Полицијски гласник

№Ч>Ј 0' гарни лист, звани »ОгипсШо^еи 4 . у који ое заводе, поред личних лодатака, и све судом изречене казне. 'Ги се листови расиорећују по презименима криваца. ФотограФије, пак, распоређују по категорији кривица. и то по Фијокама; а налазе их по нумерама регистарног листа које су на њима забележене. У осталом, код н.их нема каквог нарочитог уређења, које би поред досадашњег било вредно пом нути. Пом нуте свеске албума показују се обично оштећеним тужиоцима, када би код власти изјавили, да су видели лице, кога означују за учиииоца кривичнога д ша, док су му н> гове црте у свежем памћењу; за тим и сведоцима. чија би сведоџба у томе емислу била исказама, а врло се често показују и лицима, која би имала да изјаве, по расмотр њу слика из категорије дотичног кривичног дола, да ли су видели, кога. од њих, у времену, када се дело догодило у близини места учињеног дела. (наотавиће се) В. Лазаревић.

ПОУКЕ И УПУТИ Окружни одбор има право изабрати себи писара, пошто окружиа скупштина то право није задржала за себе. .Ужи окружни одбор округа нишког на свом састанку од 17. новембра, 1906. годипе, иоред осталог донео је и одлуку: да се Благоје Илић, учител> у пенсији, избере за писара са нлатом од 3000 дин., на годину с, тим, да тглату прима из плате окружиог делово^е. Ова одлука донета је на основу чл. 104., 108., 123. и 124. закона о уреЈјењу округа и срезова. Начелство окрута нишког налазећи, да ова одлука ие одговара закону, решењем својим од 20. новембра 1906. год. № 23054. задржало ју је од извршења са ових разлога: 1.) што изабрани деловођа није ни могао бити уведен у дужност, кад је одлука окружне скупштине задржана од извршења и о томе на време извештен окружни одбор; 2.) што, по чл. 108. Закона о. уређењу округа и срезова, окружни одбор није ни надлежан, да доноси овакве одлуке; 3.) што је противно чл. 138. поменутог закона, плату писару одредио из партије оДобрене буџетом, па плату окружног делово1)е. По изјављеној жалби, ово решење одобрио је и Министар Унуграшњих Дела решењем од 22. новембра 1906. године № 24531. У жалби Савету, противу овог Министровог решења, окружни одбор навео је да исто не одговара закону: 1) што се Министар ненадлежно упустио у расматрање одлуке о избору писара, јер је за то, у смислу прописа чл. 114. закона о уређењу округа и срезова био надлежан Државпи Савет, коме је оребаДо спровеоти одлуку на оцену:

11ОДИЦИ<Ј СКН ГЛАСН ЦК 2.)* што је баш окружни одбор, по чл. 108. поменутог закона. био надлежан да, бира себи деловођу, а окружној скупштини то право није дао ни један законски пропис, нарочиТо Што је он остао б .'3 деловође; 3. што не стоји разлог да је повређен пропис чл. 124. закона о уре1)ењу округа и срезова, тиме, што је одлу чеио, да изабрани писар ирима плату из плате окружног делово1)е, пошто је та партија одређена на пла ,'Ј 'у лица, које би ту дужност отправљало. 4.) што нема основа ни разлога, по коме г. Илић није могао бити изабран за писара зато, што је његов ранији избор за деловођу био поништен. Државни Оавет иашао је да решење Министрово не одговара закоцу, јер: 1. Окружни одбор, Но тач. 6. чл. 108. закоНа о уређењу округа, и срезова, био је надлежан. да кандидата Илића постави за, свог писара, јер по поменутом законском нропису посгавл.ење писара за тај положај окружпа скупштина н'и;је задржала за себђ; 2. Смисао чл. 138. истог закона не може ее разумети тако, да писар не може п]1имати Јглату изплате делопође, кад н.ему буџетом није рдрбђева пикаква плата; и 3. Пајзад и питање о Ј'оме, < да ли је окружни одбор могао раније изабратог Илића да уведе у дужност окружног делово-ђе, и ако је одлука окружне Скупштине, у колико се Односи на тај његов избор, задржаиа од извршења ; — без утицаја је по регпен>е о поставци његовој за иисара; пршто са овом ствари нема никакве везе. С тога је, на основу чл. 113. закона о уређењу ок]>уга и срезова, понишгио ожалбено ])ешење Министрово,Одлука Д|)жавног Савета од 19. јануара 1907. године .№ 388. м. в.

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: 1. Суд општиНе м. изворске, актом својим Од 10. овог месеца Бр. 68, пита: »У атару 01!е општине постоји једно земљиштепод шумом, у величини од 477*64 хектара. Приликом поииса земљишта, в |Ш1еног V години 1884, село М. Извор уписалоје ову земл>у у књигу »В, к као своју својину, и на исту плаћа порез непрекидно до данас. Шумска комисија, одређена за поделу и ограничавање шума у округу тимочком и црноречком, решењ :м својим, од 10. јула 1892. године Бр. 678, огласила је ово земљиште за државну својину и упутила село М. Извор на иарницу против српске државе, ако се успеху нада, Али пошто је предп>е решење комисијско било у свему незаконито, то су ондаЈпњи пуномоћници овс општине изјавили жалбу против истог, и књажевачки првостепени оуд,- по благовремено изјав-

СТРАНА 45 __ љеној жалби, решењем својим Бр. 11085. од 8. октобра 1904. године, поништио је поменуто решен>е шумске комисије као незаконито, и тако ствар враћена у првобитно стање. По чл. 12. закона о оЈумама, ово решење извршно је. Према оваквом отању ствари, овашума. сада треба да се уступи овој општиии на уживање по прописима зак.она о шумама, и да приХод од исте припадне општинској кас.и а не држ.авној, јер ова општина и данас, нлаћа порез на ово земљиште. Према овоме моли се уредништво за обавештење. 1, на који начин ова оиштина може узети ову шуму у своје руке, кад шумарско одељење силом држи ову земљу као државиу, а Министа])ство привреде, коме се суд жалио, неће да донесе'никакву одлуку, и 2, треба ли Министарство народне привреде да врати овој општини приход, прибираии од ове шуме за све године од кад је исту одузело, нарочито од продате горе у годинама: 1901, 2. и 3, јер је за све то време шума била у спору, па није требало исту упронашћивати, иарочито што општииа плаћа, Порез. Ако треба да врати, на који ће се начин тражити повац, чија се величина види из књига полицијске власти, ко.ја је приходе и прибирала?« :т— Ца ово питање одгоВарамо: Под претиоставком, да .је у предњем акту '|'ачно изнесено стање отвари, и да је одлуком ирвостепеног суда ова ствар коначно расправл>ена у корист села М. Извора, једини одговор могао бибити овај: 1. Министарство привреде дужно би било да одмах изда наређење шумској управи, да номенуто земљиште преда на уп])аву и располагање селу М. Извору, под иогодбама које условљава.ју чл. 62 до 76. закона о шумама, и 2. Сав приход, који је држава ирибрала за све врсме од кад је шуму одузела, па до предаје исте, дужиа је даврати општини, односно селу. И једио и друЈ'0 има да се тражи од самог, Министарства народне привреде, коме би се изложила ствар и поднео преиис судске одлуке, и оио не би имало разлога да се противи судској одлуци и вриш самовољу. Овако би, велимо, могло бити, кад би ствар стојала потпуно онако, како суд износи. Али, како суд сам признаје, да је он већ тражио од Министарства народне привреде иовраћај ове земље, а оно још није ништа одговорило, то ће онда бити велика вероватност, да ствар у су1нтини стоји са свим друкчије, јер се савршено не да веровати, да би Министарство имало разлога, да селу чини неправду онде, где би оно било у пуном праву. 11. Суд оиштине каменичке, актом својим од 18. ов. м-ца Бр. 123., пита: »Један од бивших рачуноисиитача ове оиштине, дугује општииској каси на име