Полицијски гласник

СТРАНА 304

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 36

ублажавајуће околности. У његовој својини наЈ)ени с.у и други бесумње крадени предмети, међу осталим највише мушког и женског рубља, а и креветског рубља. Све јето, изгледа, годинама купио и чувао. На саслугаању је порицао крађе по црквама; само је нризнао опасну крађу у радионици свога бившег послодавца и врло се вегато бранио противу свију отежавајућих околпости. У својој младости бпо је врло религиозан и частап; имао је необичпу страст за религпозним утпарима, дељао је Фигуре светаца и олтаре, а у гаколи није био особити пријатељ учења. Од 1898. године престао је испуњавати своје религиозне дужности, којима је до тада био тако предан, да је могао слул^ити за пример. У одбрани је наводио да је све оне религиозпе предмете, који су нађени код њега, купио од једнога с^аринара на А-ском вашару за 30 марака (а права је вредност њихова износила преко 600 марака). Имао је баш тада намеру да се ожени и да оне покриваче са трпеза и убрусе из цркава уиогреби као убрусе у домаћој употреби. Осталим, пак. религиозним предметима хтео је да украси кућу, мпслећи на задовољство своје будуће супруге. Оптужени је до тада био неосуђиван, а познат као миран, вредан и погатен раденик; није имао никаквих порока и са сво.јом надницом од 3.90 марке добро је излазио на крај, па је гата више уштедео неколико стотина марака. У друштво обично није игаао. После дужег посматрања у болпици за душевне болестп утвр1)ена је његова душевна урачунљивост. ТТпје се могло утврдити, да је ма и један једипи украдени предмет продао, и према свему томе изгледа да му је побуда за крађе била само необична радост и страст за сонствецошћу ствари, које је држао све лепо ноређане у једнол! великом, добро закључаном орману. Непоузданост представе о малом размаку времена. — Грос у својој Криминалпој Нсихологији обраћа велику пажњу на чудновати Факт, да већина људи нема апсолутно никакву представу о трајању малих размака времена, нарочито о трајању мипута, који се тако често помиње. На тај Факт судијс и иследпици мало полпжу пал;ње, и то је до сада у безброј случајева доносило мпоге забупе. Од знања таквих околности у извесним приликама можс често зависити част и слобода окривљенога, као што је то било у овом случају. Био је један претрес по тужби за дело паљевине. За оптуженога било је најтежа околност та, гато је један сведок тврдио, да је оптужени после појаве в.чтре најмање пет минута гледао кроз прозор и очекивао пожарнике, а није ни покушавао да гаси ватру. Млади бранилац обвињенога постави питање сведоку, гата он разуме под пет минута. Државни се тужилац иротивио стављању таквога пптања, којс је, но његовом мишљењу, очевидно бнло само у цељи да збупи сведока. Суд је био у том погледу са свим другога миишења, и одлучио је, да има места

стављању таквога питања. Кад је тај сведок имао да покаже, кад по његовом мишљењу прођу пет минута времена, на опште изнена^ење свију присутних изађе то, да је он размак времена од само десет секунада означио као пет минута. И тако се сада нађе у сасвим другој светлости тај тако отежавајући моменат на окривљенога, кој& се још од почетка истраге бранио тврдећи, да је само један тренутак погледао кроз прозор. чудећи се, што још нема ватрогасаца. Сада је било јасно, да је одбрана окривљепога била истинита, те но тражењу браниоца порота огласи окривљенога за невина.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ ПОТКРЕ На дап 22. пр. м-ца око подне 3— 4 непозпата лопова обили су кућу Недељка М.тденовића, из Црног Врха, и мз исте му однели 880 динара у злату (наполеони), 180 динара у новчанпцама од по 10 динара, 40 динара у сребру, 2 5 динара у никлу, 4 талира, 3 златне парице, једну пизу од 1 6 цванцика, две пугаке: једна берданка а друга капислара, и једап јатаган. Начелник среза пигаавског "(епешом Бр. 10512. моли све полицијске власти да за крадљивцима и покрађом најживље трагају. УБр. 30955. Влагоје и Сена Бакрачи!., који су били у служби код Тоше Ђорђевића, кафеџије код вУрошеве Пивнице" извршили су своме газди крађу стварп и новаца и побегли. Том су прилчком украли 134 наполеондора, 3 златна сата (1 мушки и 2 женски), 2 дијамантока прстена, 1 пар пових платиених цииела, 1 евилену блузу, п још неку женску одећу. Благоје је стар 20 година, висок, ћосав, у обичном, радопичком одслу. Сена је стара 19 година, средњег раста, у цицапим хаљанима, забрађена марамом, изгледа блесастог. Са њима јс у бегству и љихова матп Петруша, стара 39 година, висока, црномањаста, добро развнјена, по народностн је Црногорка. Преиоручује ое свима полицијским и општинскнм властима, да за крадљивцима најживље трагају и о резултату известе Управу града Београда с позивом па Бр. 3 1243. Непознати крадљивац ноћу између 2 4. и 2 5. пр. м-ца извршио јв опасну крађу Едуарду Веберу, предузимачу на Чукарици код Београда. Том је приликом украден: 1 златан велики сат (на њему има утис-ака од зуба), 1 златап ланац са медаљом (на три места оирављан), 1 сребрн сат, 5 златпих прстеиова са каменовнма, 1 пар златних минђуша и друге неке сптнице у вредности 450 динара. Скреће се чажња свима полицијским и оигатинским властима на крадљивца и нокрадсне ствари, с тим да у олучају пронала' ка њихова одмах учине шта треба и пзвесте начелннка среза врачаргкога с позивом на депепгу Бр. 1 0 529. Непознати крадљивци између 20. н 2 5. пр. м-ца извршили су опасну крађу стварп Павлу Бајићу, банкару пз Београда. Украдене су му ове ствари: 1 великп златан сат (на горњем поклопцу има означено место за монограм, а доњн је ш>пак рапав под пр тима).

1 златан двоотрук, прстенаст ланац, о коме виси један плавкаст камен и 2 гране за женску српску ношњу, које су од оребра са дијамантима. Све оу ове отвари биле у овојим кутијама, а сат је био и у кожној кесици. Препоручује се овима полицијским и опгатинским власгима да за крадљивцима и покрађом најжпвље трагају и о резултату извеоте комесара топчидерске полиције с позивом на Бр. 1828, Милан Настић, коцкар из Велике Дренове, окривљеи је код начелника среза расинског за опасну крађу. Милан је стар 19 год., црномањаст, малих црпих бркова, лепушкаст, у оделу од шајка, на главп има црн шешпр. Препоручује се свима полицијоким и опгатинским властима, да за Миланом најживље трагају и пронађеног отражарно упуте поменутом начелнику с позивом на депегау Бр. 1 629 4. ОГЛАШЕН ЗА ХАЈДУКА Милорад Јеремић, из Шутапа у срезу качерском, који је на основу чл. 9. закона о јавној безбедности решењем начелства округа рудничког Бр. 6939. путем објаве у „Српским Нонииама" позван да со преда најближој полицијокој власти или нрвостепеном суду, није се у остављеном року пријавио ни једној власги, те га је начелство округа рудничког, решењем Бр. 7057., огласило за хајдука, у смислу чл. 10. и 12. закона о јавној безбедносги. Начел-

ство га је уценило са 500 динара, која ће се сума издати ономе лицу, које Мплорада ухвати, убије иди полицијокој влаоти прокаже да она то учини. Ради лакшег проналаска изнооимо понова ФотограФију Милорадову из времена када је служио у војној музици. Његов лични опис налази се у 3 4. броју пПолицијскога Гласника." ТРАЖИ СЕ Ђорђа Анзића, циганина из 'Пићевца, тражи начелник среза ражањског, ради извршења једне пресуде над њиме. Пронађенога Ђорђа ваља упутити поменутом начелнику с позивом на акт Бр. 80 16.

ИЗЈАВА УРЕДНИШТВА Г. Аксентије Савип, општиноки писар, послао нам је, у циљу публиковања, једпу «Поуку за оаштинске аисаре," којом скреће пажњу овојим друговима на одредбе казненог законика. које су изрично или проћутно укинуте специјалним законпма. И г. Савића и све оне који се овпм важнпм питањем интереоују, упућујемо на 19. и 42. број „Полицијскога Гласника» од ирошле год., у којима је оно детаљно рагправљено, а у чшнцима: Кривични Закон" и «0 опег Кривични Заком.»

ургдник, Иушан "ДлимииЋ

Штампа Краљ. Срп. Државиа Штампарија