Полицијски гласник

ВРОЈ 37

одредила гшату. свега за четири чувара, баш по тач. 6. чл. 108. поменутог закона, није одбор надлежан, да решава о поотављању истих, у толико пре што је по правилима путарске службе, прописаним од Министра грађевина, 4. јануара 1903. године, надлежно само окружно начелство. С тога је начелство ово сиорно питање о надлежности доставило Министру унутрашњих дела. а он га писмом својим од 15. марта 1906. год. ПБр. 5296. спровео на оцену и решење Државном Савету. Државни Савет нашао је, да је у спорном питању надлежан окружни одбор са ових разлога: Тачком 6. чл. 108. закона о уређењу округа и срезова, која гласи : »Поставља и отпушта оне окружне службенике и служитеље. чије постављање и отпуштање окружна скупштина није задржала за себе, (( — законодавац је јасно поставио као правило да постављање и отпуштање окружних служитеља пада у надлежност једино окружног одбора са тим јединим изузетком, што окружна скуиштина за неке служитеље то право задржава за себе. Г1а када је то изузетак, онда у сваком појављеном случају окружна скупштина мора изрично одредити и означити које ће служитеље она постављати. У овом случају тај изузетак не иостоји, нити има такве одлуке скупнггине, а одлука њепа о одобравању буџета, донета у смислу чл. 128. поменутог закона, са напред неведених разлога, не може представљати изузетни случај тач. 6. чл. 108. закона о уређењу округа и срезова од 18. марта 1905. године. С тога је Државни Савет, на основу чл. 114. закона о уређењу округа и срезова, решио, да је у појављеном спорном нитању о надлежности за постављање чувара пута иадлежан окружни одбор. Надзорна власт може задржати од извршења одлуке општинског суда и одбора само у року предвнђеном у чл. 152. закона о општинама. Пресудом суда општине лозннчко од 20. Фебруара 1906. године Бр. 926. осуђено је извесно лице да плати општини аренду за нродају пресне рибе. Нротиву те иресуде осуђени је изјавио жалбу начелнику среза јадранског. Та жалба примљена је и заведена у среској канцеларији 7. марта 1906. године, али је среска власт тек 26. априла исте године по њој донела решење , којим је поменуту пресуду задржала од извршења. По изјављеној жалби опгптинског пуномоћника, Државни Савет понигатио је решење надзорне власти с тога, што своје регаење надзорна власт није донела у року који предвиђа чл. 152. закона о општинама, већ после \9 дана, услед чега је и пресуда ошптинског суда посгала извршна Одлука Државног Савета од 30. августа 1906. године № 5610.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Жалбе, које окружни одбори изјављују Државном Савету на решења Министра унутрашњих дела, којима су одобрене одлуке окружних начелстава о задржању од извршења одлука одборских, имају се лодносити на начин, прописан у чл. 49. закона о пословном реду у Државном Савету. Окружни одбор округа чачанског 25. јануара 1906. године донео је поред осталих и одлуку : да се из окружне службе отпусти надзорник ибарског пута, кога округ плаћа. Начелннк окружни решењем својим од 28. истог месеца Бр. 949. задржао је од извршења ову олдуку. То решење окружног начелника одобрио јс и Министар унутрашњих дела. Незадовољан овим решењем, окружни одбор изјавио је жалбу Државном Савету. и исту са свима актима послао Министру унутрашњих дела, с молбом, да се, у смислу прописа чл. 113. и 114. закона о уређењу округа и срезова, пошљу државном Савету на оцену и решење. Како је ова жалба изјављена у смислу чл. 113. закона о уре})ењу округа и срезона, кој.и закон као специјалан није прописао и пут, којим ће се овакве жалбе подносити, то се има узети, да и за под-

ношај ових жалба вреди пропис чл. 49. закона о пословном реду у Државном Савету. 'Па како ова жалба није поднесена Савету ни непосредно ни преко погате, то је Државни Савет није ни узимао у оцену, негојује, на основу чл. 22. свога пословника, одбацио као непрописним путем поднесену. Одлука од 24. марта 1906. године Бр. 2751. м. в.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА 31. пр. м-ца између 7 и 8 часова пре подне Витомир — Витор — Николић, из Гости-

СТРАНА 311

нице у срезу ужичком, бив. двадесетогодишњи робијаш, дошао је кућп свога брата Здравка Николића, земљод. онд., изазвао из куће свога синовца Раписава , старог '2 4 године , тобож због неког посда, па га одвео изван куће на једно 200 метара, у један брезак, и ту га оштрицом секире убио. Мало за тим изазвао је из куће и Здравкову жену Виду, сгару 50 год., и у једној шуми, на 300 метара од куће, убио је секиром ; за тим је отишао у оближње село Рибашевину , од прилике један сат даљине, и из куће Вељка Пантића, изазвао свога брата Здравка, који је код Вељка радио , завео га иза Једне шуме и ударио га оштрицом секире по рамену. У том је Здравко нагао да бежи, али га Витор појури, и ускоро га приотигне и оштрицом удари по потиљку те му без мало одсече главу, од чега је Здравко разуме се оног часа издануо. Витор се одмах по том са секиром врати кући Тихомира Јевтића. из Гостинице. Тихомир је човек од 4 0 година, сакат у обе ноге, и већ неколико година дежи у кревету. Кад је Витор изашао са осуде окоро годину дана био је у кући Тихомировој, но то га није задржало, да и њега не удари оштрицом секире и одоече му главу. Најзад је опет са секиром улетео у вајат Тихомиров , где је било двоје деце Тихомирове, Миленко од 9 и Јеленко од 7 година, те и њима одоече главе. По извршеним убиствима Витор је ове своје

ствари, а и неке Тихомирове отрпао на ватру и изгорео , многе растурио и полупао , па се опет вратио у исти вајат, где је децу поклао, и леже на кревет. Кад је председник дотичне општине са кметовима и више сељана стигао кући Тихомировој, загекли су Витора где лежи у кревету и држи бритву у руци, не давши никоме прићи све дотле док није стигао начелник среза ужичког са једним чинонником, око 4 чаоа по подпе. Витор је осуђиван за убиотво на 20 год. робије ; издржао је оамо 8 година. Сада се налази у рукама влаоти и дела потпуно признаје. Вели, да је брата, оиновца, и снаху убио што су купили његово имање за 49-50 динара, иа му га нису хтели уступнти према ранијем договору. Тихомира и његову децу побио је за то, што је, вели, радио код њега скоро годину дана, иа му према усменом уговору није хтео