Полицијски гласник

ВРОЈ 43

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 357

Настаје питање: да ли је, с обзиром на несразмерну и у изиеоним случајевима неумесну примену новчане казне према осталим казнама по нашем Казненом Законику, требало чинити тако знатну разлику — кад је реч о опозивању условне осуде — између казне затвора и новчаних казни, и ове последње сасвим изузети из случајева о којима је реч у II. одељку чл. 2 ? Пеколико примера биће довољни, надамо се, да ће доказати, да овој разлици није било места с обзиром на наш Казнени Законик, односно на поједине случајеве за које он нрописује новчану казну. У глави XXV овог законика, у којој се говори о иреварама, а у § 256. вели се ово: »Кад занатлије, упражњавајући свој занат, превару учине, н. пр. кад они, који злато и сребро обделавају, без нумере и свог имена лажно злато или сребро продају, или га за чистије него што је продају, или кад они, који с драгоц^ностима тргују, лажно камење под право иродају, казниће се губитком грађанске части, и новчано од сто до пет стотина талира, а поред тога одузеће им се и право, да свој занат оамостално упражњавати могу. Ово право може им се одузети или за извесно време или за свагда.« § 284. из главе XXIX, која садржи одредбе о ка зненом користољубљу, гласи : ,,Ко чинећи зајам или нри другим теретним уговорима прекомерне користи за себе уговори, да се казни у следујућим случајима: 1. Кад ко са недораслима или под старатељство стављенима без саизволења њихових родитеља или старатеља претеране интересе или друге користи у уговору прикривено себи осигура и њи заиста оштети; 2. Кад он, да би другу страну преварио и себи веће користи него што је законом дозвољено прибавио, уговор тако начини, да друга страна право одношење између давања и примања није познавала, нити је по стању њеног знања и увиђавности лако познати могла. Овакви лихвоимци не само што морају све оне користи, које су од горепоменутих лица прибавили, повратити им, него ће поред тога бити кажњени новчано. Новчана казна може се до три пут онолика осудити, колико од лихвоимца неправедно прибављене или намерене користи износе, а поред тога у иовтореном случају затвором од три до дванајест месеци к . У оба ова случаја кривац мора бити осуђен на новчану казну и с тога ће суд према јасном смислу одељка II. члана 2 пројекта, моћи да цени: хоће ли се одложена казна извршити или не, док ово ни у ком случају неће моћи чинити ако је кривац осуђен на казну лишења звања или за твора, па ма прва била последица оклевања у извршењу наредаба административних власти (тач. 3. § 133.), а друга лаке телесне иовреде (§ 173.), или самовлашћа (§ 195.). Несумњиво је, да су дела из §§ 256. и 284.. неморалнија, па с тога по друштво и

опаснија, од дела из §§ 173 и 195. Еазненог Законика, па ипак пројект ова друга дела односно њихове извршиоце сасвим лишава бенеФиције да могу бити предмет судске оцене, у случајима о којима је реч у II одељку члана 2, док за прва то изрично наређује. Држимо да је ово једна аномалија, и да би о тога требало збрисати сваку разлику — кад је реч о опозивању условне осуде — између казне лишења звања и затвора с једне, и новчане казне с друге стране, и оставити суду да цени: је ли друго дело, како по самој својој природи тако и по начину извршења, теже од првог, за које је условна осуда изречена? Разуме се, да се и у овом другом случају мора водити рачуна о погодбама из члана 1. за изрицање условне осуде у опште. Члан 3. Одлагање извршења казне затвора опозваће се и онда, кад се иад осуђеним по чл. I. изрекне нова осуда за дело извршено пре прве пресуде. У томе случају изрећи ће се за обадва кривична дела једма казна према одредби § 69. . Казненог Законика. Исто важи и кад је одложена казна новчана. а суд за друго дело треба да изрече робију. Ако оба дела повлаче за собом новчану казну, или је прво доносило затвор а друго новчану казну, онда ће суд решити: хоће ли се одложена казна одмах извршити или ће се њено извршење и даље одложити. И у овом члану, као што се види, реч је о опозивању осуде, али је између овог и претходног члана битна разлика у томе, што први говори о делима, која су извршена иосле, а други о делима, која су извршена ире изречене условне осуде. Члан 4. Протече ли време одлагања казне према члану 1., а суд не нареди њено извршење, сматраће се да није ни постојала. Зато што се условно осуђени показао достојан подарене му бенеФиције, па у остављеном року није учинио никакво ново кривично дело, и на овај начин дао доказа да се доиста поправио, закон му подарује још једну бенеФицију, која се састоји у томе: што се изречена осуда аредаје иотиуно забораву , т. ј. сматра се као да није ни иостојала. Довољно су познате последице ранијих осуда по Казненом Законику, па с тога о њима нећемо овде говорити, али ћемо скренути пажњу на једну одредбу из Закона о општинама, која ће најбоље показати сву тежину ових последица и у оним случајевима, кад човек није у сукобу са Казненим Закоником. По чл. 114. Закона о општинама, за општинског деловођу, поред осталих услова, тражи се још и то : л да никад није осуђиван.« Према овом наређењу, које је апсолутно и потпуно јасно, општипске деловође ие могу бити ни она лица, која су као малолетна осуђивана, и ако због малолетства, а према § 58. Казненог Законика,

нису могла бити осуђена на губитак грађанске части. Ова, и овој сличне одредбе, неће се ни у ком случају моћи примењивати на условно осуђена лица, пошто се чл. 4. изреком наређује, да се казна има сматрати као и да није постојала. »Не узима се дакле, -— вели се у побудама новог закона — да са истеком рока само казна отпада. не сматра се као да је казна издржана већ као да није ни постојала. Осуда ће се сматрати „као да није ни постојала" значи, да изречена пресуда по истеку рока не може имати никакве штетне последице по осуђеног. Према томе, ако условно осуђени касније изврши какво кривично дело, због кога се противу њега и истрага поведе, искључен је поврат, т. ј. не може се узети, да је ово пово кривично дело у иоврату извршено. Тако исто не може суд ником издавати уверење.о осуди условно осуђеног, т. ј. у словна осуда не може никако бити разлог на основу кога би се могло узети, да је осуђени рђавог владања.« Члан 5Неизвршење казне нрема овом закону не ослобађа од плаћања судских трошкова и досуђене оштете. Оно не утиче ни на дејство споредних казни и неспособностп, које ирестају тек са истеком рока одложене казне. Члан 6. Застарелост пресуде по овом закону не тече за време одложеног извршења ка.зне. Члан 7. По прочитању пресуде којом је наређено одлагање извршења казне, нредседник суда ће објаснити осуђеном напред прописане одредбе и опоменуће га на озбиљност дужности које за њега из њих проистичу, нагласив му, да ће се изречена казна над њим извршити, ако би у одређеном року учинио што противно наређењима овога и других закона. Члан 8. Судови ће водити нарочити сгшсак, у који ће се заводити ове пресуде, а попгго ове постану извршне слаће њихове изводе Министарству Правде, где ће се заводити у за то одређену књигу под насловом Условне Осуде. Министар Правде прописаће ближе одредбе о вођењу ових спискова и ове књиге. Члан 9. Овај закон ступа на снагу 1. јануара 1907. године. Његове одредбе ће се применити и на кривична дела извршена и раније, у колико дотле нису пресуђена. Чланови ови довољно су јасни и с тога не потребују никакво објашњење. Ово је у најкраћим потезима циљ и суштина пројекта закона о условној осуди. којим ће се у наше кривично правосуђе унети једна несумњиво корисна новина. Понављамо опет, желети је да се не застане само на овом закону. Д. Ђ. Алимпи^.