Полицијски гласник

Г.РОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАТТА 269

познати.« — „Јеоте ли видели сшога апсовмкп, који је иапедеп иапољо. када оте пи уведени ■ овамо ?« — »0 да, — ирло добро«. — „Добро, сад ћете да нам га покажете који је тај међу десеторицом апсеника«. Или: сведок цени какво важио одстојање, рецимо од 200 метара: треба га одвести у поље и рећи му да покаже. докле може бити раздаљина од 100, 200, 300, 400 корачаји ; кад се после буду та одстојања ирекорачала, моћи ће се готово тачно проценитп, да ли и у колико уме сведок праиилно да цени одстојања. Пошто те оцене одстојања врло често долазе у пракси, то је за препоруку, да се од извесног прозора, који гледа у поље, још израније измери одстојање, па да се забележи ради доцнијих проба. Ја сам имао врло згодан изглед из своје службепе капцеларијс и знао сам н. ир.: до левог кућњег (>ошка има 65 корачаји, до тополе 120, до порто 210, до оие кућице 100, до железничкога насипа 950 корачаји — п тако сам са сведоцима правио безброј нроба, којо су увек расвотљавале етлар; ако је један сводок показао нсколпко у пола тачних оцена одетојања, онда сам његовој сведоџби . важној по истрагу, могао и веровати, али иначе ништа више. У остадом могу се још и те иетачно оцене учинити и правилнима, ако се н. пр. може утврдити, да сведок стално вшне или мање цени разна одстојања. Покушајп коптролисања ове врсте спадају у најпоучпије, али у псто време могу да упесу и пајвеће забуне у тим правцима какг.о само могу бити, и онај, који их буде почоо вршити, нећс тако лако доћи до тога, да упозна п.ихову праву предност. А кад је већ егзактан рад потребан код свакога и најмањега утврђцвања, онда се љогова важност испоЛ )ава још више тада, кад сс у великим и важним случајевима има сигурно да посгави полазна тачка за сав даљи рад. Бапт ту со и дешавају често пајвеће забуне и рђава појимања. 1Јри читању акта по извесном важном делу, кад је већ »операциони базис« један пут створен, иошто се радило са највеЈкш брижљивошћу и тачпошћу, и пошто се употребила сва оштроумпост, често сс може нриметитп да је све то било узалуд, јер се при постављању базиса пије довољно тачно истакла нека, по изгледу безначајна, споредна ствар; и тако сва лена и муком саграђена грађевина на један пут лежи на несигурној оспови. Помспућу два примера, који ће показати очевидно ово што смо казали. Једап од ова два примера, у сваком погледу инторесаикривични случај, изнео је на впдело, како је иследпик дуже времена стајао на лешини убпјенога, и није је нашао. На обали једпе роке у једној већој вароши нађен је један крвав капут, и како је баш у исто време нестао један човек, по имену Јохан Саубарт, испитивало се и констатовало, да је нађени капут својина несталога Јохана. Ј-Суда је Јохаи отишао, пије сс могло ирокљувити.

Тек иа четрнаест дана доцније доЈ)е један стари тестераш са вешћу, да је једног јутра (баш је било после нестапка Јохана Саубарта) на извесном месту код поменуте реко приметио знатне трагово од крви, али не на оној обали, где је нађен крвави капут. Старп тестераш није умео читати и био је јако наглув, и тако је вест о нестанку Јохановом и могућем убиству његовом нешто доцније сазнао. Место, на коме су били трагови од крви, налазило се поред једног моста; речно корито било је ту врло дубоко, а и обала је била висока. Са тога је места бацан увек снег, кад је у вароши много нападао. Па како су приликом сваког великог снега огромне масе на томе месту избациване, и како зими речна вода нпкако ис досегне до врха обале, то се увек на том месту направи читав снежии брег неколико метара широк, а толико исто и висок; тај се брег тек доцг;ан у пролеће сас.вим топио. Према ономо што је тестераш описао и према сасвим несталпм траговима могло се узети, да је убијопи бачеи са обале на тај снежни брег и тада затрпан, пошто је те ноћи, када је Јохана пестало, јако падао сиег, а сем тога од ранога јутра тога је дана почото доношење и истоваривање варошкога снега. То јо било 15. децембра. На дан 20. и 27. децомбра поиова је падао снег и опет су маое снега изручиване на томе месту, али ни једно падање снега није те зиме било тако јако, као што је било прво. Сво се сад дало на тај посао, да снег са брега баца у воду, не би ли се нашла лешина убијенога; и судска комисија била је присутна, да би у случају наласка леша сво могла тачно записати, на лицу моста, онако, како се нашло. Али иследник се сада стао распитивати код грађана, да ли је то зиме први снег био баш онај од 15. децембра — ноћу када је пестало Јохана Саубарта — (иследник се није добро сећао тога) и људи му одговорише, да је 15. децембра други пут те зиме падао снег, да је био слабији, тако да убијени мора лежати на већ повећој маси снега; људи су тврдили, да први слој снега мора бити висок 6—8 стопа. Тада би решено, да се дотле копа, док се но дође до површине првога слоја снега, ма којој мора лежати леш убијенога. Копало се п спег се бацао у воду, па кад је остао слој још у впсину од ноке четири стопе, те се несумњиво већ одавна ушло у слој арвога снега, прекинут је рад и узело се, да се стари, глувп тестераш морао преварити. Али он се није преварио, јер кад се доцније у пролсће сав снег отопио, на обалп би пађон легп убијснога Јохана Саубарта, и то баш па оном месгу, на комо је иследник стајао неколико сати, докле је трајао рад на ископазању снега. Објашњење лежи просто у томе, гато су се људи, који су питани о првоме снегу, преварили ; спег од 15. децембра није био други већ ирви те зиме. Леш је био бачен на то место кад снег још иије почет да се пзбацује из вароши, дакле иије га требало тражити на првоме слоју, већ исаод њега, и да со тада тачније испитало и утврдило, кад је те зиме био први снег, био би сав слој спега отконан и још тада

би био нађен леш. Од тада је прошло доста времена, и зликовац није ни дан дањи пронађен. Други случај гиче се такође убиства п показује то, како нетачним исказима великог броја сведока може лако да скрене траг у проналажењу правога кривца и упути на невинога човека. (свршиће се) Д. В. БакиЂ. П0УКЕ И УПУТИ Решења општине београдске у питању регулације вароши имају се расматрати по грађевинском занону за варош Београд, а не по закону о општинама. Н. М., овд. чиновник. писменом од 21. новембра 1905. годнне обратио се суду и тражио рошење о затварању улице у којој се његово имањо налази. По том тражењу добио је тражоно решење, којим је, на осиову § 8. закона о местима, извештен: да јо улица. у којој је његово имање, у рејоиу варошком, али да се регулацијом затвара. јер по надленшо одобреним плановима не постоји Ово решење одобрио је и Министар унутрашњих дела на основу чл. 142. закона о општинама и § 10. устројства централне 1 државне управе. По изјављеној жалби, Државии Савет нашао је, да решење Министрово не одговара закону са ових разлога: Из извешћа суда општине београдско Г.Бр. 3710., којим је сироведена Министру жалба жалиоца, види се, да »конаоничка улица® постоји, ну да регулационим нланом није одобрена, него су јо сами соиственици парцелишући своје њиве отворили и на парцелама зграде нодигли без надлежног одобрења. Постојање те улице тврди се и танијом, коју је жалилац поднео у акту Бр. 3354.. која је потврђена од општинског суда 5. јула 1905. год. Бр. 2703. и од првостепеног суда за варош Београд од 13. марта 1906. године Бр. 8765., а и регулационим планом који је приложен у жалби Бр. 5710., која је иредата општпни на њено решење од 22. новембра 1905. године Бр. 5521., из кога се види, да »копаопичка улица" иочиње од улицо »Краља Александра« али није до краја просечена. По чл. 8. измена и допуна закона о местима од21. марта 1885. године, регулационе нланове одобравају Министри унутрашњих дела и грађевина; али за варош Београд постоји и нарочити грађевипски закон од II децембра 1896. године са његовим изменама и допунама од 6. децембра 1898 године. Ћор сокаци, по чл. 34. тога закона, могу се затворити без икакве иакнаде приватним лицима, ако имања истих лица по оДобреном регулационом плану имају или добијају улаз са стране улице. А ио чл. 35. измена и доиуна тога закона, жалба против решења општинске власти подноси се Управи града Београда, а против решења ове Министру грађевина, чије је решење извршно.