Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 71

Са тим исправама он може утврдити године овоје старости. III. Суд онштине осечиначке, актомсвојим од 11. јануара ове год. Бр. 42, пита: »Пре извесног времена упаљена је отлукана Николе Милићевића, каФ. из Осег чине, и он је тражио да му онштина плати штету. што кривац није пронађен. Пачелник среза позвао је општину, ,да положи таксу и дијурну вештацима, позивајући се на чл. 23. закона о накнади штете учињене паљевином, који истина, вели, да општина плаћа све таксе и дијурне, али се не вели, да ли то бива пре осуде и без пресуде судске. Моли се уредништво да изволи објаснити: да ли општина мора положити ову таксу и дијурну пре осуде, и ако мора одакле ће је положити, кад у буџету нема позиције за то, а позиција на непредвиђене трошкове за 1905. год. исцрпљена је сва, а за 1906. год. још није ни састављен буџет. Ова позиција за прошлу годину била је. свега 40 динара?« — На ово питање одговарамо: Из чл. 12. и 18. закона о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим ноништајем ствари, јасно се види, да се такса, дијурна и сви остали трошкови, што их помиње чл. 23. истог закона, плаћа у напред. Према томе, општина је дужна., да пошље све оно што тражи срески начелник. Новац нека изузме или из своје готовине, ако је има. или ако ове нема, онда нека изиште одлуку одбора, да се привремено исплати из општих прихода по буџету, а за 1906. год. нека при прављењу буџета овај издатак покаже, пошто сума, коју начелник срески тражи, свакако премаша дванаестину оне суме, која је у прошлој годиии предвиђена буџетом на позицију ненредвиђених издатака. IV. Један онштински пиоар пита: »По §. 391. кривичног законика, казни се свака проста крађа стоке и земљоделског алата у вредности до 100 гроша, а осталих ствари у опште у вредности до 200 гроша. Према овоме, а на тужбу нриватног тужиоца, кашњено је једно извесно лицо са 20 дана затвора и 4 м-ца надзора, што је са њиве тужиочеве, у отвореном простору, украло 13 снопа ражи у вредностп 8 динара. По жалби осуђеног, Првостепени кр. суд поништио је ову казну из тих разлога, што ово, вели, није иступна крађа, јер је иавршена у отвореном ироатору, и за пресуђивање исте надлежан је Првостепени суд ио § 222. тач. 3. кр. закона. Ако би ово гледиште Првостепеног суда било правилно, оида полицијске и оиштинске власти не би биле у опште надлежне за суђење крађа учињених у пољу, изузимајући стоке и земљорадничког алата, и без обзира на вредност ових.

Како ја нисам сагласан са овим гледиштем Првостепеног суда, ја молим уредништво да оно изволи изнети своје мишљење по овоме?« — На ово питање одговарамо: т И § 221. и § 391. кр. закона, који одР е ђУЈУ категорију крађа, везују ову за вредност иокрађе, па то чиие и § 221. а и 223 ,4. прмецутога закона. Све ове одредбе, које су постале-јејднрвремено с оном из ,т. § 222. кр. зак. (10. јануара . 1879 год.) имају задатак да утвр.до: кад се извесне крађе казне као иетуп а.кад као преступ, и за основицу те разлике узимају вредност , а не начиц извршења, јер он игра пресудну улогу тек у разлици, која се тражи између простих и оиасних крађа. Према овоме, све крађе, па чак и крађе: кошница, платна с. белила, сабраних плодова у пољу и т. д, кад њихова вредност не прелази двеста гроша чаршијских, долазе у ред иступних крађа, и за извиђан>е и суђење њихово надлежне су општинске и полицијске власти. По томе, гледиште Првостеиеног Суд а није правилно, јер ое ничим не да објаснити: шта би определило законодавца, да! полицији и општ. властима да прво суђења крађе стоке до 100 гроша, а не дбзволи им суђење крађе жита у вреднбсти 8 динара?!

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ и 3 ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА У притвору Управе града Београда налази ое ово лице, које одговара за две опасне крађе, а које се казало као Фрања Фрикфирт, зидарски радник, из Суботице у Угарској,.

Истога дана по подне господин и госпођа изашли су у варош, а Фрања је остао сам код куће. Госпођа је при одласку закључала сва одељења, само је кујна остала отворена. Кад је се, међутим , у вече вратила кући, нашла је откључана врата на салону. Одмах је помислила на крађу и није се преварила. У спаваћој соби затекла је отворену фијоку од стола у коме је стајао накит и из когд је нестало ; једне златне бразлетне са дијамантима, једног кољеа и једне огрлице. Извештен о овоме дежурни чиновник кварта теразпјског одмах је отишао на место покрађе да учини увиђај и предузме прву истрагу. Природно је било посумњати нановога слугу, тб су његове ствари најбрижљивије претресене, али у њима нишга не бегие. Онда се тражило по местима где се покрадени накит вероватно могао склонити и он је и нађен сад под једним орманом у кујни, заједно са тринаест врло финих калауза разке величине од челика и месинга. Одведен у кварт Фрања је одмах признао, да је ову крађу извршио. Када су господа отишла од куће он је са калаузима отворио закључане одаје и сто у опаваћој соби, па отуд узео поменути накит, у намери да га иоклони, како сам вели, некој својој љубазници Катици, коју никако ближе није хтео казати. 'Извршеним претреоом дежурни чиновник нашао је код њега и 80 дин. у српоким новчаницама по десет динара, па нОшто му је то о^узео, спровео га је у Управу града Београда на преноћиште, где је по извршеном претресу од стране апсанџије затворен у иГлавњачу," где се налазио и познати коцкар и лопов Војислав Томић, звани ,,Мурга". Кад је Фрања заспао, «Мурга 8 је приотупио трећем претресу над њим и он је успео да код њега нађе још вешто прикривенпх 72 динара, које је, наравно, присвојио. Фрања је изјутра приметио да му је новаца неотало, али се пије хтео жалити, што је власт утврдило у уверењу, да је и новац негде укра-

Фрања вели, да је у Београд дошао «из прека» пре осам дана. Тамо је, вели, радио као зидароки раденик и олужио по Осеку, Загребу, Фијуми, Абацији и т.|д., а овамо је сад први пут прешао да тражи бољу зараду. 1 3. тек. м-ца погодио ое и ступио као слуга код г. Д-р Светозара Марковића, овд. лекара.

ден. Но ову су крађу проказали други притвореници, те се над становницима аГлавњаче" поведе по овоме делу кратка претходна иотрага, за време које се (( Мурга» оггоразуме са Фрањом да новац заједнички поделе, а да га Фрања не тужи, што овај и учини, но влаот ое није обзирала на овај њихов међуообни уговор, већ