Полицијски гласник
ЕРОЈ 17
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК
СТРАНА 139
2, у Ћуприји 2, у срезу ресавском 2, у срезу алекоиначком 2 ( обе пронађене), у срезу посаво-тамнавском 2 (1 пронађена), у срезу рађевском 2, у срезу голубачком 2 (1 пронађена), у срезу рамском 2 (1пронађена), у срезу пожаревачком 2 (1 пронађена), у срезу качерском 2 (1 пронађена), у срезу заглавском 2, у срезу косаничком 2, у срезу пожешком 2, у Ужицу 2 (1 пронађена), у срезу трнавском 2 (1 пронађена), и по 1 у срезовима: врачарском (пронађена), оба колубарска, ваљевском, тамнавском, посавском округа ваљевског, масуричком, пољаничком, моравском округа нншког (пронађена), бањском, нишавском (пронађена), тимочком, зајечарском, ужичком, жичком (пронађена), и у варошима: Шапцу (пронађена), и Чачку (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 18.000 динара. Злонамерних поништаја туђ их ствари било је: у срезу гружанском 8 (1 пронађен), у срезу студеничком 3 (2 пронађена), - у срезу расинском 2, у срезу црногорском 2 (оба пронађена), и по 1
у срезовима: колубарском округа београдског, пчињском, масуричком, обајасеничка, лепеничком, бањском, л^убићском, подунавском, посавотамнавском, заглавском, бољевачком, ужичком, драгачевском (нронађен), трнавском и у вароши 11ожаревцу. Вредност уништених ствари износи око 2.000 динара. Поред изложених дела, у току месеца Фебруара извршеио је у Србији још и 9 сашоубистава, и то у срезовима: колубарском округа ваљевског, јабланичком, лесковачком, кључком, беличком, сврљишком, ужичком, студеничком, и у вароши Нишу. Самоубиства ова извршена су: ватреним оружјем 4, вешањем 4 и задављивањем 1, а узроци њиховом извршењу леже: у другој болести за 4 случаја и за по 1 у иијанству, душевном растројству и домаКој расири. 8а два случаја узроци су непознати. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:
О К Р У 3 И
Округ бооградоки ваљевски врањоки • • крагујевачки крајиноки • крушевачки моравоки нишки • • пиротски подрински • пожаревачкп руднички смедеревски тимочки • • топлички ужички • • чачаноки Управа града Београда
Свега:
Из канцеларије Антро
45
29
4 8 Н © о* ф м м 2 I а с Ф
N Д аЗ , 0 М и н 1 а Р-цС 4 ^ 9-. К н
18
49
о
а и
212
31
тметријско - Полицијског одељења Министарства
Унутрашњих Дела, 15. марта 1906. год. АБр. 388 у Београду.
СТРУЧНИ ДЕ0 тдјНД цодИДИЈД (из Тасиног Дневнш^а) (НАСТАВАК) 41. Такав случај био је једном и за време министровања ђенерала БуланЈкеа у Паризу. Управнику париске полиције, онда Лозеу, пало је било у очи, да је страни војни аташе барон Н. развио јаку шпијунажу. Издавао је грдне суме новаца и засновао многе везе са разним лицима у француској престоници. Инспектор тајне полиције Ханри обрати сада нарочиту пажњу на барона. И ухвати га да он одржава љубавне везе са мадам О Ханри онда одреди једнога од својих агената, да се привуче стану госпођином.
Млад, леп, а при том вешт агенат стане се удварати собарици госпође О Задобије њену љубав и увуче се у куКу. Добив тамо потпун уплив на собарицу, агенат је тражио и она му је свакога вечера, када је немачки барон у посету долазио својој пријатељици, из бароновог џепа вадила писма и папире. Агенат је из њих бележио што мујетребало. Више пута ноћу носио је папире своме шефу, те их је и овај преглед^о и читао. Наравно, до зоре све је натраг враћено и у цепове баронове остављено онако како је било. Барон, наравно, то није никада приметио, али у хартијама његовим тајна полиција на овај начин нашла је многа писма и извештаје из Париза; а што је главно и списак лица, која су томе аташеу на служби стајала и с њиме везе одржавала. 42. Не малу услугу тамо на западу чини полицији и она установа —• ириватних агената. То је приватна тајна полиција (Рпуа^ Ве1;ес1лу ЈпвШи!). Она је прво поникла у Америци, одатле прешла у Лондон, Берлин, Париз и Беч. Има је већ сада свуда по већим варошима у Европи. Сваки дан можете читати у европским новипама овакав оглас: »Приватни, влашћу одобрени тајни институт у улици тој и тој... признат као највештији, нуди поштованој публици своје услуе. Нарочито је вешт за личне деликатне ствари: да прикупља извешћа о лицима ; да нрати и пази на лица за која се хоће; да даје извешће у породичним стварима: да истражује оне који пишу анонимна писма; да набавља доказе и т. д... Све то под најстрожијом дискрецијом.«... Многи, који имају потребу, обраћају се оваквим агентурама. И наравно казују своје тајне и потребе. Агенти их приме, послуже, али иоле важнију ствар не пропуштају саопштити и државној иолицији. Разуме се, да зато имају и награду очекивати. Како се у ове институте узимају за агенте или она лица, која су то већ била у државној полицији, па пензионисана, или опет она, која тек жела да у државну службу ступе — то је државна тајна полиција у могућности да с њима стоји у непрекидној вези. Иије један случај био, да је помоћу ових цриватних детектива полиција открила многе и многе злоупотребе по банкама, разне дефраудације, преваре, ФалсиФикате, спречила бегства касира, похватала крађе слугу и т. д. 43. Истина, мора се признати, да је од велике користи државној служби и сама популарност носиоца власти. Омиљен чиновник у народу може много учинити. Полицајац, кога публика мрзи, биће увек ометен у својим пословима. ИнекјеБог зна како способан ако му у публици не симпатишу, неће моћи много кориснога учинити.