Полицијски гласник

ВРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 245 3

схватљиви или, друкчије речено, то су ставови, који немају свој разлог у другим ставовима ван себе, већ који тај разлог имају у самим себи. Ти ста^ови престављају с тога са гледишта става разлога тако зване саморазлоге т. ј. то су ставови, који свој разлог имају у себи или, друкчије речено, то су очигледни или аксиоматични ставови. Осим Математике, у чијој области нико не пориче егзистенцију таких сгавова, још је само Логика која у тако званим законима мишљења има такође аксиоматичне ставове, у чију се истииитост не може сумњати, и који се не могу свести ни на какве разлоге више. Таки су ставови Н!| пр. да је свака ствар равна себи, да све што се замишља мора имати свој разлог и т. д. Математика и Логика сматрају се за чисто Формалне науке, јер се Математика бави простором и бројем, а то су чисто Формалне особине онога што је у искуству дато (или, општије речено, бића, реалности), док се Логика бави идеалном Формом реалности. а то је опет једна чисто Формална страна њена. Зато, веле детерминисте, могућност саморазлога у тим наукама не доказује ништа о могућности саморазлрга у области промене и садржајне стране бића у опште. Иотина има детерминиста — такав је један од највећих међу љима, Спиноза, који је један од највећих метаФизичара — који допуштају да су саморазлози могући још и у самом бићу као таковом т. ј. у чистој непроменљивој егзистенцији његовој, али одричу апсолутно да се они могу замислити и у променама. Тако Спиноза тврди, да је последњи носилац свих ствари, апсолутна супстанција, биће које само од себе егзистира, које разлог своје егзистенције има у себи самоме, док је свака појединачна ствар. па дакле и свака промена, у својој егзистенцији одређена другом појединачном ствари, којаје ван ње, тако да је закон узрочности свеопшти закон свих појава. Доиста сваки од нас, па био филозоф или не био, допушта свесно или несвесно саморазлог у области трајног непроменљивог бића, јер сваки од нас тврдо је убеђен, да мора нешто постојати што је вечито и што у својој егзистенцији не зависи ни од каквог бића више, па било да то вечито биће замишљамо као Бога, који је ван света (као што то чине јеврејска и хришћанска религија), или да га замишљамо као материју, која је у свету и т. д. Зато ја овде нећу ни улазити у дискусију о томе, како је и на који начин такво једно апсодутно нужно биће, као саморазлог у области непроменљивог бића, могуће, главно је утврдити да је оно могуће и да га сваки од нас хтео не хтео претпоставља, већ ћу одмах прећи на то да покажем, да је и у области промене саморазлог могућ. (наотавиће се) Д-р Бранислав ПетронијевиЂ.

ШЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕО за ^риминахдиу антропо>логију

(наставак) Колико би и колико савремени судија боље одговорио жељи јавног мишљења и величини свога позива кад би се, напуштајући старе Формуле, и кидајући са конвенционалностима и предрасудама свога васпитања, трудио само да буде просто и природно правичан ! И најзад, зар није и жалосно и смешно код судија из 1905. год., у случају пресуђења извесног спора, абдицира на свој персоналитет и враћа се старим традицијама, копирајући данашњу одлуку из прашљивих збирака 1810., 1820. или 1830. године ? Међутим, у демократској земљи као што је Француска, улога судије, који своју дужност треба да отправља на задовољство народа у чије име правду дели, врло је проста и лака. Потребно му је само да буде шампијон природног правосуђа против судских Формула, које су у ствари ирава друштвена рана. Закључак до кога је Мањо дошао овај је: треба што пре донети закон о оираштању , по коме би судија имао право да опрости казну кад год по чистој савести дође до уверења, да би овај акт био најбоље средство за моралну поправку окривљеног; да може, дакле, чинити оно исто што и поротници, који понекад ослобођавају оптуженог и ако признаје кривицу. Опраштање је, у осталом, постојало и у старим законима, као у Каролини, закону молдавскомиз ХУШ-ог века, који је праштао крађу за исхрану, и најзад у закону малгашком, 1 ) који извињава крађу из нужде. Свој говор Мањо је завршио познатим Беранжеровим речима: »Опроштај је средство за аоаравну често иута. много усиешније од казне к б) Спреч;аван.е и лечеље злочина РеФерент конгреса о овом питању био је чувени криминалиста Енрико Фери који је, у главноме казао ово: Злочин је резултат двају елемената.: индивидуалних аномалија и утицаја средине. Али има ненормалних створења, која нису злочинци ; она могу бити душевно болесна или просто малФормисана. Телуријски и социјални утицаји, у вези са њиховом непотпуном конституцијом, довољии су, међутим, да и ова створења гурну у злочин. С-а ових разлога, потребно је отклонити патолошке узроке злочина, као год што се отклањају узроци инФекциозним болестима и лудилу. Лечење ће, дакле, уступати постепено место предохрани, само пјто ова неће бити довољна ни у данашњем ни у будућем друштву, па ма како ово последње било савршено. Увек ће бити злочинаца, јер ће увек бити и ненормалних. У сваком друштву има криминалитета, који проистиче из његове 'организације. Спречавање овог криминалитета појављује Се са двоструког гледишта: аисо1 ) Оотрво Мадагаскар.

лутног и рела.тивног. Аисолутног , ако се имају у виду рђаве диспозиције тог и тог друштва, које се мора модиФиковати већим или мањим радикалним преображајем; релативног , ако се има у виду могући прогрес без основне модиФикације данашњег друштва. Мере, које треба предузети, двојаке су: делимичне и опште. Помоћу првих могуће је отклонити мотиве злочина и онемогућити њихово извршење. Све остало долази у обим оиштих мера. Беда је очигледно главна средипа за развијање злочина, јер има за последицу дегенерацију, која је, опет, узрок злочина. Не треба још изгубити из вида алкохолизам, скитничење и напуштање деце. Администрација казненог правосуђа уображава, да је детињство још у добу невиности, и да је дечји злочин нешго сасвим различито од злочина одраслих. Ми знамо, напротив, да је дете злочннац прототип инстинктивног злочинца, и да ће мере за предохрану остати скоро без икаквог утицаја у извесним случајевима полних преступа и крвних злочина, извршеним од малолетника. Морално нануштање деце неизбежно је у индустријским срединама, V којима су родитељи по цео дан заузети радом у Фабрикама. Критеријум за пзбор мера за предохрану против злочина треба да буде разлика изме^у анормално - инволутивних, т. ј. оних који се враћају дивљачком животу, и којих се с тога треба чувати, и анормално-еволутивних, који нису дивљаци, већ бунтовници нротив данашњег друштвеног реда. Противу ових последњих не могу се, с правом, употребити она иста средства одбране, која се уиотребљују противу првих. Друштвена одбрана законита је са гледишта политичког и економског; то је маниФестација инстинкта за самоодржањем. Сасвим је друга ствар са анормално-инволутивним, који никад не могу бити корисни, већ само штетни по друштво, и које с тога треба учинити безопасним. Треба избегавати казне затвора на краће време, јер оне полузлочинца доводе у морално инФекциозну средину. Ово и јесте главни разлог за условну осуду, а против метаФизнчког принципа казне, као јединог лека. злочина. Да би пак ова осуда и закон о опраштању имали благотворних последица, неопходно је потребно да еудија престане једном гледати само злочин и парограФе казненог закона —• да би могао видети злочинца — личност — која може оздравити и постати користан члан друштва. Што се тиче анормално-инводутивних, убица, насилника. малФормисаних и опасно дегенерисаних, за њих нема другог лека до затварања, т. ј. издвајања из слободне социјалне средине. Али издвајање, које хоће криминална антропологија није никако оно, које се данас врши у казненој нракси. Организација данашњих казпених завода више мање једнака је, а издржавање казне увек је тачно одређено. Али, ми тврдимо, да злочинац може оздравити као и душевно оболели, те га с тога треба ослободити чим је дао доказа о својој понравци, — у противном, т. ј ако је