Полицијски гласник

ВРОЈ 60. У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 10. ДЕЦЕМБРА 1906. ГОДИИА II.

Чјц „ Јји пд Рпш ј * иг ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

.полицијски гласник " излази једанпут, а према потребп и више нута недељно. ГГретплата се полаже у напред, и то иајмање за пола године код спију полвцијских власти и износи: 20 дииара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатпике у опште 12 динара годишње ■?а »ностранство: годшпње 24, нолугодишње 12 дпнара у злату. ГГоједини бројеви „Полнцијског Гласннка" пе продају се. Рукоппси се пе враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанотва Краља Петра I., одобреио је решење Народие Скупштине, сазване у први редован сазив за 1. октобар 1906. год., којегласи: да се села: Дуга Пољана и Ћелије, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје садање оиштине прокопо-кутинске, среза и округа нишког и да сама за себе образују нову општину под називом: онштина дуго-пољска. — у истом срезу и округу. к Из канцеларије Министарства унутрашн.их дела, 2(>. октобра 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу § 6. закона о местима решено је : да се село Мрсољ, општине прћиловачке, у срезу моравском, округа нишког, по изјављеној жељи његових становника, од сада назива Моравац. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. новембра 1906. г. у Београду.

СТРУ4НИ ДЕ0 ИРИМЕРИ СТАРОГ СРПСКОГ ПРАВОСШ*) 1. Убијство у лудилу Актом Књажевске Канцеларије од 7. марта 1829. године № 264. јавл.ено је кнезу Коци Марковићу, да је опроштена смртна казна Јовану Милосављевићу из Тумана, који је убио на путу 1'адојка Маринковића из Ушћа, без икаква узрока; јер ј« испитима код власти доказано, да је он

*) У вези оа мојим раппјпм податцима у броју 17. и 22. Бранича ол 1898. године Догађаје нотирам изводно. Судоке оллуке штампам аутентично, језиком п ологом тадашп.ег канделаријеког писмоводотва.

»сумасиптавши човек." Препоручено је кнезу »да га тако небријана одведе к Фамилији погибшега Радојка, и постара се помирити га са њима; и ноигго га помири, да га обрије и пошље његовој кући.« 1 ) Догађај је иоцрпно описаи чланком »Помама у судској оцепи," у другом делу моје књиге » Џрцносци за историју старог сраског арава .« Ова Књажева наредба потврђује мрје мњење о умесности номиловања, због доказане оптуженикове неурачуњивости. У 1836. години, Милосав Божић из Мајура Шабачког »у бесомучију« закоље своју трудну жену. Суд је пресудио »да се Милосав, у који год манастир на покајаније пошље, и онде под надзиранијем до његовог изцјеленија держи". Књаз одобрио пресуду (акат Књажевске Канцеларије бр 13. маја 1836. годинр № 1859.) 2. Случајно убијство У 1815. години, девојка Станка заволи Ранђела Љубеновића из Бунуше нахије Лесковачке, који међутим испроси др} г гу. Од тога је тренутка његова мати одбијала, Станку од своје куће, али она баци око на Ранђеловог млађег брата Здравка, младо и једро момче од 1 5 годииа, и заведе га. Пошто су дуже време проводили љубав, пођу тајно у Лесковац да од турског суда траже дозволу за венчање. Здравко је био наоружан пушком Станкииог брата. На путу их сретну сусетка Младена са још једном девојком, почну Станку враћати и од Здравка отимати, и најзад га свале. Стаика је бранила Здравка, и у томе се говржљању пушка случајно окине, и убије Станку. Здравко од страха. пребегне у Србију; буде годину дана у

') Пуштена брада за време притвора, оматрана је као знак кајања и заслуженог трпљења законских последица, у доказаној кривици. Писмом Књажевоке Канцеларије од 7. маја 1824. године Ј« 822. јављено је кнезу Сретену у Солотуши: (| да ое Ђорђе из Ракља и Радован из Растишта, на прошеније кметова ослобођавају аноа о тим условијем, да се они неће више у какво зло мсшати, и да ће браде, које су им у апоу нарасле, тамо донети."

служби код Алај-бега у Веограду, код Цинцибаше и т. д. за тим по Чачку и Карановцу, и на послетку дође у Крагујевац, где га носле миого година нозна и оптужи брат погинуле девојке Младен Пешић. Пресуда. од 8. августа 1830. год. № 11. »Сматрајући дакле Суд Народни, важност преступленија убијце Здравка Љубеновића који ненризнаје да је Станку хотјенијем убио, коју непризнателност по нечему поткрепљава и сам Младен Пешић , погибше Станке брат, који показује да се извјестно дознати није могло, јест — ли хотјенијем убио или не; и да су неки од сељака говорили да је се пушка сама окинула, како што и еам преступник Здравко показује; по чему и Суд Народни, не имајући с друге стране вернијег доказателства, закључава: да је исто убијство нехотјенијем учињено, и управ зато што су у сојуженој љубови к бегању договор имали и вјенчати се намјеравали. При том взирајући и на онда бивша млада љета његова и несовершени возраст, находи иреступника Здравка со тим довољно кажњена бити, што је досад у окову шестомесечну робију и апс овде претрпио; по чему и Рјеилава: да се без више казни из апса отпусти.« V 3. Несмотрено убијство Дина брат Димитрија терзије и Стеван Миличевић терзија, куповали су карике за пиштоље, у трговини Стојића Живковића из Пожаревца. Газде није било у дућану. Пошто су купци изабрали тенећку, момак Траило Пауљевић из Кушића, дохвати с раФа један зарђали пиштољ, да по њему измери потребан комад, али му купац Дина примети да је танка цев у тога пиштоља, и оде кући да донесе свој пиштољ. Траило изађе пред дућан са зарђалим пиштољем, и ееднувши на ћепенак стане га загледати и чачкати, и отвори му и чанак али не опази ни зрно барута. Према њему је стајао наслоњен уз дирек Живко Пантелић из Лучице други дуКански мо-