Полицијски гласник

СТРАНА 184

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

На западу је већ преварио где год је кога орпског предотавника било, па је оад окренуо се Иотоку. Сетио ое да и тамо има коноуда и пооланика наших. Тако је прогаде године по повратку однекуд из Азије преварио и нашег атиноког пооданика и нашег иочасног коноуда у Пиреју у Грчкој, те им дигао «на зајам 8 повеће оуме. Њима је предотавио како оу му неки допови дигли буђелар са целим иовцем чим је отупио на грчко земљиште и представио ое као професор I београдоке гимназије. Нри том је био дошао и до ориоког пасоша, на коме је сгајало да је он Адекоандар Савановић, кандидат теологије. Они се у пооланству загледају још и у државни шематизам и нађу тамо од нокуд и његово име као приправни наставник школе у Баричу у округу пожаревачком. По том је отигаао у Софију и нашем тамогањем дипломатоком заотупнику јавио се у униФорми руског отудента, представљајућп ое да је родом из Ниша и да му је потребан путни трошак до Петрограда, где има да завргаи медицинске испите. Но нага заступник изгледа да је прозрео да је он варадица, те му није ништа дао. Он је онда отишао код аустро-угароког посланика и њега је као «Србин из војводине" успео да обмане и добије обилату помоћ. У Бреслави у Немачкој био је пре три године ооуђен на годину и по дана затвора због једне замаишије преваре, извргпене према тамошњем руском коноулу. Тамо је био увукао у своје мреже неко српоке отуденте , које је чешће звао к себи на чај и о њима ое појављивао, те на тај начин свој предотављони положај чинио вероватним и преваре лакше вршио. Такође је и у Хановеру одлежао три месоца затвора, те је, изгдеда, због тога даља његова дедатноот у Немачкој и у опште на за-

свога старога познаника и првога дана поздравида га добродогадицом , отавивгаи му на раополошење своје приземне одаје, где ће иматп довољно времена да склопи и положи рачуне о оним многобројним придозима, купљеним кроз дуги низ година «за српску отвар". Свуда где год је путовао водио је са ообом и једног дечка, кога је и сад у Београд довео и кога он представља као свога оииа. Да ли му је то заиота оин или је тог дечка негде нашао и води са собом да би преваре дакгае вршио и изазивао сажаљење, то није утврђено. Не зна се ни то тачно одакле је родом. Сад вели да је из Пловаља у Старој Србмји, а једном прилпком раније казао ое да је из Моотара. Сигурно је то да из Србије није родом, а веронатно је да је Босанац. Што је успевао да почини толике преваре много му је помагало то, што је ири себи увек имао уредан српски пагош. Први иут још 189 4. год. обмануо је иа неки начин једног нишког полицијоког чиновника да му нзда паоош, а после на основу тога паооша вадио је друге махом по пооланотвима нашим на страни. Сада му је српски иасога одузет, а остављен турски, за чијег се поданика он оада оматра. При њему је оада нађена и беоплатна карта за бугарске жедезнице. Чиме је то он нагау браћу Бугаре задужио да дође до оие бепеФиције непознато је, али биће опет неком преваром. У њој је његов карактер обележен као руски журналиота. Међутим познато је, да кад је на бугарском земљигату грди гато горе може бити све што је орпско, уздижући опет Бугаре и све што је њихово. По издржаном затвору биће протеран на свагда у Турску, као њен поданик, те ое скреће пажња овима пограничним влаотима да му прелазак у Србију никако нс допусте, а тако

паду завршена, јер су сада већ и сва посданства нагаа добила о њему обавегатења као о варадици. По достави нагаег бердинског посланства био је и у Бреслави ухваћен и осуђен. Са тога је сада дошао нама у походо. Дошао је из Русије и у хотед ((Националу" одсео као д-р ХриотиФор Јовановнћ — Оборина, лекар. По та га звучна титула није могда сачувати. Београдока подиција одмах је у њему видеда

цсто начелотва треба добро да мотре, да он опет које не обмане и добије орпоки пасош.

Код оудбеног стола у Иетрнњи у Хрватској налази ое у иритвору због разбојништва са убиством ово дице, које је изјавило да се зове Сава ВукиЉевић, да не зна одакле је родом, но да оу му се родитељи пок. Никола и Ружа

пре 40 год. из Ниша у Ужице преоелили, где је он одрастао и у војску ступио, па онда као војник служио још у Београду, Чачку, Ћуприји и Шапцу (!?) из ког је посдедњег места дезертирао 1899. год. Даље је изјавио да је 189 9. год. долазио у Београд једноме министру у

Сава ВукиЋеви^ канцедарију да тражи неко задовољење, па кад му овај то пије дао он је на њега испалио један метак, који је промашио, те је иооле тога побегао у Шабац, а одатде у Кленак у Хрватској. Моле се како полицијоке власти, тако и приватна дица да јаве Управи гр. Београда с позивом на Бр. 1 5886 знају ли ко је ово дице, како му је име, чиме се занима, одакде је родом и у онгате сво што о њему буду знади.

Т Р А Ж Е С Е Чедомира Лазића, шегрта браварског из Београда, који је побегао незнано куда, трааш кварт врачарски Управе града Београда. Чедомир је отар 15 год., омален, пдав, на левом образу има мали младеж, у оделу старом грађанском, на глави има црни мекани гаешир, а на ногама има женске ципеде. Наређује се овима полицијским и општинским вдаотима да Чедомира у овоме кругу влаоти живо потраже и у случају пронадаска, да га упуте кварту врачарском Управе града Београда о позивом на Бр. 5425. Милету оипа Животе Милор ^довића, тежака пз Трпа (окр. крагујовачки), који јо отумарао незнано куда тражи начелотво округа крагујевачког актом Бр. 56 99. Мидета је стар 12 год., омаден, дежмокаст, пдав, на горњој видици два су продња зуба окрњена, а од одела има: гуњ од оељачког оукна, панталопе од црне материје, шајкачу од пдаве чохе, а на иогама црвене опанке. Позивају се све полицијске и општиноке вдасти, да Милету у своме домашају потраже, па нађеног упуте поменутом начелству, ради предаје родитељима.

Штамгт Краљ. Срп. Државна Штампарија

уредник, 2 .ушан 5ј. Ј?/гимПић