Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 191

По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, даје о}калбеио решењ.е Министрово саобразно закону с тога, што је оддана извршеног иутовања жалитељевог (у новембру 1903. године), на до дана цакнадно ноднесеног његовог тражења сеобних трошкова (11. маја 1905. године № 5220.), протекло више од годину дана, услед чега му је, по чл. 22. закона о дневници, подвознини и селидбини државних чиповника и служитеља, застарело право на тражену накнаду. С тога је одлуком својом од 21. децембра1905. 1'од. Вр. 9035. одбацио жалбу као неумесну, а решење министрово одобрио.

Приликом регрутовања војних обвезника, задррни однос има се ценити с обзиром на 1 507. грађанског закона. У 1903. години регрутна комисија V иуковске охсружне команде регрутовала је Радосава сина Уроша Н., из Стубленице, на пун рок у коњиЦу. Урош Н. у молби својој представио је командаиту V. цуковске окружне команде, да је погрешно у регрутном списку уписато, да је и Милијан Н. његов син и задругар -јер му је он у ствари пасторак и да он (Урош) са својим сином Радосавом само живи на имању овога — Милијанову, — па је молио, да се његов син Радосав преведе из коњице у пешадију, јер је по све сиротнбг стања, и да му се рок службе сведе на шест месеци, јер је првенац и хранитељ куће. Командант V. иуковске окружне команде решењем својим одбио га је од овога тражења с тога, што је Милијан — његов (молиочев) пасторак — још 1890. године регрутован из исте задруге, иа које је данас регрутован и молиочев син Радосав, те се он с тога и не може сматрати као ћрвенац; а пошто се не зна да ли су Милијан и Урош један другог законитим путем код суда признали за задругара, као и то, да ли какво право има Урош на Милијаново имање које му је од пок. оца остало, јер и Милијан у своме исказу наводи, да нема никакво писмено са Урошем р„зћдружном односу, — то се и по другом захтеву није могло дати задовољења молиоцу Урошу да му се син Радојсав преведе из коњице у иешадију, као сиромашног стања, јер је самим овим и уверењем општинског суда утврђено, да је модилац Урош средњег стања. По изјављеној жалби, ово решење одобрио је командант дринске дивизијске области, својим решењем од 7. децембра 1904. гпдине Бр. 8876., а решење овога Министар војни решењем од 17. јануара 1905. годин^ ФАБр. 392. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 21. Фебруара 1906. г. Бр. 1988. поништио је решење Министрово из ових разлога: Као што се види из акта овог предмета, на име из извештаја суда општине па.љувске од 15. октобра 1904. године Бр. 1125. и 6. повембра исте године Бр. 1238., жалитељ Урош Н. није у крвном сродству

са Милијаном Н., ма да имају исто презиме, већ је Урош очух Милијану, са чијом је се матером био веичао и дошао ,на имање масено, кога је једини наследник Милијан. Даље се овим извештајима тврди, да је Урош после смрти матере Милијанове остао и даље на имању његовом; оженио се другом женом, и са њом добио сина Радосава, који је регрутован као задругар на пун рок службе. . Ирема оваком стању етвари, Министар је био дужан, да с обзиром на чл. 27. Устава, изложи у ожалбеном решењу законске прописе, на основу којих налази, да у овом случају постоји задружни однос између Уроша и Милијана и њихове деце, кад између њих не постоји: смеса заједничког живота и имања свеаом сродства или законим усвојењем основана и утврђена, као што се за постојање задружног односа тражи по § 507. грађанског закона и највишем решењу од 22. маја 1852. године ВБр. 625. (Збор. VI. стр. 103.) код § 528. истог закона. м. В.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Е Милан Јеврић, родом мз Велућа у орезу трстеиичком, притвореник подиције у Сењском Руднику, побегао је из ходника канцедарије начедстла округа моравског. Мплан је стар 16 година, омаден, зедених очију, ћооав, риђо-беле косе, у сељачком одеду, с,а шајкачом на гдави. Пронађеног Мидана ваља упутити иоменутом начедству с позивом на Бр. 536 5. Непознати крадљивци ноћу између 16. и 17,.ов; м-ца ушли су кроз прозор цркве крупачке и из исте украли 1 сребрп крст на коме је натнио «јереј Лзубен из Завоја», 1 путир од чистог оребра унутра позлаћен, чашине постеље израђеде од. најФиније ермс, 1 дискус од чистог сребра',. 1 звездицу од чистог сробра, полу свидени убрус са два дчц^, са једпе стране чисто црвен са крстом, а о друге стране ишаран црвеним и црним шарама, 1 кашичицу за причест од сребра, 1 петохдебницу, 1 сасуд од сребра, 1 послужавник проот од блеха. Препоручује се свима полицијским и општинским властима, да за крадљивцима и покраденим стварима трагају и на случај проналаска известе пачедннка среза нишавског с позивом на депешу Бр. 6 582. Нисим Адшех, банкар, и Самуило Венароа, обојица из Видина, на преваран начин изузели су од разних софијских новчаних за-вода на 100.000 лева, па. су некуда побегди. Нисим је отар 2 9 годипа, мадог раота, кестењаве косе, бркова и очију црних, говори бугарски, немачки , вдашки , јеврејски и помало турски. Самуило је отар 32 год., виоок, оув, пдавих дугих бркова, говори бугарски, турски и јеврејски. За проиалазак окривљених одређена је награда у 1000 лева, као и 10°/ о од иовца, који се буде код њих нашао На молбу Бугарске Дипломатске Агенције у Београду, преиоручуЈемо свима полицијским и општинским властима, да за именованим варадицама живо трагају и о резултату известе антропометријско

одељење министаротва унутрашњих деда о позивом на АБр. 6 0 3. Владимир Дурковић, из Шајића (срез јабданички) одговара код лесковачког првостепеног суда због крађе отоке, ади је у бегству. Вдадимир је стар 23 год., раста виооког, лмца дугуљаста, очију граорастих, носа обична, косе омеђе, обрва омеђо-црних; на себи има: гуњче и чакшире од оукна, на глави шајкачу, а на ногама онанке. Наређује се свима полпцијским и општинским вдастима да Вдадимира најживље у своме кругу власти потраже, на у случају проналаока да га спроведу лесковачком првоотепеном суду с позивом на акт Бр. 1 1 552. Младен Видић, из Сирогојне (орез здатибороки), који је одговарао код начелника ореза здатиборског због две опасне крађе, ноћу између 4., и 5. ов. м-ца побегао је из притвора. Младен је отар 2 4 год., раста виооког, добро развијен, у опште пдав, а у оделу црном ужичком. Позивају ое ове иодицијске и општинске власти да Младена живо у свОјим домашајима пзтраже, па нађеног под јаком отражом упуте поменутом ореском начелнику с позивом на Вр. 6 426. Марко Матић — Дубарија, досељеник ■из Црие Горе, који је жпвео у оелу Савинцу (орез јабланички), одговара код лесковачког првостепеног суда због покушаја убиотва, али јс у бегству. Марко је стар 23 — 2 4 године, раста средњег, омеђ, ћооав, очију зеленкастих, носа обична, без особених знакова. Исти оуд тражи Здравка — Дику — Станисављевића, званог (( Буљубашу в , бив. чувара из села Мијајлице, који одговара због убпства; Глишу Вељковића, из Лапатинца, који одговара због утаје ; Суљу Рушитовића, Авдула Рушитовића, Рушида Ибишевића. — ове због убиства; Васу Аћимовића, бив. осуђеника, због опасне крађе; Илију Ранђеловића, због тешке тедесне повреде и Стојмена, оина Милана Станковића, из Гргуровца, због оцеубиства. Здравко — Дика — Станисављевић зв. (( Буљубаша», родом је из Криве Реке у Турској, стар 50— 55, год., средљег раста, доота крупан, бркова п коое црно и прооеде, по темеву ћедав; од одеда има: подовно гуњче и чакшире од црног оукна, на глави војпичку гаајкачу, и на ногама опанке. Глиша Вељковић, стар је 50 год., стаса високог, коое проседе, дица сувоњава и дугуљаста, очију граорастих, носа великог и иравплног, брија ое, а у одеду је цивилном. Суља Рушитовић, родо.м из Тупада (срез јабланички), стар .,2 5. год., стаса средњег, црномањаст, од одола носн : гј њ и чакшире од црног сукна., бслу каиу, а на ногама опапке. Авдул Рушитовић, родом из Туиада, стар 2 3-год., стаса средњег, у лииу бео, од одеда има: гуњ и чакшире од црвеиог сукна, а на ногама опанке, Рушид Ибишевић, родом из Туиада стар 70 год., стаса оредњег. црномањаот, бедо браде и бркова, ћедав, од одеда има: гуњ и чакшире од црног оукна, беду арнаутску капу и на ногама опанке. Васа Аћимовић, родом из Босне, а живео је у Лесковцу, стар 3 5 год., стаса средњег, црномањаст, косе и очију црних, браду брија, писмен. Илија Ранђеловић, родом из Новог Седа (срез вдасотиначки), отар 2 5 год., стаоа средњег,