Полицијски гласник

СТРАНА 306

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

ставни део Антропометријско-Полицијскога Одељења. 0 овоме се извештавају све власти ради знања и управљања. ПБр. 18643. — Из полицијског одељења Министарства унутрашњих дела, 2 септембра 1906. године у Веограду.

На основу чл. 1. и 8. закона за мерење, опис и идентиФиковање криваца, а у смислу свога решења ПВр. 18.643. од 30. августа тек. год. Министар унутрашших дела прописује ова ПРАВИЛА о АНТРОПОМЕТРИЈСКО-ПОЛИЦИЈСКПМ ОДСЕКУ ,У ПО^АРЕВЦУ

Чл. 1. Антропометријско-Полицијски Одсек у Пожаревцу, као саставни део Антропометријско-Полицијсвог Одељења Министарства унутрашњих дела, потчињен је негосредно томе Одељењу. Чл. 2. У погледу рада, у смислу чл. 4. закона, овај ће одсек имати засебно деловодство, и сва Ке акта потписивати шеФ одсека. Чл. 3. Како књиге, тако и картони за уписивање мера, морају бити потпуно саобразни књигама и картонииа, који су у употреби у Антропометријско-полицијскок одељењу. Чл. 4. Испуњени картони чуваће се у нарочитим кутијама, класификованим по мерама и именима, према систему Бертилоновом. Чл. 5. За свако мерено и ФотограФисано лице одсек је дужан иаоадити дупле картоне и по један примерак редовно слати Антропометријско-Полицијском Одељењу на употребу. Чл. 6. Антропометр. полиц. одсек у Пожаревцу има свој печат с овим натписом : »Антропометријско Иолицијски Одсек Миниотарства Унутрашњих Дела у Пожаревцу к . Чл. 7. Особље новог одсека састоји се из једног указног чиновника, који је у исто време и ше® одсека, једног практиканта и једног ФотограФа. Ово се особље по потреби монсе и повећати. Чл. 8. Дужности шеФа одсека ове су: а.) Да се стара о тачном вршењу свију оних дужности, о којима је реч у чл. 4. закона за мерење, опис и идентиФиковање криваца. б.) Да властима, по њиховом тражењу, доставља тачне податке о кривцима и мереним лицима. в.) Да крајем сваке године подноси Антр. Полиц. Одељењу исцрпан извештај о целокупном раду у Одсеку. Чл. 9. Службеници, коју буду на раду у одсеку, у погледу рада, надзора и дисциплине зависиће од швФа одсека у оном истом смислу у коме и особље у

осталим полицијским надлештвима зависи од својих непосредних старешина. П.Бр. 18.819. 5. септембра 1906. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. Протигћ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО . ПРАВНИЧКЕ РЕФ1ЕКСИЈЕ

(СВРШКТАК) Тако: Поротници у својој одлуци 1 ) констатују ова Факта: а) Да су оптуженици украдене овце напустили на 50 мет. од сточнога обора, из кога су их украли. б) Да је убиство пок. Илије учињено на растојању од 315 мет. од истог места, дакле, пошто су украдене овце већ давно биле напуштене. в) Да је убиство пок. Илнјс учињено зарад одбране живота од стране оптуж. Лазара. Касациони Суд (односно одељење) не износећи да је ка каквој било заблуди основано овакво констатовање иоротника, не зна се због чега и зашто констатује, да је прво учињено убиство, па тек после да су оптуженици напустили украдену стоку. За основицу оваквог свог констатовања, Касациони Суд не позива се ни на каква истрагом утврђена Факта, већ негативно то изводи по томе, што вели: »ничим није потврђена одбрана оптужених да су они овце пустили пре него што је оптужени на њих пуцао нити јој се према њиховом доказаном поступку можо вера поклонити." Шта све ово значи ? Касациони Суд, пи више ни мање, узео је на себе улогу поротника; он не поклања поверење одбрани оптужених и ако су то већ учинили поротници; он негира Фактичко стање, утврђено констатовањем поротника и констатује ново и т. д. Све је ово по све погрешно и премаша делокруг рада Касационог Суда. в) Пресуда иоротног суда. од 27. марта 1906. гоб. Бр 6182. У овој пресуди исправљена је она погрешка, која се односи на квалиФикацију казнимих дела од стране поротника и тако је потпуно заловољен први део примедаба Касационог суда № 1645. Други, погрешни део примедаба Касационог Суда није истина задовољен овом пресудом, јер како се из противразлога види, суд је сматрао да Касациони Суд нема ни права да му чкни примедбе на Фактичку страну пресуде. Нриродно је да при оваквом гледишту потпуно отнада резоновање Касац. Суда да стоји в разбојништво«, кад се такав резон оснива само

х ) Види пресуду Л; 1063.

на оним Фактима, која је у ствари пос.тавио Касациони Суд а то констатоване нису усвојили нпдлежни поротници. С тога је државни су.ц поново овом пресудом осудио оптужене за опасну крађу стоке а ослободио их за убиство. С процесуалне стране, ми ипак овде примећујемо да је погреглио првост.епени суд. што није одмах по § 279 крив. суд. поступка дао протлвразлоге на поменути други део примедаба Касац. суда, кад је већ налазио да је исти погрешан, јер је то и могао и требао да учини,' 2 ) ма да ми сматрамо да услед недавања ових противразлога, одмах, поротни суд није био деФинитивно обвезан, да прими ово гругшсање и констатовање Факата, за које је по поновној оцени нашао да не стоји. Ну, о овоме ће бити говора и у доцнијем делу овога написа. г) Друге иримедбе II. одељења Кас ационога суда од 2. V. 1906. год. Л» 47 68. Ове су примедбе такође погрешне. Њима се замера суду што се поротници нису задржали само на констатацији карактерн'их знакова дела разбојништва. као и на оцени кривичне одговорности оптужених за дело разбојништва, кад је, вели, суд, прве примедбе Касационога суда усвојио. Као што је већ напоменуто, овај резон не стоји. Поротни суд у свему је поступио по усвојеним примедбама Касационога суда; он је изоставио сваку квалиФикацију казнимих радњи и задржао се само на опису карактерних знакова једне и друге казниме радње све те знаке ценећи и исказујући по својој савести. Тако је норотни суд утврдио да је првој радњи мотив користољубље, а другој да основ лежи у нужној одбрани живота од стране опт. Лазара. Да ли сада ове две радње дају једну правну целину, један сложени деликт, или не, то по другом одсеку чл. 27. зак. о пороти припада оцени државних судија, или свакојако и по изричном тексту овога закона: та се квалиФикација од стране државних судија има да утврди према оним збићима и околностима, које су по укупном закључењу поротника нађене да постоје. Шта су сада могле државне судије да чине ? Ништа друго него да оквалификују деликт искључиво према оним знацима, које су им констатовали поротници и оне' су то добро и учиниле. По ономе констатовању и из њега изведеноме резону, што га је учинило одељење Касационога суда. државне судије нису ни смеле ни могле извршити квалиФикацнју дела и тако оне су онако иоступиле како су и требале да поступе. Ми питамо овде, какав је се дручији вердикт могао изискати од поротника, кад је једино овакав тачан и исправан према ономе Фактичкоме отању, које по-

2 ) У пракои наших судова има већ доота олучаЈева, да ое од стране нижега суда учине противразлози само на један део примедаба. Тада се пред општом седницом цени важност примедаба само у толико, у колико су оне оспорене, а остали део примедаба, као усвојен, остаје у сваком олучају обавезан за нииш суд по §. 277. крив. суд. пост.