Полицијски гласник

БРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 127

ју је требао вратити начелству, да је пошаље Државном Савету као надлежном за расматрање и решаваи>е. Како Министар није овако иостугшо, то је донесеним ожалбеним решењем ирекорачио границе своје надлежности." в. Ђ. Н.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ШЕОТ БИОТА НА1ШЕ0Н0ВИХ А. Конан Дојл. (ПЛСТАИАК) — Да господине, баш па овој тезги, рече он. За пгго плаКамо разне дације и иорезу, ја бих рад био да знам, кад спаки нитков може доЈ,и и разбијати туђу својину. Да, господиие, ја сам продао д-ру Барнику две бисге. Сграшно, госиодиие. Ја сматрам да је то нросто нихилистичка завера. Нико сем анархиста не би ишао и разбијао бисте. Црвени републиканци, тако их ја називам. Одакле сам бисте набавио ? Нс могу да схватим зашто ме то пигате. Али ако баш желите знати, ја сам их набавио код Гелдера и комп. То је веома позната Фирма.. Да ли познајем ту ФотограФију ? Не, ја је не познајем. Да, познајем је. Па то је Бепо. Он је Талијан, радио је на парче и био је у радњи употребљив. Он је знао гравирати и позлаКивати рамове, а и друге послове. Оп ме је прошле недеље напустио и од тога доба ништа о њему нисам чуо. Не, не знам ни одакле је дошао, као ни куда је отишао. Ништа нисам имао противу њега док. је овде био. Отишао је од мене два дана пре него је биста разбијена. — То је дакле све што смо могли очекивати да ћемо од Морза Худзона сазнати, рече ми Холмс при изласку из радње. Имамо тога Бепо који је главни кривац и у Кенсингтону. Сада, Ватсогте, да идемо и у Кенсингтон код Гелдера и комп., где је извор и постанак биста. Г>ићу веома изненађен ако ту какве помоћи не добијемо. После дужег хода стигосмо најзад у поморски Лондон, на речно.ј обали, где има сто хиљада душа, и где су ћумези за издавање под кирију у из<5биљу и препуни европског олоша. Ту смо у широкој улици, нашли Фабриканта кога омо тражили. Унутра је била велика радионица у којој је иедесет раденика моделисало и гравирало. Директор беше висок, плав Немац и примио нас је веома учтиво ; одговарао је тачно на сва питања која је Холмс достављао. Из књига се видело, да су оне три бисте, које су пре годину дана биле послате Морзу Худзону, биле половина од шест, од којих су друге три послате Хардинг Бродере у Кенсингтон. Није било узрока за што би се ових шест биста разликовале од осталих. Њихова цена на квантум била је шест шилинга, али ситничар може добити дванаест и више. Лик је узимат са два модела. Посао су обично радили Талијани у истој соби где се налазимо, Кад су бисте билс готовс оне су остављена на сто да се

осуше, па за тим однашане у магацин. То је било све што је знао казати. Али показана ФотограФија је дејствонала на директора. Лице му се зажари од љутине, а обрве се иабраше. — Ах вуцибатина, викну он. Да, врло добро га познајем. Ово је свакад била поштена радња и један једини пут кад нам је полиција долазила у радњу, то је било због овога човека. Од тада' има више од године. .дана. (Јц је цожем.убо другог једног Талијана, на је дошао у радионицу, а подиција за њиме и ту је и ухваћен. Звао се Беио —^ презиме му не знам. Тако ми је и требадо, кад сам човска са такви.ч лицем погодио да ми ради. Али био је доба[> раденик—■ јеДан од најбол.иж. . — Колико ј'е добио ? Човек је остао жив, те је кажњен са једном гбдином, без сумње је веК иуштен, али овде се није смео појавити. Оп има овде једнога рођака, који би вам без сумње знао казати где се налази. —• Нб,.не, викну Холмс, ни једне речи, томе рођаку—- ни јеДне речи, молим вас. Предмет је врло важан. Кад сте погДедали у књигу о продаји ових биста приметио сам да је- датум 3. јуни ирошле године. Би ли ми могли казати датум када је Бепо ухапшен ? — Могао бих вам отприлике казати по платном сниску, одговори директор. Да, нродужи он преврћући листове. Последњи пут је исплаћен 20. маја. — Хвала вам, рече Холмс. Мислим да немам потребе да вам одузимам време и узнемиравам ваше стрпљење. Са последњом опоменом да неће никоме говорити о овоме што смо га питали, кренусмо се на запад. 11о подне је било у велико превалило, и једва у т грабисмо прилику да се мало, на брзу руку, у једном ресторану заложимо. При улазу приметисмо новинарску рекламу: »Кенсингтонски злочин. Убиство и-звршио лудак«. Из садржине његове видели смо, да га је писао г. Хорас Харкер. Добро је, Ватсоне, рече он прочитав све. Штампа је, Ватсоне, веома корисна установа-, само ако знаш да је употребиш. И сада ако си готов, вратићемо се у Кенсингтон, да видимо шта има да каже Хардинг Бордерс. Оснивалац велике радње показао се као бистар и окретан мали човек, брз и спреман за говор. — Да, господине, ја сам већ читао извешће у вечерњим новиНама. Г. Хорас Харкер је наш муштерија. Продали смо му бисте пре неколико месеци. Требовали смо три бисте, такве Форме од Гелдера и комп. Сада су све продате. Коме? Ако прегледам књигу могу вам све тачно казати, јер су заведене. Једну г. Харкеру, јсдну г. Цосију Браун из Чисујика, и једну г. Саидфорд из Ридиига. Не, нисам никад видео то лице које та Фото>-раФија показује. Не би-та могао тако лако заборавити; тешко да сам кад год гадније лице видео. Имамо ли кога Талијана у радњи. Да, господине, имамо раденика и чистача. Мени цела ствар изгледа загонетна и надам се да ћете ме известити ако дођете до каквог резултата вашим иснитивањем.

ХолмС је забележио неколико пута причање г. Хардингово, и могао сам приметити да је био потпуно задовољан током истраге. 0 томе није ништа говорио, сем што је приметио, да ако не похитамо одоцнићемо се за састанак са Лестредом. И доиста, кад смо стигли у Бекерову улицу, детектив је већ био тамо и ходао је горе доле у грозничавом нестрггљењу. — Дакле, упита он, каква је срећа г. Х"0лмсе ?•: — Ми смо билп цео дан у. послу. и пс сасвим узалудио. Били смо код обадва малопродавца и код Фабри канта. Сада зпамо где је свака биста продата. — Бисте! узвикну Лестред. Али пека, ви имате своју методу, г. Холмсе, и ја нећу речи противу ње да речсм, али ми Се чини да сам ја бол.е дан искориотио. Ја имам идентиФикацију уби.јенога човека. — Није могуће? — Пропашао сам и узрок злочина. — Дивпо! Ми имамо инспектора који је специјалиста у СаФрон Хил у талијапском кварту. Дакле, убијени човек је имао некакав католички знак око врата ; то и боја његовог лица учинише да сам помислио да је са југа. Инспектор Хил познао га је чим га је видео. Његово је име Пијетро Венучи, из Неапоља, и он је био један од најопаснијих зликоваца у Лондону. Он је у вези са Мафијом, пзнато тајно политичко друштво чији чланови убиством декрет.е добијају. Сада видите како се цео догађај почиње бистрити. Онај други човек могуће је, да је такође Талијап и члан МаФије. Можда се огрешио о правила на некакав начин. Пијетро је послат за њим у потеру. Можда је ФотограФија, коју смо у његовом џепу натнли, била његова. слика, да се не би преварио и пробуразио кога другог човека. Он је пратио тога човека, видео га кад је у кућу ушао, чекао га док изађе и у борби је сам добио смртну рану. Како вам се то допада, г. Холмсе. Холмс се цљесну рукама у знак одобравања. — Дивно, Лестреде. дивно! узвикну он. Али ја нисам потпуно сагласан с тиме у погледу разбијања биста. — Бисте! И ви никако те бисте не избијате из главе. То није ништа, проста крађа, казии се највише до шест месеци затвора. Убиство, то је што ми сада истражујемо и кажем вам да ја све конце имам у рукама. — Какав вам је будући рад? — Веома прост. Отићи ћ.у оа Хилом у талијапски кварт и тамо ћемо наћи човека чију ФотограФију већ имамо, па ћемо га ухапсити због убиетва. Хоћете ли и ви поћи са нама? — Не верујем. Мени се чини да можемо доћи до цељи много проетијим путем. Не могу рећи на сигурно, јер све зависи — све зависи од самога Фактора који је ван домашаја наше контроле. Али ја се надам, да бих вам могао помоћи да га ухватимо, ако ттођете са нама ноћас. (наставиће ое) са енглеекога Мих. А. РашковиЋ.