Полицијски гласник

ВРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 331

ако се не обазна чије је, да иде дете у мулад. Чл. 79. Која би жена или девојка удавила дете или га отровала у утроби, да плати Грбљу глобе за пб мртве главе (то јест 60 цекина). Чл. 81. Који би се поп олијенио а ие прискочио у муци свакој кући од своје инорије (жуие) да му све село оне године нема дати никака бира. Чл. 84. Који кметић не би иредавао праву половицу господару, да му се узме кућа и земља из рука, и другоме да се преда. и као неверник да плати глобе 12 цекина. Чл. 85. Који би домаћин зашио (занекао) надницу тежачку, а очптовало би се да илати самоседмо и глобу кнежини 4 цекина. Чл. 86. Кад село нареди да се не сече гора, и који би ово преступио без договора целога села да плати као лупеж самоседмо. Чл. 87. Ливада или друго какво место за пасиште, кад село забрани, који би се усудио да угна своје живо, да му се закоље, ако је говече или брав, и село изеде, а ако је коњ, да плати глобе 6 цекина, Чл. 88. Које би село пустило извањске стоке па зимницу, све оно што би се ухватило од травнине, да се да у цркву онога села. Чл. 89. Који би се Грбшанин изван свога места и у туђој крајини опио преко начина, да му кнежина прода оружје и попије. Чл. 90. Који би Грбљанин Грбљанина издао непријатељу за мито или за атар, да му Грбаљ све што има изе и попије. Чл. 91. Који би зборио зло за попом или кнезом без разлога, да плати Грбљу глобе 12 цекина и да пред народом три пута пште опроштење на голим коленима. Чл. 104. Који би човек умирао од ране и оставио би на онога, кога је ранио, крв, да га могу његови осветити; ма ако при часу смрти опрости, који би се нашао и осветио га, да плати глобе за мртву главу, то јест 120 цекина. Чл. 105 Који не би испунио тестаменат својега оца или матере по смрти 40 даном, да се одлучи од цркве и из брацке, докле год га нс испуни. Чл. 109. Који би човек или жена опсовао коме закон или веру или пост и овим подобно, да му Грбаљ све што има изе и попије и да никад у скупштини брацкој не седи. Чл. 111. Који би детиК или девојка продали што из куће кријући од оца и матере, да их отац на скупштини сеоцкој обличи и ишиба чибуком. Чл. 112. Који би Грбљанин купио украдену работу од детета или жене, да поврати купљену робу а да плати кнежини самоседмо, колико је оно ваљало, што је купио. Чл. 113. Који би Грбљанин у путу задео од збиља или од шале туђу жену или девојку, да плати као.преступник љуцкате глобе, свему Грбљу 4 баријела вина. Чл. 1 15. Који би човек заметнуо кавгу у којој му драго скупштини и састанку

без потребе, да плати глобе 12 цекина кнежини,и да не може више никадносити. Чл. 117. Ако се догоди кад год у селу да туђинци лупенги напану на чију кућу. да сваки, ко чује, скочи; а ако би луиежи покрали кућу и бежали, да сваки који се намери, трчи за њима у потеру, и који не би хтео, а могао глоба као и под чл. 116. Чл. 118. Који би сељанин нотњо изметнуо пушку без потребе ничесове, да плати селу глобе 12 цекина. Цео овај Грбљански Законик штампао је Вук витез Врчевић први пут 1851, а прештампала га је дубровачка књижарница Д. Иретнерау књизи : »Разничланци« год. 1891. Наиомена. На страни 226. трећи стубац. где сам поменуо случајеве у којима Д5 'шанов Законик досуђује казну спаљивања треба поменути још и чл. 168. и 169, који гласе: Чл. 168. Златара у жупи и у земљи царства ми нигде да не буде, осим по трговима где је царство поставило динаре ковати. Чл. 169. А ако ли се нађе извап градова и тргова царства мојега у којем селу, село да се распе (расели) а златар спали. Ако ли се пак нађе златар у граду да кује динаре тајно, златар да се спали, а глобу да плати град онолику , колику одреди цар. Миленно Вуки^евиЂ.

П0ЈА1, ПРАВО И ПОДЕЛА ПОЛИДИЈЕ ^ошз Ј^ерте "?» Полиција је она јавна власт, која се стара о одржању јавног реда, сигурности лица и заштити имовине. Све мере, сви акти који служе овим великим лнтересима; који задовољавају ову прву иотребу човека у уређеном друштву, спадају самим тим у област полицијских атрибуција. Исиитаћемо укратко : не да лп постоји полицијско нраво које би ову моћ озакоњавало, већ његов основ, каракгер и границе. Излази из самог нојма о полицији и њене деФиниције да једна, животу социјалном неопходно иотребна институција; да једна власт, која обезбе !)УЈе слободно вршење свију осталих власти, мора имати свога ослонца у извесном праву. Друштву се не може одрећи право на одбрану од опасности, које му прете и с поља и изнутра, јер је ово његова прва дужност. Полицијско право произлази, дакле, из права друштва на егзистенцију. Оно има свој основ у друштвеном уговору, хоћемо рећи у конституцији друштва; оно је с њом заједно постало, и трајаће докле год она постоја. Нема права које би друштву било корисније и неопходније од нолицијског права. Општи карактер полицијскога права огледа се у његовом вршњеу помоћу иринуде. Веома су разни облици у којима се

ова принуда јавља: или орган полипијски прети казном нарушиоцима полицијских прописа, санкционишући ову претњу извођењем преступпика пред суд: или противстаје силом нарушиоцима јавног реда, или најзад, нарочито у изненадним и опште опасним догађајима, ограничава тренутно право појединаца у оиштем интересу. Што се тиче граница полицијског права, њихово одређивање, ма колико изгледало лако у теорији с погледом на деФИницију полиције, у пракси наилази на велике тешкоће. Према времену и месту, а с обзиром и на прогрес науке и индустрије, увећавање материјалног благостања, политичке промене и трансФормације обичаја и морала, које сс јављају као последице цивилизације ; једном речи: с обзиром на модиФикације друштвеиог стања, увећава се или смањује и поље полицијског делања. Може се у онште рећи, да акцији полиције има места у овима оним случајевима, у којима су у питању јавни ред , т. ј. сигурност државе, саокојство места, сигурност, соаственост и здравље становнина. Прописи полицијски, без обзира на њихов наслов: уредбе. правила, наредбе и т. д. нормална су Форма, у којој се врши полицијско нраво. Мало доцније, међутим, видећемо, да сем овог аисаног полицнјског права, за извесне прилике постоји и једно неаисано које, као и прво, има свој основ у нужној одбрани друштва. Вез обзира на категорију којој прииадају, и власт која их издаје, прописи полицијски имају санкцију само онда ако су легилни, а њихова легалност зависи од опглтих услова, које ћемо укратко изложити. Један од првих услова за санкцију иолицијских прописа лежи у надлежпости власти која их издаје, како у погледу аредмета (га^опе та^епае), тако и у погледу места (га^опе 1ос1). Прописи који се јављају као последипа узурпације власти, или су резултат конФузије атрибуција, без санкције су. Ово исто вреди и за ирописе, кији су у иротивречности са иозитивним законима, или којима не достају битне формалности : аотаис, датум, обзнана и т д. или којима се најзад без иотребе вређају ириватна ирава иојединаца. За последњи случај потребно је једно објашњење. Излази на први иоглед, да је у - суштини полицијског права, да у извесној мери, а у име ошптег интереса ограничава право појединаца. »Тешко је замислити, вели Могдапс1, једну полицијску наредбу, која не би имала за последицу атентат на индивидуална права. Ови атентати легитимни су само у толико, у колико су диктовани оаштим интересима и иотиуно сразмерни иотребама. ради којих се издају.« Постоји још један узрок због кога се може одрећи санкција полицијским прописима, а то је злоуиотреба власти. Видели смо, да је полицијско право у сталном конФликту са индивидуалпим правом, и да је законито само онда ако се врши у општем интересу. Излази само по себи, да се мора одрећи санкција свима.