Полицијски гласник

БРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 79

ааконским ирописом није наређено да се Престоне Беседе и Скушлтинске Адресе објављују —- обнародују — на зборовима онштинским. те баш и да је ово жадитељ пропустио да учини, не би наступила одговорност из чл. 158. закона, о општинама. Ово у толико мање, што је несумњиво утврђено, да је Адреса била прилепљена на судници— јавном месту. С тога је одлуком од 5. јануара 1906. године Бр. 49. поништио пресуду среске власти и ирепоручио јој, да. даље по закону поступи. IV!. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један полицијски чиновпик упутиоје уреДништву ово питање: Крајем ирошле године код једног продавца. књига у варошици II.... нађена је већа количина »а.нзихтс-карата« са неморалним сликама и безобзирним написима. 11оптто је ислеђењем утврђено, да су ове »анзихтс-карте« биле намењене продаји јер је извесан део већ био раснродат — то је среска власт нашла да овде стоји иступно дело ин § ;ј63. Казненог За.коника и пресудом својом казнила окривљеног са 50 динара у корист државне касе, или оа 5 дана затвора. Пресудом је још наређено, да се одузете »анзихтс-карте« уциште кад ова пресуда буде ноетала извршном, По жалби осуђеног, првостепени суд поништио је пресуду среске власти налазећи, да дело, због кога је жалилац осуђен, није казнимо' по нав-еденом пропису Казненог Законика.. већ по чл. 28. закоиа о штампи, а за кривице ове природе надлежни су г вели,' само ■ судови. У најновијем, званичном издању Казненог ЗакониКа, оштампан је § 363 без икакве примедбе, а у чл. 58. закона о штампи. стоји, ме^тим, ово: »Одредбе кривичног законикау §§ 47. ај, 70. а), 1-03., 104., 91. б), 91. в), 91. г), 207 т. 1., '207. б.), 209, нрви став § 212., § 213;. 214., ?18.. 357. тач. 2.' 3. 4. § 358., 359 т. 3. и § 363., као и све друге законске одредбе, прописима овог за.кона противне, не вреде за. кривице учињене штамиом или другим средствима јавности, побројаним у чл. 5. овог закона.« ј Молпм уредништво, да у интересу свију полицијских органа што пре објасни ово: 1. Је ли нравилно и на закону основана радња првостепеног суда у овом случају, и ако је, онда по чему ? 2. Има ли и данас законске вредиости § 363. Казненог Законика, и ако нема за што је оштамиан у најновијем издању овог закона без икакве примедбе, а ако има, како се има разумети чл. 58. закона о штампи, у коме се вели да овај § не вреди за кривице учињене путем штампе или другим средствима јавности? 3. Имају ли, и колико вредности §§- фи К.азненог Законика, који се помињу у овом члану Закона о штампи, и каква је разлика између њих и оиих чланова Закона о штампи који им одговарају ? Другим

речима: |кад има места примени Казненог Законика а кад, онет, треба применити Закон о штампи код дела. побројаних у чл. 58. овог закона.. — На ово иитање одговарамо : 1. Потпуно је правилна и умесна рдања првостепеног суда., јер се »анзихтскарте и израђују путем штамнања, дакле једним од средстава о којима је реч у чл. 5. закона. о штампи, а, у чл. 43. овог закона изриком је казано, да све кривице, које се учине средствима о којима је реч у чл. 5., т. ј. штампањем, или механичким или хемијским путем, као што је штампање, сликање и т. д. суде само судови. Као што се из изложеног види, надлежност судска за кривице учињене побројаним средствима аасолутна је, што значи: да о надлежности полицијеке власти у наведеном случају са »анзихтс-картама сс није могло бити ни говора. 2. § 363. Казненог Законика није са"свим укинут, и ако би се то, судећи по чл. 28. и 58. могло на први поглед закључити. Докле Казнени Законик (§ 363) наређује: »Да се казни у новцу од пет до двадесет талира, или затвором до двадесет дана, или бојем до двадесет и пет удараца који бесрамна и скаредна писма или ликове и Фигуре прави и нанрављене јавно свету на углед излаже, или их продаје, или иначе раепростире« - дотде Закон о штампи (чл. 28.) одређује казну од 1--6 месеци, или од 300—1800 динараза оне које би продавали, растурали или јавно излагали неморалне цртеже, гравире и слике. Битна разлика између исписаних за.конских прописа у томе је, што је за кривицу из Закона о штампи пеопходно потребно да су казиими објекти израђени оним средствима, номоћу којих се могу врло лако умножити, као што је н. пр. штамиање, литограФисање, хектограФИсање и т. д., док је за нојам кривице из § 363. Казненог Законика довол.но : да се руком испише. једно или више скарадиих писама. или наслика, или од воска, гинса, дрвета и т. п. изј)ади једна или више скарадних Фигура, па да се ово јавности излаже, или нродаје, или иначе растура. 1'ади бољег схватања ове разлике, нека послужи овај пример: Ако би неко својеручно написао 1, 2, 3, 100, 1000, па и 10.000 безобзирних песама или прича једне исте или разне садржине, или би у оволиком исгом броју израдио слободном руком једне исте или разне скарадне слике. и т. д. одговарао би за кривицу по Казненом Законику. Ако ли би пак кривац, у место својеручног иисања и нреписивиња безобзирних песама и прича, ове штампао, или хектограФисао; а у место да слободном ■ руком израђује скарадне слике и Фигуре, ове литографисао, или помоКу ФотограФИсања умножавао и т. д. — чинио би, несумњиво, кривицу из чл. 28. Закона о штампи. Шта више, за кривице ове природе, довољан је ма и један једини нримерак, ако је само израђен оним средствима, које иредвиђа чл. 5. закона о штампи. Према овоме, ако се у каквој

панорами, или на ма каквом другом, публици приступачном месту, излаже каква неморална слика, израђена помоћу литограФисања, хектограФисања, ФогограФисања и цинкограФисања, онај који ово чини одговараће по закону о штампи, без обзира на то, да ли је слика изложена у једном или више истих примерака, — док ће несумњиво одговарати по Казненом Законику ако је у место слика исложио Фигуре од воска, гипса, дрвета и т. д. Све оно, дакле, што не би било израђено путем и начином предвиђеним у чл. 5. Закона о штамии, потпадало би иод одредбе Казненог Законика. 3. Што се тиче осталих §§-Фа Казненог Законика, који се иомињу у чл. 58. Закона о штамни, ириликом њихове примене треба бити веома обазрив и водити рачуна, не само о Закону о штампи, већ и о Закону о зборовима и удружењима. Оба ова закона изменили су знатно поменуте ггрописе Казненог Законика: ирви у оном њиховом делу, који говори о ,јавности путем штамгге и осталих средстава побројаних у чл. 5. овог закона, а други у свему оном што се односи на говоре на јавним зборовима. 11о нашем мишљењу, било је преко потребно да уредништво најновијег издања Казненог Законика, све ово назначи путем примедаба код дотичних параграФа овог законика, и на тај начип унапред отклони ногрешке, сличне ово.ј са § 363. Казненог Законика. У »Полицијском Гласнику« за прошлу годину било је у два маха. говора о најновијем издању Казненог Законика и оба пута доказано је: дасу у ово издање унети многи законски ирописи, који су изрично или прећутно укинути разним снецијалним законима, па је чак поменут и један конкретан случај, у коме је казна иогрешно означена — иовишена — од дванаест на, двадесет месеци затвора, (§ 196). Са ових разлога, а с обзиром п наово што смо изложили, неопходно је потребно да се нгго пре нриступи новом издању Казненог Законика, средством стручне комисије.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ СКР1ЋЕ СЕ ПАЖЊА Сребрн сат без горњег покдопца, а на доњем има грб и натпмс: «Кр. Срп. Војне Академије XXXII. кд.» украден је. Сат је из Фабрике (,омега», а на унутрашњости покдопца има утиснут монограм «Т. М. Ж" и датум 14 — I — 901. Пошто је сат покварен , с.ва је придика да ће бити ношен на оправку, те ое за то окреће пажша подицијским нластима, а и принатнима, да у сдучају пронадаока украденога сата извооте начедство округа нишког с позивом на Бр. 929. ПОТЕРЕ Јеврем Бјелић из Старе Србије, који је био у притвору код начедства округа ужич-