Полицијски гласник

СТРАНА 194

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

Од пића дозвољаваће им се само толико, колико неће бити бојазни да се напију. Оним притвореницима, који се хране о трошку државном, даваће се по 1280грама хлеба на 24 сата у смислу уредбе — правила од 29. октобра 1865.године. Али кад год би притвореници, и они што се хране о своме трошку и они што се хране о државном, правили неред, ларму, свађали се са иследником или служитељима и т. с-л. иследник има права по §§ 30. и 1 82. кр. суд. пост. да храну сведе на сам хлеб и воду или је умањи. Чл. 8. И храна и све остало, достављаће се притвореницима преко апсанџије, било да се хране о своме трошку, било о државном, и он је дужан да се уверава да су храна и пиће чисти и нешкодљиви. У случајевима какве сумње, извештаваће увек иследника или старешину надлештва. Чл. 9. Храна, коју држава даје онима, који нису сиромаси, наплатиће се од њих доцније. У то име, власт ће уносити у тужбу увек и тај захтев, да се окривљени осуди и на плаћање апсанске хране, огрева и осветљења, или ће га сама осуђивати на то по § 328. кр. суд. пост. ако истрагу прекида у смислу § 29. истог закона. ' Чл. 10. Притвореници могу и пушити ако су сами у соби ; а ако нису, онда само тако, ако и остали дозволе. Иначе тек онда, кад се на чист ваздух изводе. Чл. 11. Храну оним притвореницима, који се о своме трошку хране, а из места су где је и притвор, доносиће њихова родбина или млађи и предавати апсанџији. Чл. 12. Иритвореницима, који су признали кривицу, може се дозволити састанак са породицом и познаницима ради виђења, један пут недељно, али то само у присуству иследника или поузданог апсанџије. Разговор се може водити само на оном језику, који је разумљив иследнику или апсанџији. Онима, који кривицу нису признали, допуштаће се овакви састанци само у случајевима неодложних потреба, које би изискивали интереси њихових породица или имања. Чл. 13. Притвореници могу у притвору читати књиге и новине које нису забрањене. Али од новина неће им се давати оне, које би говориле о њиховим кривицама, те би они на тај начин могли бити обавештени о току истраге и појединостима њеним. Писати такође могу, али се од тога ништа не може изнети из притвора, докле то не прегледа и одобри иследник, као год што ће се и са писмима, упућеним окривљеном, строго поступати по наређењима §§ 84., 86. и 87. кр. суд. поступка.

Чл. 14. При предаји хране, преобуке и осталих потреба, треба строго пазити, да се не унесе какво писмо, којим би се кривац обавештавао о чему, или каква алатка, којом би се могло обити или пресећи гвожђе, или пробити апсански зидови и извршити бегство. Чл. 15. За време од 15. октобра па до 15. априла, кад год је према хладноћи потребно, загреваће се собе притвореника. Осветљење ће се такође давати за сваку собу и то које је јевтиније, или здрављу нешкодљиво. Лети од 15. априла до 15. октобра може горети лампа или свећа до 10 сати у вече, а од 15. октобра до 15. априла до 9 сати у вече. Кад осветљење и огрев набављају сами притвореници, могу гаупотребљавати како они хоће, у колико се то не коси с хигијенским прописима или прописима и наредбама о сигурности и безбедности зграде и притвореника. Чл. 16. Огрев и осветлење, које даје држава, наплаћиваће се од имућних иритвореника на начин, који буде прописан у смислу § 327. кр. суд. поступка. Чл. 17. Кад полицијска иследна власт нађе, да притвореног треба ставити у оков у смислу чл. 140 кр. суд. поступка, она ће га оковати, али тај оков не сме бити тежи од 5 килограма и 120 грама (§ 14. кр. закона). У случајевима кад су притвореници или осуђеници немирни тако, да су спасни за органе власти или друге притворенике, и у случајевима кад је опасност да при спроводу могу побећи или на кога насрнути, могу се притвореницима или осуђеницима метнути на руке лисице — негве — које власт треба увек да има. Везивање не сме бити ни у ком случају. Исто тако лисице се ни у ком другом случају не смеју употребљавати. Чл. 18. Притвореници, чије бављење у опште не сме бити дуго код полицијских власти (§ 156 кр. суд. пост.) не могу се употребљавати ни за какве радове државне и општинске. Они могу радити само оне послове, који су у нераздвојној вези са њима самим и њиховим сопственим потребама, као: чишћење своје собе, сечење дрва за огрев ит.д. Од ових послова увек ће се поштедити они притвореници, који по своме дотадашњем положају у друштву и карактеру, треба да буду од овога ослобођени. Органи, који наређују притвор оваквих лица, обавестиће о овоме апсанџију и служитеље у самом часу притварања. Употреба притвореника за послугу при канцеларијама одлучно се забрањује. Чл. 19. Према притвореницима не смеју се предузимати никакве мере, па ма у коме то облику било, којима би се ишло на то, да се они силом нагнају на признање.

Физички насртаји, хиинотисање, намерна кињења и мучења, која би иследници и служитељи предузимали према притвореницима, строго ће се казнити административно-дисциплински, а према величини кривице и по кривичном закону. Претрес, који се редовно врши у смислу § 139. кр. суд. пост. над притвореницима, мора се увек вршити у присуетву грађана, одређених у смислу § 28. истог закона, и они ће потписивати протокол претреса, како би се избегле све незгоде, које могу наступити при друкчијем поступању. Чл. 20. Одпостељних стварипритвореници могу добавити од својих кућа што хоће. За оне, који то немају, треба да се направе прости кревети од дасака, у колико се то може према средствима, којима надлештва располажу из кредита на храну и одржање сиромашних притвореника. Чл. 21. Притвореници, који се затекну у притвору прве недеље божићњег или ускршњег поста, морају постити и причестити се у смислу Височајше уредбе од 10. децембра 1846 год. В№. 1379 (Полицијски Зборник стр. 40), ако су православии.. Ко нарочито не би хтео постити и причестити се из каквих оправданих разлога, неће се на то силом нагонити. Чл. 22. Кад се притвореник разболи, па то апсанџија сам примети или притвореник изјави, одмах ће се известити иследник или онај који га заступа, како би се нозвао лекар ради лечења, ако га у месту има. Болесни притвореници могу о своме трошку звати кога хоће лекара. Кад у месту притвора нема лекара, а притвореник је озбиљно оболео, онда ће се под строгим надзором снровести првој државној болници на лечење. Трошкове око лечења имућни иритвореници сносе сами, а сиромашни се лече о државном трошку. Чл. 23. Ако лекар иађе, да је болест такве природе, да се у апсани не може лечити, влаот ће спровести притвореника у болницу. Ако је оболели притвореник био у окову, па лекар изјави , да би му према стању болести требало окове скинути, одмах ће се то учинити. Чл. 24. У свима случајевима, кад се иритвореници откивају или спроводе болници, треба одредити чувара, који ће иазити да притворени не побегне, или да се с киме не сасгаје и истрагу осујети. Чл. 25. На случај, да притвореник наарасно умре у притвору, одмах ће се звати лекар да констатује узрок смрти и о томе изда власти писмену изјаву, па ће се тек тада мртвац предати Фамилији, ако ову има; иначе ће се предати општини ако је из места притвора, а ако није, онда ће