Полицијски гласник

СТРАНА 88 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 10

Штампа Краљ. Срп. Државна Штампарија уредник, пушан 3)- ЈЗлимииЋ

Очух му јо Петар Филииесно, чувени ФалсиФикатор лажног новца и код пао и у Аустроугарској, који ое сада налази негде у аустроугарским тамницама. Позивају се нарочито погранични полицијски органи, да Гутвајну никад више не дозводе нрелазак у СрПију, а ако пређе одмах да со ухвати и натраг врати, јор је онасан и за личну и за имовпу безбедност у престоници.

Драга Рељић, служавка, извршила је опаспу крађу ствари Аксентију Коотићу, трговцу из Београда, па је по том нобегла. Драга је сгара 30 година, родом из Шапца, висока је, сувоњава, малих очију, смеђа, на левом образу има младеж, у говору замуцкује. Ирепоручује се свима полицијским и општинским властима да за крадљиви-цом трагају и о резултату изве-

Даље се види, да је био у Сухову, манастиру Роману, Вран.и , Скопљу и Призрену, одакле је се нреко Ристовца ионова вратио у Србију. У месецу септембру 1905. год. дошао је у макастир Раваницу, гдо је се бавио до 11. јануара тек. годпне, када је стављен у притвор за горе изложена дсла. Где је, пак, био од повратка из Призрепа у Србију, па до доласка у мапастир Раванпцу, то неће да објасни, а код њега није нађено нпкаквих путних исправа, да би со то из њих видело. Попгго се види, да је стално које куда тумарао, то нпје искључена могућност, да је Радојко још где извршио какво казнимо дело, јер је томе склон, а шта више могуће је и то, да нијс рекао ни своје право име, ппти да је родом из Трнаве, као што сам вели. Да би се утврдила његова идентичност, комесар полиције у Сењском Руднику послао је

па пемајући новаца да плати чамац, а будући добар пливач, дође код савског моста, окине оа себе одело, сабије га и увеже канапом, забаци га на леђа, а замку метне на врат да му не би спало и онда заплива преко Саве. Када је.био на средини рекс одело му се смакне с леђа 11 падне у воду, те се натопи водом и стане га доле вући. Затегнуту замку, опет, с врата није могао скинути и да није успео да је прекине удавио би се. Да би спасао живот морао је жртвовати својо једнно одело, које је остало у води, а он на нашу обалу срећно преплива. Али шта ће сад да ради? У костиму наших праотаца Адами и Еве није могао ући у варош, то је се морао склонити у један оближњи врбак, где је пречучао целог дана, док иред вече пиоу наишли неки мапгупчићи, који су се па њега сажалили, отишли у варош, украли негде неко ноловно одело п донели му, те га тако спаслп ове големе неприлике п омогућили му улазак у варош.

уредпипггву ФотограФију Радојкову, молсћи све полпцпјско власти, а тако иото и ириватна лица, да му јаво ако зпају што блнже о њему, а наче.шпка среза трнавског мо.ш да му јави гпта буде сазнао о имену, ирезимену и другим особинама Радојковим, позивајући се па акта по његовнм кривицама Бр. 371.

Ако се Ломброзова теорија о «урођеном злочину" узме као тачна, онда би овај Андреја Гутвајн био врло згодан тии за таквог злочинца. То се видп на први поглед п по сачој његовој слици. Већ је неколмко година како бооградска полчција стално има посла са њим, а 1903. год. био је и судски осуђен за нзвршепу опасну крађу у шећорној Фабрнци. Као аустро-угарског подаиика полиција га је увек гањала из Београда и пребацивала у Земуи, одакле је родом, али се он тамо никако није могао задржати, већ је се стално враћао натраг. Кад се протера лађом, он се врати желозницом, а кад железницом он се онда врати лађом, да иолицпјским органима на станицама не би пао у очи. Али када је па оба места добро упознаг, те више туда није могао пролазити, онда је прелазио крпшом са рибарима на чамцу или је нрепливао преко Саве и Дунава. Но јодном умало није заглавио. То је било прошлог лета. Хтео је неопажен да пређо амо,

Чпм је сс дочепао вароши, онда је дошао и до сигниша, па радостан што је срећно ирошао ударп у лумповање. Алн нп у овоме пије могао проћи без малера. Један од „проклетих полицијских њушкала", цивилни поднареднпк В., натрапа га у вечо у једпој каФаиици на Дорћолу и одмах му понуди бесплатап сган у главној полицији, а кад је он овај љубазни позив одбио са мотивацијом: да он то вече хоће да проведе у весељу због срећпог спасења, онда му је В. пришао и ионудио му своју снажпу десницу за полазак, он не само што је није хтео примити, већ ју је алаиљпво зубима зграбио, да сиромах В. умало није остао без палца на десној руци, који му је тако потребан за хватање оваквих тица као што је Гутвајн. Када је у полицији после тога упитан зашто је човеку палац одгризао, он је сасвпм кратко одговорио : — Па и дивље животињо бране ое кад се хватају, па што и ја да се не браним кад он хоће да ме ухапси! И сада је ухваћен у Београду и пресудом кварта сачамалског Бр. 7316. кажњен са 10 дана затвора и ирогонством у Земун на свагда.

сте кварт варошкн Управе града Београда с позивом па Бр. 2 422. Милан Ристић, тежак из Шеишина, који је слуагао код Луке Гајића, у Малом Пожаревцу, украо је од свога газде 130 динара и служитељску исправу, па је побегао. Милан је стар 2 4 год., средњег раота, плав, ћосав, ноге су му избачене у поље, средњп прст десне руке расечен му је. Препоручује се свима полицијским о опгатинским властима, да за крадљивцем учине потеру и пронођеног спроведу начелнику ср. грочанског с позивом на Бр. 1908. Никола Лефтерис, по иародностп Грк, извршио је у Бугарској превару у вредности 26.000 лсва, на је побегао, а сумња се, да јо иобегао у Србију. Никола је стар 45 година, висок, дугих образа, црномањаст, у црном грађанском оделу, са астраганском шубаром на глави, има грчки пасога издат у Галацу у Румупији. Ирепоручује се свима подиц. и опгат. властима, да за варалицом живо трагају и у случају проналаска одмах известе Управу гр. Београда с позивом на Бр. 6185.