора или телесну одкуие, да се то не допусти, но да се казн изврши као јпто закон опредељује, и као што иресуда донесе. Дакле при изрицању пресуде треба благо-т разумије употребити, како ће полицајна власт одговорити горе изложеним основима. Доброга поведенија познати човек учинивши иреступленије, нека по мери кривице казњен буде, али да не буде зато изложен јавном иоруганију, на убитак чести и напредка свога. Ако се поштен и чуствителан човек на новчану казн или на затвор осуди, он Ке то више чуствовати, него развратник досуђени му и претрпљени бој. Дакле људе, који су доброг владања, па био он газда, или слуга или сиромашак, ако он има чести и поштења, ако је уредан и свагда послушан био, не треба осуђивати на телесну казн, ма да у законику и сгоји казна боја; треба ову заменити затвором или новчаном казни. А на против људе хрђавог владања, бекрије, развратнике, који образа и поштења немају, који су посве неуредни, неиослушни, уиорни и безстидни, ако би у законику и стајала новчана казн, треба осуђивати на телесну, или ако ову по 49-том §-у уредбе полицајне не би могли издржати, на затвор.

По §-у 33-ћем полицајне уредбе ж) прописује се, како се са полицајним испитаником поступати има, и тек само, ако је испитаник упоран, па навалице обмањује и лажама испит обтерећава, онда може га полицајна власт за то сразмерно с нешто затвора, или ако је за то, с нешто боја казнити. У оваковима случајевима морају полицајне власти предострожне бити, и смисао ове уредбе добро разумети, кад се. то јест и зашто, мож(^*неко при испиту казнити. Пије овде намера, да се испитаник силом казни натера на признање, него да се за лаж и изми-' шљена замотавања казни. Зато, кад је неко у престуиленију уваћен; или кад су се код њега знаци, алати или друге ствари нашле, које су се ири учињеном престиуленију употребити могле; или кад се учињеног иреступленија код њега трагови нашли; или када се обстајателно и јасно и у свему очевидно учињено нреступленије преступнику доказује, а преступник

') Реч је о Нолицајном казпителном закоиику.