Полицијски гласник

БРОЈ 32

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 271

уступио тужиоцу на тај начин, тто је обележио међе. После свега овога, тужени је тражио једнострано вештачење — процену овога земљишта преко иолицијске власти, и ови су вештаци нашли да оно вреди 510 дииара. На основу ове нове оцене, тужени је сада иредао акт о.воме суду и тражи поновљење парнице у смислу § 426. грађ. суд. пост. Поводом овога суд моли за упут : 1. да ли општински суд може да дозволи поновљење ове парнице кад је вредност спора, према новој процени, 510 динара, те тим прелази надложност суђења општ. суда према § 6. грађ. суд. поступка; 2. да ли сада, после ове процене, важи пресуда овога суда Бр. 4352 и у којим границама, и 3. да ли треба да се сматра прва ироцена или друга за основ ионовљења парнице ? — На ово питање одговарамо: 1. По тач. 5. § 426. грађ. суд. пост. може бити обнављања спора само тако, ако је кривпчном истрагом доказано, да је вештачко мишљење, у овом случају процена, лажно. Кад тужени, који сада тражи поновљење спора по томе основу, што налази да је вредност спорног земл>ишта била већа од цене, коју су дали први вештаци, не доказује да је та процена лажна, онда у опште нема оспова обнављању спора; али кад је ово већ тражено, онда суд мора донети своје решење без обзира на то, што је сада вредност означена у 510 дин., јер је у питању обнављање спора а не редован спор; 2. Пресуда општ. суда важи у целокупном своме пространству све дотле, докле не би била другом замењена., и 3. на ово питање одговор је садржап у одговору под 1. ♦ ^ IV. Иредседник општине моравачке пита: »Члан 8. закона о општинама предвиђа, шта имају радити поједина сола, кад се хоће да оцепе од досадање општине и ж.еле да се споје са другом којом општином, а тако и поједине општине, кад хоће да уђу у састав других. Случај је био, да општину ивановачку у срезу качерском састављају два села — Козељ и Иваровци. Ова два села дошла су у с.укоб, јер село Ивановци жели да се оцепи од општине ивановачке и споји са моравачком. Да би се ова жеља оељана села Ивановца и званично на збору потврдила, сељани су на основу тач. 4. чл. 34. зак. о општинама изјавили суду општ. ивановачке написмену жељу са довољно потииса и тражили су да, се сазове засебан збор. Овој жељи сељана села Ивановца ггротивно је село Козељ. Одбор општински, приликом доношења одлуке за сазив засебног збора донео је

решење, да се не зове засебан збор, већ да се у овом случају зове општински збор, на коме да учествује и село Козељ. Ово решење одборско одобрила је и надзорна власт, поводом жалбе интересованих лица. И, како ће на збору гласати и сељани села Козеља, то одлука, наравно, неће бити израз жеље села Ивановца. Да би се задовољила законска наређења и у сличним случајевима иравилно радили и одбори и државне власти, ја молим уредништво да изволи изнети овоје мишљење по овоме«. — На ово питање одговарамо: Кад су ссл>ани села Ивановца поднели молбу да се издваја из састава досадашње општине , онда је општински суд био дужаи, да одмах сазове засебан збор сељана села Ивановца у смислу чл. 8. и 64. зак. о општинама И, ако би се на овом збору самих сељана села Ивановца утврдило, да је несумњива њихова жеља за ово издвајање, па се на исти начин то утврди и на засебном збору општине моравачке, у чији састав ово село жели да уђе, онда се те одлуке шаљу г. Министру унутрашњих дела. Према томе, неправилна је и незакоиита радња и општинског одбора и надзорне власти што су дозволили, да на засебном збору гласају и сељани села Козеља. Село Иваиовци могу ову ствар поново покренути, ако налазе да ће интереси њиховог села боље бити заштићени у саставу са опнттином моравачком. V. Суду општине јасеничке одговара се, да је објашњење дато у бр. 29. нашега листа сувише јасно, јер је тамо изречно речено, да могу бити деловође општинских судова без испита сви они, који су до21. марта 1902. год. имали по три године писарске службе, и ако нису били дотле пунолетни, само ако испуњавају остале услове, који се траже чл. 114 зак. о оигптинама. VI. Суду општине јабланичке одговара се па акт од 13. јула ове год. Бр. 13! 5 ово: пошто је Првостепени суд решењем својим од 10. августа 1905 год. Бр. 12241, поништио пресуду тога суда, и ова је одлука судска обвезпа за тај суд, то пема места оцоњивати сада правилност одлуке првостепонога суда, докле он не допесо завршну; своју одлуку по овоме.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

НА1ЕНЛШШ На дан 21. пр. м-ца пре подне код села Радујевца Дунав је иабацио један мушки дстињи деш 11-12 год., потиуно наг, ородње величине, округле главе, прћаотог нооа, шпроких уота,

дебелих усница, широких, дугих и ретких обрва, отворено смеђе коое, здравих зуба у ширини 7 м.м. ; на десној нози иопод колена у разиаку за два ирста дете има белегу од ране у величини петпарца. Дрепоручује се овима полицијоким и оиштинским властима, а приватни ое моле, да известе начелотво округа крајинског, о позивом на Бр. 6796, ако би што зна.ш о овоме лешу, што би ишло у кориот утврђивања идентитета леша. П О Т Г Ж Р Е Ранисав Ранковић, из Врбића, одговара за извеоно кривично дело код начелника среза рађевоког, али је у беготву. Ранисав је отар 17—18 год., оредњег отаса, жућкаотих о*чију, од одела има: иолован гуњ а поврх овог гуњић од оингавог оукна, до кошуље носи памуклију од жућкасте ћитајке, која је о преда закрпљена, на погама ноои тозлуке од сингапог сукна и опанке, на глави има шајкачу или шубару. Нека све полицијоке а општинске влаоти живо потраже Ранисава и по проналаску, да га стражарно опроведу цоменутој иследноЈ власти с позивом на Бр. 2970. Мидан Јаковљевић, из Крнула, ооуђеник иожаревачког казненог завода, 31. овог м-ца побегао је са рада из Љубичева. ■ Милан је отар 26 год., стаоа оредњег, црне коое, смеђих бркова, браду бриј,а. Препоручује се свима полицијским и општинским влаотима да најживље наотану да се одбегли осуђеник што пре пронађе и под сигурном стражом спроведе пожаревачком казноном заводу о позивом на депешу Бр. 1971. Димитрије Радовић, Младен Гајић и Живојин Митровић притвореници, Управе крагујевачког гарнизона 30. овог месеца изјутра отевши пушку од отражара побегли оу пз притвора. Димитрије је родом из Забојнице (орез гружаноки), омален, илав, очију граораотих, оувоњав, говори промукло, главу држи право, од одела има: бео копоран, плаве чакшире, шајкачу и на ногама цокуле. Мдаден је родом из Конљара (срез јасенички окр. крагујевачки), висок, крупан и у опште добро развијен, малих жутих бркова, црних очију, круино говори, главу држи погнуто, од одела има: артиљеријоке чакшире, копоран и шајкачу, а на ногама чизме. Живојин је родом из Тијања (срез драгачевоки), стаса танког и дугог, плав, без два предња зуба у горњој вилици, малих жутих бркова, шушка кад говори, од одела има: плави копоран, чакшире, шајкачу, а на ногама цокуле. Наређује ое овима полицијским и општинским влаотима, да најживље настану да се ови одбогли иритвороници гато пре пронађу, па у одучају проналаока да се стражарно упуте поменутој Управи о позивом на Бр. 2013 или начелотву крагујевачком о позивом на депешу Бр. 1 1 6 40. Милан Михајловић, који је као жандарм био на служби код суда општине ребељоке, убио је предоедника исте општине Недељка Вујића, па по том побегао незнано куда. Милан је родом из Врање, стар 2 4 године, висок 175 см., с.увоњав, смеђе коое, очију и бркова, у горњој предњој вилици нема једног зуба, кад говори шушка. Са собом је однео брзометну пушку Л« 1 9257 са 40 бојевих метака и жандармоко одело. Позивају ое ове подицијске и општинске