Полицијски гласник

БРОЈ 7.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 12. ФЕБРУАРА 190(5.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОлИЦИ^ски ГЛАСНИН" излази једанпут, а лрема потреби и пише пута недељно. Претплата се полаже у папред, и то најиање за пола, године код свију полидијских власти и износи: 20 динара на годину за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годипте. За иностранство: годипгње 24, иолугодишње 12 динара у злату. Поједиии бројеви „По.шцијског Гласннка" пе продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а но саслушању Министарског Савета, решено је: да се Јеврем Шишмановић. благајник Министарства.унутрашњихдела, на основу §. 70 закона о чиновницима грађанског реда, стави у пензију која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашљих дела, 31 децембра 1905. г. у Београду.

Указом 11>еговога Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра унутрашњих дела а на основу § 6. закона о местима у Србији решено је: да се место Доњи-Катун, заселак села Катуна, оиштине катунске, по изјављеној жељи његових становника, прогласи за село, под именом Доњи-Катун, с тим, да и даље остане у саставу исте општине. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 31. јануара 1906 .Г. уБеограду.

Указом Његовога Величанства Краља Иетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а, на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 21. децембра 1905. год. Бр. 9052, донето на основу тач. 9. члана 144. Устава, које гласи: «да се Тодор Петковић, учитељ из Ратковића, родом из Скадра у Старој Србији и турски поданик, по молби својој прими у српско Поданство заједно са својом женом Зорком и малолетном Керком Олгом, изузетно од § 44. грађанског закона, као досадањи српски заштићеник«. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. јануара 1906, г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутраш-

њих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрена су решења Државног Савета, од 3. јануара 1906. год. Бр. 9194 и Бр. 9195, донета на основу тач. 9. члана. 144. Устава. земаљског, која гласе : »да се Александар А. Зикопулос, из Ниша, родом из села Папино, у Епиру, у Турској и поданик исте државе, по молби својој прими у срнско поданство, изузетно од §. 44. грађаиског закона«, и да »се Ђорђе А. Зикопулос, апотекар из Ниша, родом из села Папино, у Епиру, у Турској и ноданикисте државе, по молби својој примиусрпско иоданство, изузетно од §. 44. грађанског закона«. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. јануара 1906. г. у Београду.

КРЕТДНзЕ КРИМИНАЛИТЕТД у месецу децешбру 1905. год.

Према званичним подацима полицијских власти, у току месеца децембра прошле год. било је у Србији: 1. Убистава 31 2. Детоубистапа 2 3. ћехотичиих убистана • • • 1 4 Нокушаја убистава 29 5 Разбојништава 5 6. Злонамерних понипггнјатуђих ствари • • • 13 7. Иаљевина 64 8. Опасннх крађа 247 9. Тешких телесних новреда • 12 Од изложених дела пронађено је : убистава 25, детоубистава 2, нехотичних убистава 1, покушаја убистава 29, разбојнвштава 4, злонамерних поништаја туђих ствари 2, паљевина 3, опасних крађа 55 и тешких телесних повреда 12. Највећи број убистава извршен је помоћу ватреног оружЈ а (18), затим помоћу туиог оруђа. (6), помоћу ватреног (5) и задављивањем (2). Узропи са којих су ова убиства извршена леже: у међусобној свађи за 12

случајева, у освети за 9, у нористољубљу за 3, у нужно] одбрани за 1 и у вршењу дужности за I случај. За осталих 5 случајева узроци су непознати. Посматрана према местима на којима су извршена, изложена убиства јављају се: у срезу јабланичком 2 ( I непронађено), у срезу лесковачком 2, у срезу расинском 2 (1 непронађено), у срезу подунавском 2 (1 непронађено), у срезу зајечарском 2, у срезу косаничком 2 (оба непронађена) и по 1 у срезовима: врачарском, космајском, колубарском округа београдског, посавском округа београдског, тамнавском, пчињском (ненронађено), крагујевачком, ражањском, копаоничком, параћинском, пожаревачком, рамском, хомољском, звитком, моравском округа, пожаревачког, љубићском, таковском, тимочком и у Београду. Детоубиства су извршена у срезовима: хомољском и заглавском. Нехотнчно убиство извршено је у Београду. Иокушаја убистава било је: у срезу мачванском 3, у срезу гружанском 2, у срезу грочанском 2, у срезу ражањском 2, у срезу расинском 2, у срезу јасеничком округа смедеревског 2, у срезу зајечарском 2 и по 1 у срезовима: посавском округа београдског, колубарском окр. београдског, ггољаничком, јасеничком округа крагујевачког, трстеничком, јадранском, рамско-м, голубачком, љубићском, тимочком, прокуиачком, ариљском, драгачевском и у Београду. Од ових дела њих 16 извршена су у међусобноЈ свађи, 8 у освети, 2 из користољубла, 1 из љубоморе и 2 из неиозн атих узрок а. Разбојништва су извршена по 1 у срезовима: гружанском, лепеничком, качерском, орашком (непронађено) и пожешком. Здонамерних поништаја туђих сгвари било је : у срезу мачванском 3, у срезу жуиском 2, у срезу љубићском 2 (1 пронађен), у срезу загдавеком 2, и по 1 у