Полицијски гласник

СТРАНА 386

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

доџбе, дакле не улази у дужност ни исказ. Према томе оваква извођења или мнења. била лажна или неистинита, без утицаја су на постојање деликата. 2.) Код исказа вештака: Дужност његова, која се састоји само у томе да истинито мнење да. По томе од утицаја је, само, да ли је вештак право мнење дао и ништа друго. Ако је он то учинио, испунио је овоју дужност и исказ му је истинит, бев обзира на истинитост каквих било опажања, која у делокруг његоне вештачке дужности не спадају и која се његовом заклетвом не утврђују 42 ). д) Неистинитост исказа усљед тога, што сведок или вештак прећути извесна Факта, односно, мњења или извођења. Деликт се састоји у противзаконој радњи, којом се вређа законска забрана о давању неистинитог исказа, дакле спада у т. зв. Ве^ећип^в ос1ег КоттшапгДеНс^е (81гаЉаге УегМгип ^еп уоп Уегћо1;еп, види о овоме у опште Меркел с. 38, Олсхаузен код § 1 п. 3 а). Могло би изгледати да је оваквоме схватању противна та околност, што се ово кажњиво дело може учинити и протмвзаконим иеисказивањем свога опажања, знања, мнења, извођења и т. п., дакле како то на први поглед изгледа но чињељем (не радњом), услед чега би се у овом случају могло мислити, да деликт спада у сасвим другу групу двликата, произведених нечињењем, нерадњом или нропуштањем поступања по извесиом- закону у т. з. Опшш81Уос1ег ТЈп^егЈавзипјуз<1еНс1;е ^8(;гаЉаге УегШгип^еп уопОећо1;еп, види о овоме у опште Меркел § 38, Олсхаузсн код § 1 п.' 3 в). Међутим ово не стоји. Давање исказа јесте једна позитивна радња. Законом је забрањено, да се под заклетвом учини лажан исказ , и чим јо то учињено — деликт отоји. Свеједно је, да ли је то учињено лажним исказивањом или лажним неисказивањем, а уз потврду заклетвом да се вигпе не зпа и ако се зна или да је дато мнење по најбољем знању и савести, а тако није у ствари. Цео овај исказ има се сматрати као једиа целина, као једна позитивна радња, којом је учињена повреда бзначене законске забране. 43 ) Деликт ће бити учињен путем неисказивања (или прећутавања) увек кад је што прећутано са свесном повредом дужности. Ова ће наравно стојати, кад год би се према свима околностима и садржају и природи исказа могло видети да су извесна збића намерно и са свесном повредом дужности прећутана. Тако: увек ће се узети да ово стоји, кад је учинилац ирећутао она збића, о којима је изрично питан. Где таквог питања није било, мора се у сваком конкретном случају утврђивати с1о1и8 према већој или мањој важности истине, коју је учинилац прећутао. и њене веће или мање везе са целокуп-

42 ) Тако : Олсхаузен код § 154 п. 5 в) и п 10 о), Биндинг с. 1 22 односно сведочких исказа, а за исказ вештака противно налази: да се заклетва вештака односи и на сва опажања, која би он као такав учинио и но томе, да и оваква опажаљадолазе у његов исказ, Хелшнер II. 913 као и Олсхаузен одиосно вештаковогисказа, а иротивно односно сведочког, јер вели : да се у заклетви сведока већ садржи и заклетва вештака. Тако Олсхаузен код § 154, п. 8).

ним опажањем или расуђивањем. учиниоца и свима осталим околностима дате сведоџбе или вештачког мнења. 44 ) V. Сиособност лица. Лицо може или у опште бити несиособно за полагање заклетве (т аћз^гас1;о) или неспособно само у конкретноме случају (ш сопсге1;о). Ирва неспособност има основа у самој личности дотичнога лица т. ј. у извесноме правноме стању, у опште констатованоме на дотичноме субјекту, а друга, у пзвесним, законом одре^еним, личним односима тога лица са субјектом или објектом предмета, по коме би оно имало заклетву да положи. А) 0 неснособности лица т аћз1;гас1;о. Овде долазе: 1.) Малолетници. који нису достигли законом прописане године старости (види § § 114. т. 3. крив. суд. пост., 210 т. 6. и 265 т. I. гра1). суд. иост.) 2.) Малоумна лица, којима оскудевају душевне способности (§ § 114 т. 4 крив. суд. пост.. 210 т. 4 и 265 т. 2. грађ. суд. поступка). ... 3.) Лица, или у оиште по закону, или пресудом судском лишена права на полагање заклетве, дотле, докле овај губитак права траје. По нашем закону ту спаДају : а) Лпца, која су под ислеђењем за злочино дело или су пресудом лишена грађанске части, а ова им нијс повраћена. (§ 114 т. 2 крив. суд. пост.). б) Лица, која су на смрт, робију или заточењо осуђена. Оваква лица, по § 18 казн. зак. лишена су права да могу бити сведоци и вештаци све дотле док по § 19 казн. зак. ова права не би повратила. Лица нод а) и б) не могу полагати ни ове заклетве по грађанским парницама: сведочку, § 210 т. 5 грађ. суд. пост., вештачку, § 251 грађ. суд пост., парничарску, § 265 т. 3. гра1). суд. пост. (но ову последњу могу, ако противна страна допуоти). в.) Лица, за која је доказано да оу се једном криво заклела; она не могу полагати парничарску заклетву по грађанским споровима (т. 4. § 265 грађан. суд. поступка). (наставиће се) —^==1=='0 одговорности државе и ниновника према трећим лицима за штету, коју ниновник учини у вршењу званичне дужности. (нлстанак) в. По прописима казненог законика такође наступа одговорност не државе већ чиновника, који врши поверену му јавну власт, па ову на корист кога лица злоупотребп. Посебице ово је начело исказано у § § 116, 18 ) 123 и 127, а генерално

14 ) Хелшдер II 914, Олсхаузен код § 154. п. 10, б.); Биндинг с. 128, а види и примедбу под бр. 40) овога написа. ,8 ) У § 116. велисе: (( Чиновник који држи какву лицитацију или коме је поверено надгледање или да изврши каква предузећа или послове или набавке

правило садржано је у § 134. казн. зак. који гласи: „У свима случајима, где би когод казнимим делом чиновника у дужности оштећен био, има права тражити накнаду.« Истина у овом се пропису не вели од ког а оштећег-ш можо пакнаду тражити, од чиновника илн државо, али се само по себи подразумева да је може тражити оамо од чиновника, пошто се овим § 134. закључује глава XI. која говори о кривицама чиновничким. а укојој је говор једино о одговорности чиновничкој — кривичној и грађанској (за накнаду штсте), а не и о одговорности државној. В. § 123. казн. зак. 19 ) 20 ) г, И наш законик о чиновницима грађанског реда предвиђа одговорност чиновника према грађанима за иовреду званичпе дужности у вршењу јавне власти. Тако се у § 66. прописује: »Чиновник, који је неправилнпм вршењем своје дужности кога оштетио одговара за штету." (Другп део овог §-а укинут је чл. 28. устава). О одговорности чиновничкој а не државној говор је и у законодав. објашњењу § 67. зак. о чинов. од 13. X 1868 год. 36. XXI стр. 52. 21 ) Ја мислп.м да су ови прописи закоиа, о чиновницима наЈЈачи разлог за мишљење, да наша држава одбија одговорност за поступке чиновпичке у вршењу јавне власти. Јер по природи својој ово питање треба и да буде начелно решено у закону о чиновницима. И кад у њему држава чини одговорним за накнаду штете према приватнима чиновпика, а не себе, онда то значи, да је то начело као правило задржано у закопу о чиповницима грађан. реда. Евентуалнп изузеци од овога пра-

државне или општинске, па при томе на нелозвољени начин овајди*се на штету чију, или друго какво злоупотребљење учини, откуда штета за кога произиђе, да се казни затвором од шест месеци до две године а поред тога новчаном казном,, која неће бити већа од трећине, ни мања од десетиие досуђене накнаде за штету. );> Дакле и по овом пропису чиновник а не држава одговара за штету. У осталом, у овом пропису говор је и о јавно -правним Функцијама државним (чиновник који дрЈки какву лицитаиију) и о приватно-правиим (остали део овог §-а). Међу тим кад чиновник врши приватно-правне Функције државие, па у вршењу исте учини какву штету, онда он може оштетити државу и њој одговара за накнаду. Ако је пак при том оштетио приватно лцце, онда као што ћемо ниже видети, држава одговара приватном лицу, а чиновник држави, која је због његовог поступка дала накнаду оШтећеном приватном лицу. 19 ) Тако схвата ствар и Ђ. Це&ић у свом «06јаснењу казн. законика и , сгр. 294, упућујући на § 66. зак. о чинов. грађ. реда, који говори о обвези чиновника на накнаду штете. ' 20 ) Кад чиновник утаји (§ 113. казн. зак.) новац или ствари које је од кога по службеној дужности пр^мио, -онда оштећени има права у пр^оме реду тражиуи накнаду од дрЈкаве. Али у овом случају није у питању јавно-правна већ приватно-правна Функција државна. Између приватног лица и државе, чијем чиновнику приватни предаје хшвац на чување, или за чији рачун држава неко потраживање наплаћује и наплаћени новац чува, постоји уговорни однос, за који су меродавни прописи приватног права, иа за то држава у првом реду одговара. Види о овоме ниже опширније. 21 ) Пројекат новога закона о чиновницима грађ. реда садржи, сасвим у духу новпје правне теорије, одредбу, којом се установљава директна одговорност државна за накнаду штете. Члаи 277. гласи: «3а штету коју чиновник учини у службеном послу, појединац може увек чинити државу одговорном. Држава ће после тражити наплату од чиновника, који је штету проузроковао, било да је он још у активној служби било да је ставл,ен у пензију.» В. и чл. 278. 279. ^80, 281. истог пројекта.