Полицијски гласник

СТРАНА 152

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18

52. Не можемо пропустити. а да овде не поменемо још и ово. Немачки и аустроугарски поданици, када су на страни, у дужности им је, управо дресирани су на то: да чим што важно сазнају одмах трче у своје посланство и тамо о томе рапортирају. Од те дужности нису ослобођени чак ни они, који су у српској државној служби и на издржању српске државне касе! Јест, толико тера немачко-аустријска дисциплина! Ми имамо забележених неколико таквих случајева. Али за сада да вам изнесемо само један. Ко је био на претресу прекога суда за ивањдански агенгаг, а ми смо га за све време редовно иратили, могао је слушати исказ Р..., немачкога иоданика, који је чак имао службу у нашој војној академији. Тај сведок на своме испиту казивао је: да је седео иа пољу нред каФаном »Српска Круна«, да је чуо пуцањ, да се је са стола дигао, да је онда видео атентатора Кнежевића како је нагао бежати оном пољаном на ниже ка хотелу »Националу«, како се је свет сакупио ; како је видио Краља Милана итд. на онда сведок завршује: — После сам онога часа отишао немачкоме посланику, чије сам државе поданик, и о свему му тачно о овоме атентату на Краља Милана рапортирао ! Јесте ли га чули! Он не иде српској власти, која га издржава. да јој иомогне у истрази атентата, него трчи на рапорт право своме — барону Векер-Готеру!!....

Из ових неколико примера, које напред набројасмо, може се оценити, колико велику и како вешту акцију наших власти морамо ставити у борбу противу оних, који у самој Србији раде на штету њених животних интереса. 1 )

Ј ) Наравно свака се држава у ирвом реду брине за своје интересе. Не може се замерити нашим, суседима, што се на све могуће начине старају, да за своје циљеве послове у нашој земљи удешавају. Нити нам они могу бити криви, што ми нисмо у могућности и спремни, да им у томе на пут стајемо. Када би то били ми би их хватали на сваком кораку по Србији. Али далеко су од наших власти толике способности. Оне јадне више пута немају ни те чак најобичније пажње: да познају и саме стране посланике у Београду. Кнез Р. заступник једне европске велесиле, дотеран је једне ноћи испред Двора у полицију као обична скитница. Секретар посланства друге велесиле М. допраћен је са Калимегдана у главну полицију, јер је био сличан једном Русу, за којега је постојала потера, да је једној руској гроФици макао неке велике суме новаца. Барон X. заступник једне суседне нам државе, држан је читавих пола сахата да са неким циганином дрежди у ходнику варошкога кварта, јер га није познавао старешина квартовни. ГроФ К., сграни посланик, имао је једном малер да се не пусти у Двор, јер ганије познавао члан, који је на томе месту ради реда одређен. Већ три године нема Енглеска свога посланика у Београду, али ипак зато један комесар редовно је јављао у ранорту Управнику Београда: како је енглески иосланик био на обданици у Земуиу и вратио се!!! Аустриски престолонаследник ерцхерцог Фердинанд већ ј е два пута инкогнито био у Београду. Ишао је по граду и вароши, а наша иолиција о томе ни појма није имала. Бугарски кнез тера толико, да хоће по неки пут и да нам се насмеје. И у иролазу кроз Србију јавл>а

А сада долази на ред, да нокажемо на који се начин у нас одговара оној дужности: да се сачува живот поглавару државном. 53. Ми, Београђани, често смо имали прилике да гледамо познате призоре по улицама. Краљ хоће па прилику, у цркву. На један сахат пре његова изласка из Двора маса писара и жандарма поседне све оне улице, куда ће владалац проћи. Чиновници из квартова напусте све послове у канцеларијама. Батале се и хитна кривична ислеђења и хитна извршења забрана и све друго — па се ухвате сва она раскршћа од Двора до Саборее Цркве. Ти су крајеви вароши за оно време потпуно интериирани. После оне црвене капе, она звека сабаља и тесака, она журба полицијских органа, оно до зла Бога неумешно, бајаги строго понашање, депримира свакога озбиљнога човека. Право рећи изазива у њему некакво незгодно расположење, али увек и — осуду. Па што је баш главно — таквом се бригом за оигурност владаочеву никада ништа није постизавало. Ено живих примера. Илка је поред редова жандарма ушла у цркву са пуним револвером у руци, а Кнежевић је пуцао на Краља Милана три пута на месту где су тада на поредку била два три — позорника. До душе оваква је практика, како је изнесмо, уведена у Турској. Њоме се служе, истина, и татароки канови — али зар је један њихов поглавар изгубио главу баш у сред оваке пажње њихових чувара Колико смо остали примитивни у бризи за чување поглавнце државног — још смо гори у бризи за одржање личне и имовне сигурности у земљи. 54. Службени податци, тврде да се сада у Србији дегпава годишње на 522 убиства и 318 покушаја убиствајИпа онда 142 разбојништва и 2324 опасних крађа. На сваку опасну крађу додајте само иет простих, колико се најмање може узети, па ће изаћи годишње на 16.620 простих крађа. То су ужасни бројеви! Дозволите, молим вас, један мали рачун. Европа броји 380 милијуна становника. По статистици проФесора Етингена у Европи се дешава годишње на ' 0.000 убистава.

се као руски иуковннк Аников с пратњом. И ако Кобург, као што је познато, готово сваког месеца путује кроз нашу земљу, — у рапорту се јавља, да је доиста прошао Аников. У пролазу кроз Аустрију, прегледали би му све куФере и прибележили говоре што ^је имао са својим пратиоцима. — У Србији наше наивчине нису се потрудили, да му бар лице упознају. И пуно оваквих специјалитета српске аљкавасти, неумешности и неспособности ( 2 По Статистичком годишњаку било је у Србији 1900 г. 282 убиства. У прошлој години 522. Дакле само за иет година. убиства су готово дунларала!

Србија има милијуна становника. У Србији се дешава 840 убистава |и покушаја убистава). Поделите те цифре. Срачунајте проценат, који пада на Србију. И слика морала нашега народа испашће страховита. Наш државни буџет — поменули смо у нашем напису Кобни бројеви, — расте из године у годину. Неки вичу : да је то зло за земљу. Други опет са својих разлога доказују, да је то напредак. Али има још један буџет, рекли смо, који у нас из године у годину све више расте. То је буџет злочина. То је буџет робијаша и губилшпта. Ах... како би се радо примили деФицити у овоме буџету. Камо лепе среће, да овде подбацује цифра оних, који иду за колац или у робијаше. Загледајте у државну статистику, или питајте, па ће вам се одговорити: да су казнени заводи пренуни, да из године у годину све више долазе, и да се више нема где затварати. Још само да вам кажемо и то: да је ово тек онај мањи број злочинаца оних ухваћених. Онај већи контигенат остао је и после извршених злочина у слободи, да и даље убија. пљачка, вара и краде. Јер треба да знате: да се од стотине извршених казнимих дела у нас ухвати једва тријестин а. Све се оно остало измигољи оном »живом трагању« власти. Појава је доиста толико важна и за наш државни опстанак убитачна, да она треба у што већој мери да заинтереоује све нас, а нарочито оне Факторе, који су позвани и могу, да овом злу на пут стану. 55. Иаша се белешка већ ближи крају, јер о нашој тајној иолицији немамо шта много да кажемо. До пре двадесет година у Србији се није имало ни иравога појма о тој установи. Св'е што је покушавано и рађено — било је примитивно. Псколико преобучених жандарма вршило је службу агената. До душе, на то се онда ни пара није давало. У оно доба, под Радивојем МилоЈкоеиЛем, цео буџет на поверљиве цељи износио је само — 5000 динара . То је било свега и за престоницу и за целу Србију. Тек са увођењем нових Устава добила је и рубрика на иоверљиве иослове своју важност. Слободе су, вели се, увек скупље. И већ данас у државном буџету дисиозициони фонд располаже са сумом од 1,375.000 динара. Поред тога министар полиције има 45.000 динара. И обашка опет, министар војни 20.000 динара. И ако. Ко хоће да има добру полицију, мора је и платити. Бугари троше и више. И за то су увек о свему обавештени боље од нас. Њихов министар полиције има "200.000 дин. на расположењу. И осим тога, опет кнез бугарски има своју засебну — дворску таЈну иолицију, која стоји под непосредном управом самога двора. Само да се разумемо. Кад кажемо не треба жалити паре на полицију — ми увек