Полицијски гласник

6Р0Ј 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

републиканску уставноот и за уставне монархије, на тако ауторитетног иисца, као што је нроФесор швајцарског универзитета у Цириху, Д-р Шоленбергер. А овај писац у толико је важнији за наше прилике, у колико је у нас наступио доста незгодан облик парламентарне владе, а на име непросвећено представништво већине надемагошкој основи, са свима конзеквенцама, којима такав систем владе одводи онда, кад му је често. и најумније представништво површно, па ако хоћете и са врло мало моралних политичких скрупула. Онај незнатан број читалаца, који је пратио ову расправицу до краја, молимо да нас рђаво не појми! Нисмо ми оштрином и одлучношћу исказивања мисли у облику оваквих Фраза хтели да се представимо као партизани. Далеко од тога, ми хоћемо да констатујемо оправданост начела, која заступамо, те само у тој намери и наводимо, али па строго објективној основи, примере. које пружа ситуација као тако згодан доказни аргуменат, да су начела, која износимо. бар како се нама чини, веома тачна. Ови примери могу да буду и непријатни, али су, уверени смо, тачни. Кад је реч о начелу, а с тог гледишта и о јавним интересима, које треба заступати, треба бити до краја и буквално искрен. Може бити начелна основа погрешна, може бити погрешно гледиште које заступамо, па у толико може бити погрешна и аргумептација, којој дајемо израза у облику примера. Али, да ми то гледиште искрено исповедамо, у то не треба сумњати. Ствар је схватања и критике, хоће ли се, пак, само начело, па самим тим и примери, које експлоатишемо, сматрати као исправно или као погрегпно. Да локажемо и докажемо, колика је начелна аномалија овладала у нас у пословама и односима јавног карактера, свакојако било је потребно да истакнемо, ако и не на системској, а оно на иовршној основи, једну установу највишег ранга у организацији административне службе; јер ако се на тој установи може запазити начелних недостатака и неунутности, као најважнијој у служби политичко-административној, шта ли би се тек имало рећи о осталим! ? Па ипак, и оно што смо навели, доста је да се виде њене тако грубе и несрећне стране, чак и с начелног гледишта, које влада њеном организацијом. А шта ли би се тек имало рећи о таквој установи онда, кад би се тако несрећно организована третирала још и са глодишта њеие практике, с гледишта последица, које таква несавремена и наопачка организација ове установе оставља у тако важним и тако многоброј^им односима, у којима она дејствује. Али третирати ту установу и с таквог гледишта, значило би писати једну особену, широку студију о установи Државног Савета. Међутим, ма колико да би такав задатак био користан по јавне интересе, ми се на овом месту нећемо у то упуштати. Доста је и ово што смо навели, да се види како смо много површни и у томе, што се зове државна политика и у томе што обухвата т. зв. начела парламентарне владе. Доста је, у толико нре, што ми, према свему, што

се у нас јавља и у круговима политички најистакнутије интелигенције, стално мислимо, да смо ми баш у практици и појимању парламентарне владе прави виртуози и да то и јесте наш прави полилитичко-правни специјалитет, што је код нас, као и све остало, добило обележје, једне проФесије »аш §-епеп8 (( , јер се не ослања ни на начела науке ни на практику осталог културног света. Али, да со вратимо главној ствари, а на име, питању о томе : треба ли државни испит да буде један исти за оба позива, или различит према њиховој разноликој и правној и политичкој природи. Ми налазимо, да он треба да буде различит, а с обзиром на разлоге, које смо навели, и ако не исцрпнЈ, мислимо, да је то гледиште и оаравдано. Ми хоћемо сгварну стручну спрему у служби јавних интереса, на доследно томе и гарантије, које се за њу траже. Не верујући, да просечна подобност иде дотле код већине кандидата правничког Фаха, да могу да савладају тако огроман материјал, какав је и за један и за други позив потребан, ми мислимо, да, по правилу, треба тражити нарочиту квалиФикацију за службу администрације, а нарочито за службу правосуђа, рачунајући у то и његову ириродну допуну — адвокатуру. Самим тим, ми ие искључујемо могућност изузетака, која би допуштала, да поједини кандидати могу доказати правничку стручност за оба та позива. И ко год хоће да има компетенце у том смислу, ко год хоће да докаже стручну квалиФикацију и за једну и за другу врсту правничког Фаха — нека му је то и дозвољено. Полажући на потребу овакве разлике у стручној спреми кандидата Д-р Шоленбергер, проФесор швајцарског универзитета у Цириху, у свом »систематском излагању политике«, делу, на које тако много полаже и које је са толико самопоуздања написао, да га препоручује као упут швајцарској влади за њену практичну политику, тражи за судије стручну спрему из правне, а за админисгративне чиновнике спрему из области строго државних наука. При том он, наравно, има на уму чиновнике вишег значаја, који раде на послови.ма од иницијативе и континуитета; на нословима, за које ни најбоље познавање пандекта не би могло помоћи. На тој основи, на основи строго доказане стручне, а у првом реду научне спреме, Д-р Шоленбергер војује иротив бирократских начела, која се практикују у чиновништву, а по којима на важније службене позиције не долазе кандидати са истакнутијом, јачом стручном спремом, већ према годинама службе. Не запостављајући важност и практичне спреме, овај писац оправдано тражи, да на основу доказане спреме могу и млађи људи, кандидати са незнатних чиновничких иоложаја, заузети више положаје у државној служби, само ако су се за то показали нрсподерантни, ако су се, што јаче но други, истакли својим способностима. »Било би и наопачко и неправично пустити, да млади људи од талента и науке своје најбоље године проведу у потчињеним положајима и механичком пискарању, и да на тај начин

своје душевне моћи затупе к — вели Ешер. »Државна служба није привилегија стараца« — вели Блунчли. На исту позицију, на коју се у државној служби може да попне човек са дугом службом, треба да има права и млад чиновник, само ако је испунио потребне услове, а у првом реду доказао стручну спрему. Смисао је државне службе: радити на пословима, који су намењени остварењу јавних интереса, па према томе и треба да је најпречи за службу онај, који за такву радњу својом спремом даје највише гарантија. Шаблонистичко отправљање дужности без духа и полета, без доброг системског познавања начела, која односном службом владају, другим речима, обична рутина, коју дају године службе, само је бирократски појам о квалиФикацији за јавну службу. Онај, чији погледи не иду даље од његовог канцеларијског стола, и који мисли, да је своју савест задовољио ако је један или више табака иснисао, није тиме доказао снособност за јавну службу, ма да се са гледишта бирократије, са гледишта изметнутих начела о државној служби и чиновништву, може сматрати као вредан и ваљан чиновник. Таквим назорима, од прилике, напада Мол на бирократски систем јавне службе, циљајући, очевидно, на такво учешће чиновништва у јавним пословима, какво би стварно одговарало правом интересу, који том службом треба да буде задовољен, циљајући на спрему, која би подобност за такву службу потиуно загарантовала. Као један од врло важних узрока, који чиновништву даје обележје бирократије, и који је ствара, то је, по мишљењу Д-ра Шоленбергера, оскудица у добром познавању правне и државне науке. те то управо и изазива, како он мисли, толико канцеларијско пискарање, што се суштина ствари, смисао начела извесног позива у државној служби, или управо начела, која том службом владају, не разуму. Што је критика народа у примени правосуђа слаба, критика, која би и с те стране нагала доста бирократског духа и система, има се благодарити само тој околности, што народ у тој врсти послова има мање непосредног учешћа, па зато и мање разумевања. И да би се ова празнина бирократије колико-толико сакрила, прибегава се обично грубом понашању чиновништва или како Шоленбергервели: »бруталном тону, којим необразован човек тежи да сакрије своју оскудицу спреме — своју празнину. (( Да би се овом злу стало на пут, овај учени проФ ®сор и »демократа« првога реда препоручује стручну, што дубљу научну студију Фаха, а нарочито оног дела правничког Фаха, који је намењен администрацији. Ми смо се намерно задржали на збивеномтексту назора, који изражавају гледиште стручњака, чија смо имена навели. Шире излагање и аргументисање њиховог гледишта одвело би нас далеко, а ову расправицу протегло изнад обима праве потребе. Ономе, коме је ствар с начелног гледишта приступачна доста је навести као разлог и име саУога писца, кад је он од значаја, или и нешто мало више од