Полицијски гласник

СТРАНА 124

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15

дужност пријављивања, и да извиђа кривице оних, који ту дужност не исиуне, — дотле је општинском суду остала једина дужност, да примљене пријавне листе по извесним правилима и реду среди, и да, коме затреба, издаје обавештења о адресама пријављеног становништва. Код такве неједнаке деобе улога, у раду несумњиво је, да је успех овога одељења стављен у већу зависност од рада полициске власти, но од општинског суда. Под оваквим уређењем одељење је ово Функционисало без икаквих јачих промена до 1899. године, када су наредбе о пријављивању, због изврншог атевтата на пок. Краља Милана, знатно пооштрене, и када је по квартовима уведен као новина региотар за увођење свих пријављених становника у кварту — са овим рубрикама: »У томе правцу ја сам намеран да у Веограду установимо и једну известионицу, која ће служити у првој линији државној влас.ти да прати кретање становништва и у опште бити од корисги и приватним лицима са стране, који ће ту у свако доба моћи тачно, да се обавести о стању и адресе евојих пријатеља и познаника. Таквих известионица има усвима добро уређеним варошима у западној Европи, и оне су се тамо показале као врло корисне државне установе. С погледом пак на граничан положај наше престонице, таква једна установа је од неопходне нотребе. Да би пак она могла правилео да Функционише, да би грађани озбиљније водили рачуна о дужности да дошавше путнике или странце у одређегјом законом року власти пријаве, осетила се потреба, да се, лицима казна за неиз-

о ЈХ \о В 4С! м 0) Е-|

Име и презиме

Занимање

год. старости

Место рођења

Имена одраслих чланова породице

стан у коме седи

Када се доселио одакле се доселио

Где се одселио Напомена

улица

о о. \о

1 дан

мес.

год.

улица

о Он \о

улица

о" а\о Регистар се овај водио по азбучном реду имена пријављених лица, и по хронолошком реду. Он је имао да служи полицији за лако сазнанање адресе некога лица пријављеног у томе кварту, и за еазнавање места куда се дотично лице одселило. Те исте године извршена је и последња законодавна измена § ЗН. крив. закона, по којој је казна за непријаву пооштрена до максимума од 150 динара. Тадашњи министар Унутрашњих дела овако је мотивисао потребу за овом изменом: »Да не бисте у осталом били у недоумици односно у побуду које су ову законску измену изазвале, ја ћу отворено да вам кажем, да је Краљевска влада најмање мислила на унутрашњост кад се решила да Вам овај предлог поднесе. Ми смо мислили на престоницу, која у погледу сигурносги треба да се равна са свима другим престоницама европским. Летњи догађаји пак сведоче најбоље да у погледу сигурности и чување престонице од сумњивих и неваљаљих људи, има још много што-шта да се уради. У свима добро уређеним и великим градовима других држава, нарочито пак у престоницама западне Европе, полицији сигурности поклања се најозбиљнија пажња. Томе ваља тежити и код нас. У сваком већем центру на западу води се најозбиљнија брига о долазећим и одлазећим путницима. И тамо су казне за непрајивљивање путника врло строге. У Аустрији, на пример та казна почиње од 5 Форината па иде до 150 Фор. т. ј. до иреко 300 динара. У нас пак она се предвиђа само до 150 динара. Много је дакле, али ја ииак мислим да ћемо са тиме постићи да се у Веограду. који врло незгодно географски лежи, јер је на граници, у будуће успешнији може пратити кретање сумњивих људи, којих има у изобиљу у свима већим центрима, п.а слесивено и у Београду«.

вршење те дужности појача, пошто је досадашња од 1—3 талира и сувише била блага«. На усганови таквог одељка у полицији после 2 године озбиљно је помишљао тадашњи Управник града Београда. Овај његов покушај, остао је не остварен искључив са тога разлога, што му општина београдска због буџетске немогућности није могла да узме неку особену зграду под кирију, у коју би имала да смести ово оделење. Скоро у исто време било је прожето таквим намерама и Министарство унутрашњих дела. Оно је 1902. године послало једног писара Управе града Београда у Нариз на шестомесечно осуство, ради специјалног студирања одељења, за иријављивање становништва и тајне полиције. Дотични чиновник одужио се постааљеној му обавези, што је министарству послао извештај о томе одељењу у непуном табаку, на чему се тај покушај и свршио. Разуме се, да се није ни могао очекивати успех од таквог корака, када је изаслани кандидат упућен, да ту полициску грану студира у полицији, где тога одељења и нема организованог у оном смислу, како је за наше прилике потребно. (наставиће ое) В. ЛазаревиЂ.

ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ЗЛОНИНА са г.ледишта е^омомс^ог Рг. V. А. Вопдег

наставак)

Из свега што смо до сада изложили о скитничењу и нросјачењу излази, да су оба ова казнима дела резултати беспослице. болести, изнемоглостц, сиротиње и мале надница, дакле, у главиоме, друштвене средине. Ово нам и сама историја

доказује. Кад би скитничење и просјачење било уређено људима, са скитницама и просјацима срећали би се у свима временима, а то не стоји. Њихова појава у тесној је вези са структуром друштва. ГЈрви скитница био је одбегли роб; данас њихову величину чине пролетери. Из њихове средине регру-тују се најоиаснији злочинци, те се с тога, а у интересу друштва, морају гонити и кажњавати. Крађе У групи економских злочина најважније су и пајмногобројније крађе. Многи злочини из ове категорије нису у ствари ништа друго", до разни облици крађа. Према мотивима са којих се врше, све крађс могу се, у главноме, поделити на ове три групе: а) крађе из оскудице беде, б) крађе из аожуде и в) арофесијоналне крађе. а) Крађа. из оскудице — беде. Има потреба без којих човек не може бити, и с којима се пошто по то мора снабдети. То су основне потребе, које не зависе од средине. Ако човек нема довољно хране, или одела којим би се заштитио од зиме. и т. д. његов је живот у опасности. У данашњем има увек извесан број личности, којима ове потребе не достају, н које су с тога принуђене да краду, ако неће да подлегну беди. Да је апсолутна беда узрок многим крађама, доказују ови Факти: 1. За време зиме, када је оскудица много већа, и број крађа увећава се, док лети бива обратно. И ако је овај Факт довољно познат, ипак ми сматрамо за дужност, да га поткреиимо и статистичким подацима. Тако ј е: У времену од 1883 — 1892 год. осуђено у Немачкој, и то : за просте крађе: за опасне крађе:

месецу јануару

7991

лице

113

лица

» Фебр.

7342

115

» марту

6909

» априлу

5777

))

» ма ЈУ

6097

» јуну

6003

))

» јулу

6230

)) авг.

6481

» септем.

6249

» октом.

7436

106

» новем.

7966

117

» децем.

8523

121

Злочини против имаовине

у Францу-

ској, а у времену од 1827 — 1870 год. износили су: у месецу јануару 16350 » » Фебруару 15400 » » марту 14250 » » априлу 13450 » » мају 13625 ». » јуну • 13450 » » јулу 13225 » » августу • • • • 13425 » » .септембру • • • • 13875 » » октобру 14400 » » новембру 16100 » » децембру 16825

2. Овакав исти појав опажа се и за време економских криза, када је цена животним намирницама много већа, а